Вести
13. 11. 2013.
Перино ново одело
Специјално из Подгорице пишу Луковић и Басара.
Нанесе ме, дакле, пут на неку конференцију о медијима и тамо, између осталих, тревим Петра Луковића. Нисам га одавно видео, па ми чисто дошло мило. Ама, нешто ми би чудно. Луковић одевен у фенси црно одело, црна кошуља, црна кравата, ципеле од триста евра, Боже ме прости, исти онај Вулин. Само му фали амблем на рукаву.
Луковић има примедбе: Нанесе ме, дакле, авионски пут на Конференцију о медијима и тамо првог тревим Басару, а уз њега почасно Бошка Јакшића.
Јакшићева примедба: Немам примедаба.
Басару одавно нисам видео, још од Обреновца 2007, када смо нешто говорили на Чедином митингу. Ал’ признајем, чисто ми дошло мило. Ја из Краљева, он из Ужица, а заједно у Титограду код Бебе. Ама нешто ми било чудно. Басара одевен у похабано црно одело, заостало из фундуса кипарских ормана. Sic transit Gloria mundi. Срећом, поред Басаре изгледам фенси: увек је лепо бити у друштву омиљеног пријатеља с којим делим пиће, љубав ка НСПМ, зајебанцији и модним трендовима. Замера ми Басара да се много свађам. Што, бре, не оставиш на миру те твоје бивше другове, много ти је гадан језик, каже миротворац Басара, познат по њежном језику. Тврдим пред Јакшићем да Басара има најпоганији језик и да сам ја софистицирани аматер. Не, не, виче Басара, ти си најгори, гори си од мене! Не, одговарам, гори си од најгорег. Смирују нас речима да смо обојица најгори. У ту част наручујемо троструку туру пића. Иде нам са оделом.
Стиже Никола Томић из Данаса, омиљеног Луковићевог и Бебиног листа. Хоће и Никола да се убаци у колумну, али га обојица текућих колумниста - одбијају.
Томић није у оделу, тко нема одело, не може да пише колумне, тко не пише колумне на задњој страни Данаса, мора да плати још једну туру.
Томићева примедба: Много сам досадан и озбиљан, а и немам одело, факат, само фенси пинк кошуљицу, па своју примедбу, тј. примједбу овде завршавам.
Ако неко мисли да се Србија не помиње у Подгорици - греши. Басара има наду да ће већ идуће године бити амбасадор Србије у Црној Гори; Луковић га подржава под условом да он заврши у амбасади у Сарајеву. Опет окончавамо ову сесију пићем, Подгорица је идеална да све почнемо испочетка. Док пишемо ову колумну у четири руке, пред запрепашћеним пролазницима који гледају како Басара и Луковић нешто укуцавају у Аппле, схватамо значај оваквих конференција.
Ништа боље да се пријатељи сретну и схвате да нису сами. И прилика је да се попије, прошета ново одело и мало смире страсти, и да се мало ради, али не превише. Јебига, ипак је ово Црна Гора, не очекујете ваљда да се рударски ради у новом Перином оделу!
П. С. Јакшић на горњи садржај нема примједаба.
Коментари (1)
Остави коментар13.11.
2013.
Браво мајсторе!
Басара је Цар!
ОдговориАма, воле га и они што га мрзе!