Вести
07. 11. 2013.
Медији у лавиринту притисака, аутоцензуре и непрофесионализма
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је опредељење Владе Србије да обезбеди потпуну слободу медија и медијску политику усклади са европским нормама.
За Србију као државу која се суочава са транзиционим проблемима и са снажним напорима да скине терет прошлости и окрене се будућности, ова тема је изузетно значајна, рекао је Дачић на отварању Међународне министарске конференције о медијима "Слобода изражавања и демократије у дигиталној ери - могућности, права, одговорности" која се одржава у Београду.
Према његовој оцени, слобода медија и одговорност кључне су у тој теми, а јавност је најмоћнији контролни механизам друштва, па зато Влада Србије жели да медијска сфера буде регулисана уз поштовање принципа слободе изражавања и заштите права грађана и санкционисање могућих злоупотреба.
Дачић је указао да су, у ери Интернета избрисане све границе и да се створио систем "у којем је сваки појединац потенцијални медиј", па је тај процес омогућио слободу која се, нажалост, злоупотребљава и брише се разлика између јавног и приватног.
Због тога, нагласио је он, регулаторни оквир за традиционалне медије очигледно не може да се обезбеди и за дигиталне, "у онлајн сфери" и потребно је пронаћи оквир како да се то учини, а да се не ограничи слобода изражавања.
Дачић је констатовао да у Србији, као и у другим транзиционим земљама, велики број запослених у медијима тешко живи, слабо су плаћени, "растрзани између разних политичких и економских интереса, а многи због тога пролазе кроз лавиринте притисака, аутоцензуре и непрофесионализма.
Интерес Србије је да медији буду професионални, да новинари уживају потпуну заштиту и да свој тежак посао обављају без страха за своју будућност, а у интересу будућности своје земље, поручио је Дачић.
Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд изјавио је да без слободе изаражавања нема демократије и дигитално доба није ништа променило, осим што Интернет нуди нове могућности да се политичари на власти позову на још већу одговорност.
"Без слободе изражавања нема демократије и развој сваког демократског друштва зависи од поштовања тог фундаменталног права", рекао је Јагланд.
Он је навео и да је забринут за безбедност новинара и блогера у свету и подсетио на недавно убиство француских новинара у Малију.
"Морам да признам да ту каскамо и морамо да нађемо лек што пре и што хитније успоставимо стандарде у тој области", истакао је Јагланд.
Он је рекао и да поред тога што дигитално доба омогућује да се што више људи повеже, за шта имамо пример "твитер" и "фејсбук" револуције у Молдавији и Египту, али је указао да је потребно да се "брани приватност заштите података у дигиталном добу".
"Забринут сам и због надзора електронске комуникације у име заштите националне безбедности, јер то може да води уништвању демократије", рекао је генерални секретар СЕ поводом сазнања да су САД и друге велике земље надзирале мејлове и телефоне грађана и политичара широм света.
Према његовим речима, мора да се направи баланс између заштите националне безбедности и демократије и људских права. "Категорично сам за то да се никада не смеју давати уступци када је реч о заштити људских права", нагласио је Јагланд. У том смислу, он је рекао да појединци морају да размењују мишљења "било да се боре на тргу, виртуелном свету или негде другде".
"Говор мржње утиче на безбедност и стабилност друштва и Балкан је у том погледу имао искуство", рекао је Јагланд и додао да слобода изражавања нема замену.
Он је рекао да су важне технологије и комуникације, али да оне не могу да замене међуљудске односе.
"Ја сам из Норвешке и односи наше две земље успостављени су током Другог светског рата кад су заробљеници Србије доведени у Норвешку да граде путеве за нацисте. Те путеве су Норвежани назвали крвавим путевима, јер су изграђени крвљу многих Срба", рекао је Јагланд.
Он је поручио да мостови који су тада изграђени, данас чврсто стоје.
На дводневном скупу ће говорити и комесар за људска права СЕ Нилс Муижниекс, специјални извештач за промоцију и заштиту слободе мишљења УН Франк Ла Ру, представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић и генерални директор Европске радиодифузне корпорације Ингрид Делтенр ла Ру.
Учесници скупа, који организују СЕ и Министарство културе и информисања, разматраће могућности и препреке слободи изражавања и других основних права и слобода у светлу изазова које поставља, као и о улози суштинских медијских стандарда у демократским друштвима у дигиталном добу.
Биће речи и о узнемиравању, лишавању слободе и убиствима новинара, као и о подстицајима на насиље и мржњу, нарочито на интернету, као заједничким проблемима у свим деловима Европе.
Конференција ће се бавити и развојем интернет стандарда и практичних мера против ових појава у тесној сарадњи с државама чланицама.
Биће разматрано и да ли јавни медијски сервиси могу преузети улогу покретачке снаге иновација и креативности у дигиталном окружењу и како медијски конгломерати утичу на процес формирања јавног мњења.
Међу темема конференције наћи ће се и саморегулација медија, медијска концентрација и заштита транспарентности медијског власништва, као и како путем медија цивилног друштва промовисати интеграцију и активно учешће у цивилном друштву у дигиталној ери и начин промовисања етичких стандарда у онлајн новинарству.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.