Вести
07. 11. 2013.
Утицај медија на навијаче
Немили догађаји на последњем „вечитом дербију” нашли су се у ударним вестима многих медија – и наших и страних. Код нас су наишли и на оштру осуду свих медија – и писаних и електронских. Такође и многих личности из спортског и јавног миљеа. И то с пуним правом.
Међутим, да ли се неко упитао да ли су (и колико) наши медији допринели (а мислим и да још увек доприносе) стварању запаљиве атмосфере на спортским игралиштима и до дивљања хулигана (прави навијач то неће никад учинити). Више деценија пратим многе спортове, посебно фудбал. Последњих деценија уочавам да се медији просто утркују, нарочито пред важније мечеве, да подигну адреналин, како код играча тако и код симпатизера. А последњих деценија је и почело да се „свашта” дешава на нашим спортским игралиштима (не желим да на то подсећам). Фудбал је, као и сви спортови, игра, што је и синоним за речи „забава”, „разонода”.
Ако је то игра, а мислим да то не може бити спорно, питам се зашто спортски новинари, пред утакмице, независно о ком спорту је реч, пишу и говоре да неки тим игра „против” другог тима. Реч „против”, између осталог, значи: супротност, неслагање са неким, па и непријатељски однос према некоме или нечему.
Зар није примереније рећи да један тим игра са другим. Реч „против” може изазвати асоцијацију, посебно код млађих, да су то љути противници, тако рећи непријатељи које треба обавезно победити.
Затим, врло често читамо и чујемо да је неки тим победио „после велике борбе”, „после огорчене борбе” и сл. А реч „борба” значи: бој, битка мегдан (не и игра). Читаоцу, гледаоцу илити слушаоцу дође да се упита да ли то спортски новинари – репортери извештавају са неке битке, или са утакмице. Зар није боље рећи „после боље игре”, „успешније спроведених тактичких замисли”, „добре игре неког појединца”, или слично а не „после неке борбе”.
Још нешто. Најмање могуће вођство једног тима, у било ком спорту, јесте резултат 1:0. А врло често, код резултата 2:0 за неки тим, чујемо од репортера да тај тима има „високо, па чак и убедљиво, вођство”. Да ли је то тако?! А питам се и зашто клубови, уочи утакмица позивају само своје навијаче на стадионе.
Зар особе које прате неки спорт а не навијају за тај тим нису пожељне и не треба да гледају утакмицу. А многи наши стадиони и даље зврје празни, или са неколико стотина гледалаца. Зар није боље да се позову сви љубитељи спортске игре (без обзира да ли су навијачи тога тима или само поклоници те спортске игре) који желе да се забаве, виде лепе потезе и сл.).
Мислим да су и ове наизглед ситнице које сам назначио допринеле непријатностима које се дешавају на спортским приредбама у Србији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.