Вести
08. 11. 2013.
Профит је врховни критеријум
Све је на продају, од диплома и послова, преко партија, па тако и ТВ програма, све за паре!
То је образац који нам сервира политичка елита, домаћи капиталисти и њихове спонзоруше, попут оне којој је „оро највећа птица, а први светски рат био 1389". Можемо да се смејемо, али она пуни таблоиде и постаје узор онима који не знају ништа, а таквих је све више, каже Гордана Суша, коментаришући поразне податке да, на пример, ТВ Пинк и ТВ Прва имљу 0 одсто културе у свом програму.
Подаци које је недавно, у оквиру Форума сајма књига, обелоданила Гордана Суша, новинар и члан Савета Републичке радиодифузне агенције, а по којима ТВ Пинк и ТВ Прва, на пример, имају 0 одсто програма из културе, само додатно потврђују оно што се овде често констатује, а што као по правилу остаје без одјека: да се већина домаћих телевизија са националном фреквенцијом изгубила у јурњави за профитом и да се такмиче ко ће понудити што више приземне забаве коју, наводно, гледаоци траже. Ова мртва тачка са које нема мицања (осим на још приземније) траје сувише дуго, срамни програми заузимају све више места, непрестано избацујући на површину оно чега се сваки нормалан човек стиди. Гордана Суша каже да је реч о подацима за девет месеци ове године који су саставни део четворогодишњег тренда у који се, додаје ради прецизности, уклапа и ТВ Хепи са 0,01 одсто програма из културе.
Шта ти подаци говоре о нашим телевизијама, о нашем друштву, о стању духа данас и овде?
То је огледало друштва. То је инстант дивљачког и пљачкашког капитализма који више и не постоји у развијеним западним демократијама, јер тамо постоји одговорност државног капитализма према друштву. А овде, од јаслица до високих школа, и политичких трангефранге, врховни критеријум је профит и лова. Све је на продају, од диплома и послова, преко партија, па тако и ТВ програма, све за паре! Онај ко их нема постаје невидљив и социјално непроходан. То је образац који нам сервира политичка елита, домаћи капиталисти и њихове спонзоруше, попут оне којој је „оро највећа птица, а први светски рат био 1389". Можемо да се смејемо, али она пуни таблоиде и постаје узор онима који не знају ништа, а таквих је све више! Са незналицама се лакше манипулише и то је тај успостављени круг у коме се изабрани политичари и разне фарме међусобно хране.
И до каквих последица то доводи и тек може довести?
Комерцијалне телевизије емитују оно што се публици свиђа, а публици се свиђа оно што јој се нуди и баждари се за варијанту да једном постане нормално уживо гледање преноса самоубиства. Не постоји више телевизијско безбедно време ни за најмлађе, јер се у по бела дана емитују скандалозни, шокантни, насилнички, порнографски, мизогини, садржаји, а Закон о радиодифузији не предвиђа никакве минималне квоте за емитовање културноуметничких садржаја, па тако нема ни експлицитне одговорности емитера што их изоставља. РРА подстиче емитере да, ипак, не изостављају такве програме и смањује им и до 20 одсто надокнаду коју плаћају овом регулаторном телу уколико емитују друштвено корисне, едукативне и непрофитне садржаје.
Други програм РТСа има 5,47 одсто културе у програму, што је такође мало кад се зна да је тај програм посвећен култури. Рекло би се да је та бројка несразмер на ономе колико се културног програма производи на Другом програму, односно да је спорно његово емитовање због скупштинских и спортских преноса?
Републичка радиодифузна агенција не може да зна ко лико је културноуметничког програма произведено, али има цодробан увид у то коли ко је програма емитовано и те податке редовно објављује у периодичним и годишњим из вештајима.
