Вести
09. 11. 2013.
Могуће поравнање РРА и СОС канала
СОС канал и Републичка радиодифузна агенција (РРА) у завршној су фази договора у вези са вишемилионским спором, сазнаје „Политика” из поузданих извора.
Подсетимо, Привредни суд у Београду пресудио је да првотужена Републичка агенција за електронске комуникације (Рател) и друготужена РРА, на име накнаде штете и изгубљене добити СОС каналу због додељивања неисправне фреквенције на јавном конкурсу 2006. године, солидарно треба да исплате износ од 670.000.000 динара, плус камате.
С обзиром на то да је Рател правио план слободних фреквенција, а РРА само расписао конкурс на основу тог плана, у случају договора СОС канала и РРА, ова агенција би само вратила новац који је ова телевизија плаћала за коришћење неисправне фреквенције, а СОС канал би сва потраживања усмерио ка Рателу.
И пре пресуде Привредног суда, СОС канал је у више наврата нудио Рателу мирно решење спора. Министар телекомуникација Расим Љајић организовао је и састанак представника СОС канала и Ратела, са намером да им се предложи договор, али су у Рателу оба пута одбили предлоге да се спор оконча поравнањем. Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, тим поводом за „Политику” каже:
– Ми нити можемо нити хоћемо да се мешамо у рад независних регулаторних тела. Нисмо странка у спору, али ако је било која наша помоћ потребна, спремни смо да је пружимо. Ја сам својевремено покушао да посредујем у договору између Ратела и СОС канала, али то није дало никакав резултат. Према томе, одлука је на самом независном регулаторном телу, у овом случају РРА. Стојимо на располагању за пружање сваке врсте помоћи да се спор реши, ако је то могуће и ако стране у спору то од нас траже.
Директор СОС канала Драгиша Ковачевић за наш лист истиче да је ова телевизија од првог дана била за мирно решење.
– Иако је Привредни суд пресудио у нашу корист, ми смо предложили РРА да се договоримо. Чекамо њихов позитиван одговор, јер у том случају, комплетну штету ће да плати Рател, с обзиром на то да је он правио план слободних фреквенција – наводи Ковачевић.
Драган Лукић, извршни директор РРА, каже нам да постоје иницијативе да се изнађе начин за решавање проблема.
– СОС канал је упутио званичан допис Савету РРА, са предлогом да се разговара. И сам тужилац, односно СОС канал, приметио је да РРА није могао утицати на штету која им је причињена. Не бих се овом приликом изјашњавао докле су разговори стигли, само могу да вас обавестим да постоји иницијатива да се разговара о проблему. У интересу свих је да се пронађе мирно, компромисно решење – напомиње Лукић.
Извршни директор РРА још наводи да су њихови правни заступници уложили жалбу и да су уверени у позитиван исход:
– Имамо уверавања наших правних заступника да ће пресуда бити оборена у оном правном облику како је саопштена. Од другостепеног органа очекујемо преиначење пресуде, јер ми никакав утицај и улогу у одређивању квалитета фреквенције, то јест отклањању сметњи на некој од фреквенција, нисмо имали. Ми саморасподељујемо фреквенције путем јавног конкурса, које су Рател и министарство припремили.
Заменик председника Савета РРА Горан Караџић додаје да у овој агенцији желе да се тај поступак оконча у складу за законом и да РРА не трпи никакве поседице, с обзиром на високу одштету која је у првостепеном поступку досуђена у корист СОС канала.
– Адвокатски тим СОС канала упутио је предлог РРА за поравнање којим би се разрешио спор. Савет је то разматрао на једној од својих седница и од својих правних саветника затражио мишљење о предлозима СОС канала. Када будемо добили одговоре на сва питања, одлучићемо у ком правцу ће реакција савета ићи – поручује Караџић.
Коментари (1)
Остави коментар09.11.
2013.
Planiranje i koriscenje 36. kanala u Beogradu
U gore navedenom tekstu nije tacno "da je Ratel pravio plan slobodnih frekvencija, RRA samo raspisao konkurs na osnovu tog plana", kao i da "Mi niti možemo niti hoćemo da se mešamo u rad nezavisnih regulatornih tela. Nismo stranka u sporu, ali ako je bilo koja naša pomoć potrebna, spremni smo da je pružimo" (Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija).
ОдговориNaime, prema clanu 6. stav 1. tacka 3. prethodnog Zakona o telekomunikacijama (april 2003), ministarstvo nadlezno za poslove telekomunikacija donelo je prvi Plan raspodele radio frekvencija (23. januar 2006), na predlog Republicke agencije za telekomunikacije. Ako se ne varam (posle vise od 10 godina), nacrt oovog plana pripremilo je savezno ministarstvo nadlezno za poslove telekomunikacija, a u pripremanju predloga ovog plana ucestvovali su nezvanicno i strucnjaci angazovani od strane RRA. Bilo je u ovom slucaju dosta "babica" koje su ucestvovale u poradjanju ovg plana.
Plan raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Ssrbije (http://www.ratel.rs/upload/editor_files/File/PLAN%20RASPODELE.pdf) sadrzi u Aneksu 2 - Plan raspodele za TV radiodifuzne stanice - prikaz po kanalima. U ovaj aneks upisan je 36. kanal za lokaciju NOVI BEOGRAD sa visinom antene od 110 m i efektivnom zracenom snagom (ERP) od 1 kW.
Savet RRA je vec 25. januara 2006. raspisao prvi javni javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje televizijskog i radio programa, izmedju ostalog, i za emitovanje TV programa za sest mreza (B1-B6) za region Grada Beograda. Za mrezu B4 odredjene su sledece lokacije i kanali: Novi Beograd i 36. kanal; Beograd - Pancevacki put i 29. kanal; i Kosutnjak - Beograd i 38. kanal. Vec 5. jula 2006. RRA objavljuje listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa za region Grada Beograda. Medju njima se za emitovanje TV programa putem mreze B4 nalazi i "SOS kanal".
Da li je vec tada ili kasnije rumunska TV stanica pocela da emituje sa lokacije "Semenik" (Resica) na istom, 36. kanalu sa punom ERP (1000 kW) ili smanjenom ERP, to je trebalo da zna Sluzba za kontrolu u RATEL-u. Ako je to znala, trebalalo je na vreme o tome da obavesti sluzbu za planiranje upotrebe radio-frekvencija, da bi se blagovremeno izabrao neki drugi slobodan ("ispravan") kanal i sprecile smetnje u prijemu programa "SOS kanala" u regionu Grada Beograda na 36. kanala, i to na TV prijemnicima i TV pretvaracima.