Вести
12. 11. 2013.
Лажни профили на мрежама све већи проблем
Многе јавне личности, а дешава се то и грађанима непознатим широј јавности, често и не знају да воде и виртуелни живот на друштвеним мрежама. Крађа идентитета, односно постављање лажних профила на „Фејсбуку” или „Твитеру”, постала је специфичан проблем дигиталног доба.
Најчешће жртве крадљиваца идентитета су политичари, глумци, новинари, певачи... Непознате особе отварају профиле у њихово име и тако, заваравајући јавност, смишљено урушавају углед оних које „представљају”, али и остварују одређену материјалну добит.
Рецимо, у име познатог певача позивају кориснике друштвених мрежа да учествују у хуманитарним акцијама, при чему добровољни прилози завршавају у џеповима скривених управљача профила. Нису малобројни ни случајеви да износе мишљења која нису у складу са ставовима оних чија се имена налазе на насловницама налога.
Оваквих мука нису поштеђене чак ни институције. Наиме, пре неколико месеци Влада Републике Српске упозорила је јавност на лажан фејсбук профил извршне власти овог ентитета, оградила се од садржаја који је на њему објављен и затражила помоћ од администрације ове друштвене мреже.
Слично је поступио новинар и аутор емисије „Квадратура круга” Бранко Станковић чији је профил, не његовом вољом, „живео” на „Фејсбуку” око две године. Како каже за „Политику“, чим је то открио упозорио је гледаоце како не би насели на позиве непознатих особа које су, наводно, тражиле помоћ за јунаке његових репортажа.
– Рецимо, после земљотреса у Краљеву остављен је банковни рачун који никада није објављен у мојој емисији. Упозоравао сам гледаоце неколико пута да тај профил нема везе са мном и мојом емисијом, надао сам се и да ће полиција да реагује, али ништа се није десило – објашњава Станковић.
Помоћ је потражио преко Удружења новинара Србије (УНС) које је ангажовањем адвоката помагало и другим новинарима да реше сличан проблем. Злоупотреба туђег имена и презимена на друштвеним мрежама је кршење услова које су ти сајтови прописали. Стога је за брисање спорног профила неопходно обратити се правном одељењу „Фејсбука”, „Твитера” или компаније која је власник сајта. Потребно је, како објашњава специјалиста за право информационог друштва Алекс Петровић, послати кратко образложење које мора да буде поткрепљено доказима.
– На пример, личном картом или пасошем из којих се јасно могу видети подаци за идентификацију – прича Петровић.
Он објашњава да жртве крађе идентитета могу да пошаљу опомену власницима сајта појединачно или преко адвокатских канцеларија. Након тог корака и одговарајућих провера, лажни профили требало би да нестану за око недељу дана.
Ко стоји иза спорног налога могуће је сазнати уз помоћ власника сајта и интернет провајдера. Међутим, да би оштећени дошао до потребних података мора да се обрати суду који на адресу интернет провајдера издаје налог за обезбеђење доказа.
– Овим поступком се утврђује корисник одређене интернет адресе при чему он не мора увек да буде и крадљивац идентитета. То може да буде и нека друга особа која је користила интернет преко нечијег рачунара или се прикључила на мрежу бежичним путем без знања власника. Одговорност корисника интернет адресе се претпоставља, при чему је могуће доказати супротно уз ваљане доказе – каже Петровић, партнер у адвокатској канцеларији „Јоксовић, Стојановић и партнери“.
Иначе, прикупљање доказа у дигиталном свету обавља се методом дигиталне форензике, попут реконструкције рачунарских података које је починилац кривичног дела избрисао. Ако се крадљивац идентитета открије прети му затвор од шест месеци па до 10 година, као и новчана казна у случају наношења знатне штете.
– Такође, санкционише се и нарушавање пословног угледа преко друштвене мреже.
И то затворском казном до три године у тежим случајевима. У многим земљама крађа идентитета на интернету је кривично дело, а висина затворске и других казни зависи од тежине и природе самог дела, то јест од дужине периода током кога се идентитет злоупотребљавао, да ли је то рађено због имовинске користи или због наношења нематеријалне штете, на пример умањење угледа – појашњава Петровић.
Он упозорава да су проблеми крађе идентитета све чешћи јер су друштвене мреже постале свеприсутне у савременом друштву, и истиче да нема никакве разлике у примени санкција без обзира на то да ли је дело извршено у реалном или виртуелном свету.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.