Вести
07. 11. 2013.
Тасовац: Професионално новинарство све важније
Међународна конференција о слободи изражавања и демократије у дигиталном окружењу, чији је домаћин Министарство културе и информисања Републике Србије, одржава се од данас до 8. новембра у Београду. Тим поводом објављујемо део говора министра културе Ивана Тасовца који се синоћ обратио учесницима заједничке седнице Одбора за културу и информисање Скупштине Србије и Подкомитета Парламентарне скупштине Савета Европе за медије и информисање.
Дигиталне технологије су увећале брзину и домет информација до размере које само пре десетак година нисмо могли ни да наслутимо. Интернет је постао глобална платформа за размену информација која руши просторне и временске границе: од Лос Анђелеса до Тимбуктуа, од Владивостока до Огњене земље. Сваки становник планете са мобилним телефоном у рукама и приступом интернету постаје извор, сведок и тумач света у коме живи. Ипак, било би погрешно да се олако препустимо чарима дигиталног романтизма.
У мору података и инстант-извештаја „из прве руке” који нас запљускују преко интернета и друштвених мрежа, у том бучном вишегласју појединачних истина, становишта и погледа на свет, у време медијске хипертрофије и хиперпродукције, улога традиционалног, професионалног и непристрасног новинарства уопште не губи на значају.
Професионално новинарство постаје све важније и неопходније као гарант смислености, разборитости, аналитичности и критичког преиспитивања савременог, информацијама претрпаног друштва.
Дигитални свет је проширио хоризонт слободе изражавања, али је усавршио и технологије њеног контролисања и сузбијања. Ти изазови су све време пред нама, и медијске неслободе данас се не отелотворују кроз црвену оловку неког бркатог партијског секретара, већ кроз више или мање суптилан економски притисак било оглашивача било државних буџета или великих компанија са или без државног учешћа у власништву, који у временима кризе у многим земљама имају већу могућност утицаја на медије него што су га имали у економски бољим временима..
Пад куповне моћи грађана натерао је штампане медије да се продају по ценама које им не обезбеђују зараду, а угрозио је и рад српског јавног сервиса натеравши државу да се невољно умеша у његово финансирање.
Како избећи притисак државе на медије једно је од кључних питања савремених демократија широм света. Не спадам међу оне који верују да ће повлачење државе из медијског власништва, колико год било неопходно, бити и довољно да се створе сви услови за слободнију медијску сцену. Новом законском регулативом, покушали смо да афирмишемо два неопходна принципа који ће помоћи у том процесу.
Први је принцип обезбеђивања равноправности свих актера на медијском тржишту, у коме ће правила бити постављена тако да у транспарентним процедурама неће бити повлашћених учесника, без обзира на њихов политички и други утицај. Други принцип се тиче новог разумевања природе и функције државног буџета који не може и не сме да буде политичка категорија. Желим да актуелизујем принцип нулте заинтересованости државе за политичку улогу медија и апсолутне заинтересованости за њихову друштвену улогу, наравно у сарадњи са свим осталим друштвеним факторима, од медијских удружења, преко независних тела дo невладиног сектора.
Немојмо се заваравати: слободни медији су могући само у друштву које цени и адекватно награђује своје медијске посленике.
Верујем да би једно дубинско истраживање социјалне структуре медија могло да покаже, наравно, уз обавезне изузетке, која је то минимална просечна плата која запосленима у неком медију може да обезбеди слободу изражавања и несметано обављање важне друштвене функције коју њихова професија носи са собом. Све наше иницијативе и закони неће дати жељени резултат уколико из њихове примене не произиђе и боља социјална слика запослених у српским медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.