Вести
14. 11. 2013.
Смајловић: Све је боље од мртвог мора
Представници новинарских удружења истакли су јуче неопходност веће саморегулације у медијима и поштовања одлука Савета за штампу, као тела уз чију помоћ сама струка настоји да осигура етичност извештавања и пронађе баланс између права на приватност и права јавности да зна.
На јавној дискусији „Одговорно новинарство кроз саморегулацију” представљени су резултати рада тог тела и на конкретним примерима предочени проблеми и дилеме с којима се његови чланови суочавају поступајући по жалбама грађана.
Савет за штампу је, наиме, у протекле две године примио стотинак жалби и донео око педесет одлука, од којих половина указује на недвосмислено кршење новинарског кодекса, а најчешће је реч о случајевима неистинитог информисања.
Потпредседник НУНС-а Драган Јањић је истакао да је неопходно да медији и новинари кроз самопреиспитивање оснаже правила професије у сегментима које законска регулација не може да дотакне, односно да негују неку врсту чојства у новинарству.
– Наш циљ треба да буде да научимо грађане да се односе према медијима јер бити медијски писмен значи разумети поуке и замке. У мери у којој кроз саморегулацију грађанима будемо могли понудити објашњења за овакве или онакве поступке медија они ће то моћи да разумеју – рекао је он.
Председница УНС-а и главна и одговорна уредница „Политике” Љиљана Смајловић назвала је Савет за штампу историјским експериментом јер до сада су се новинари, уместо да се саморегулушу, радије понашали као мафија, поштујући неписани закон ћутања, одбијајући да указују на примере лошег поступања својих колега. Она је, међутим, упозорила на то да чињеницу да се грађани Савету најчешће жале на понашање таблоидних медија не треба априори користити као аргумент против таблоида уопште.
– Све је боље од мртвог мора. Боље је да имамо таблоиде, који макар нешто покрећу, него да имамо ситуацију у којој се нико никоме не замера – рекла је Љиљана Смајловић.
Учесници округлог стола и гости су у дискусији велику пажњу посветили проблему анонимних извора и непотписивању текстова и могућностима за злоупотребе које из тога проистичу. Љиљана Смајловић је, упркос примедбама учесника у расправи да је све учесталије позивање на анонимне изворе проблематично у етичком смислу, објаснила да је, без обзира на све контроверзе, немогуће лишити се таквих извора јер медији искључивим ослањањем на именоване изворе не би могли покренути готово ниједну проблематичну тему. Ипак, добра пракса у новинарству би, по њеним речима, била да се читаоцу опише коме је извор близак да би било могуће наслутити мотиве извора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.