Чињеница јесте да је директан пренос седница ре публичког парламента обавеза РТСа и само у првих девет ме сеци ове године емитовано их је 19 дана, 11 сати,
49 минута и 12 секунди или 7,16 одсто еми тованог програма, што је знат но више од постотка културе на другом каналу. Не улази се, да кле, у анализу њиховог садржа ја, то је посебно питање, јер уз сјајне ауторе имате и оне који нису ни за пијачни барометар. Забрињавајуће је, ипак, што је култура протерана са Првог ка нала и своди се на 0,15 одсто или девет сати, 38 минута и 11 секунди, од чега више од три и по сата отпада на ноћ доделе Оскара. У суседној Хрватској, поред бројних емисија, ХРТ емитује и дневну полусатну емисију из културе. Да РТС са мо једну од пет недељних еми сија „ОКО" посвети култури, однос и проценти би били са свим друкчији. А зашто то не ради, питање је за уредништво и Програмски савет РТСа.
Такође сте саопштили податак да Б 92 има само 0,10 одсто програма из културе.
Колико има Студио Б који је, додуше, градска телевизија, али чини се да има више културе него неке са националном фреквенцијом? Кад је најавном сервису тако, где гледаност не би требало да буде једино мерило, онда и Б 92 са својих 0,10 одсто програма из културе добро дође. Шалим се, наравно! Кад је реч о Студију Б, Републичка радиодифузна агенција нема континуирани, већ само повремени, надзор над локалним и регионалним емитерима. Зато могу да поменем прошлогодишњи узорак од 88 дана обавл>еног надзора на Студију Б који је показао импозантан проценат 8 одсто културноуметничког садржаја. Студио Б је до сада неговао и те програме и публику која их не пропушта, почев од култних емисија „Ниво 23", „Лагуми", па до магазинских емисија „Добар дан" и, Још увек будни са Ивон" у којим су заступљене и теме и аутори из културе. Нажалост, бојим се да ће се осути тај проценат, јер нова програмска шема са дневном магазинском емисијом „Добро вече", све више уступа простор таблоидним и опскурним личностима и темама.
Да ли је истраживање об ухватило и радијски про грам, јер је познато да Други програм Радио Београда има и квалитетан и обиман програм из културе?
Ови деветомесечни подаци се не односе на радијски програм, али у годишњем извештају ће и он бити анализиран. Са Ра дио Београдом на пример, си туација је потпуно друкчија: и без истраживања је уочљиво да су Други и Трећи програм по својој концепцији опредељени за културу, уметност, науку, и дакако, за пробирљиву слуша лачку публику. Радио драме имају богату традицију еми товања на Другом програму и представљају значајан умет нички ресурс. Значл, може се када се хоће!
Ако истраживање показује да извесне телевизије које имају националну фреквен цију не задовољавају закон ски минимум кад је реч о програму из културе, зашто се нешто не предузме про тив такве уређивачке кон цепције? Шта конкретно ту може да уради РРА?
Иако до сада нису постојале прописане минималне квоте, постоје елаборати телевизија на основу којих су добили до зволу, па појам разноврсност подразумева, као што су сви национални емитери навели, и емитовање културноуметнич ког садржаја. И то је једино до сада што је РРА могла да кори сти у разговору са емитерима, а што је, подаци су неумитни, дало мршаве резултате. Мно го се очекује од новог закона о електронским медијима који би требало да прецизира и да већа овлашћења регулатору.
Шта би то конкретно могло да значи?
У предлогу Закона пишеда ће се на друкчији начин утврђивати учешће аудиовизуелних садржаја, па тако и културноуметничког програма. Ако ово решење остане, РРА би имала обавезу да посебним актима дефинише квоте садржаја које ће морати да се нађу у програмима емитера са националном дозволом. Занимљиво је да се емитер у новом закону третира као онај који пружа медијске услуге, што није само формална, већ и суштинска промена. Али, будући да нико нема појма шта ће од предложеног остати после јавних расправа и оног што је стручна јавност предлагала, а волшебно су мењане и радне групе, не би ме изненадило да све остане исто или буде још горе. Јер, грчки сценарио у економији подразумева и грчки сценарио са укидањем јавног сервиса! Чини ми се да се о томе веома мало размишља!
Шта бисте Ви предузели кад бисте имали та овлашћења?
Наравно, све оно што закон налаже! То вам је оно шта би било кад би било, а зна се, што би рекао Крлежа, да никада није било да некако није било!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.