Вести
06. 11. 2013.
У сенци странки и тајкуна
Медијска сцена у Србији изложена је притисцима политичких и партијских моћника, влада висока нетранспарентност власништва, а социјални и економски положај запослених је угрожен, заједничка је оцена учесника расправе „Ко су власници медија у Србији“ коју је јуче организовао Синдикат новинара Србије.
Професор Факултета политичких наука и некадашњи председник Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић казао је да је више истраживања показало да су медији под високом дозом утицаја политичких странака, разних агенција за односе са јавношћу, а посебно је штетан утицај тајних служби.
По његовој оцени новинари нису адекватно организовани, а већина је деградирајуће и веома мало плаћена и изражен је „буквално егзистенцијални страх од губитка посла“.
На кључно питање што учинити и у ком правцу треба да се усмери доношење и примена сета медијских закона, Чупић за кључно решење сугерише виши ниво транспарентности власништва медија.
„Прво и основно је да се знају имена и презимена власника медија, који се често крију иза везаних и формалних фирми, а треба да се провери и порекло њихове имовине. Власници не треба много да се мешају у уређивачку политику, треба да се одреде правила рекламирања, за сензационализам да се уведу жестоке казне и појача заштита извора информисања“, сугерише Чупић.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић заложио се за концепт задржавања државног удела у јавним сервисима јер „да се не лажемо, они имају још увек бољу понуду садржаја него комерцијални“, те оцењује да ће наставак приватизације утицати на одумирање локалних медија.
Професор Бобан Томић залаже се за налажење дијалога новинарских удружења и асоцијација око уређења медијског простора са властима, како би се зауставила штетна приватизација која је у већини од 160 општина уништила многе. Томић је предложио формирање стручног тима сачињеног од економиста, социолога, политиколога и других струка који би предложили нову стратегију у информативној области.
Највише полемика изазавао је представник УНС Петар Јеремић који је изнео став о потреби повлачења државе из медија, обавези издвајања два одсто из локалних буџета за рад сервиса и престанак праксе да се 60 до 70 одсто новца усмерава на државне и локалне медије.
По тврдњама Велимира Милошевића, председника Удружења радио станица до сада је раскинуто чак 33 уговора о приватизацији закључених у 75 електронских медија.
„Точак привреде је стао, а нови власници су откупљивачи воћа и поврћа, попови, молери... Организују се бројне трибине о новом Закону о јавном информисању, након што је враћен текст из Брисела доста је тога измењено, а уз то не знамо ко је предлагач Закона о електронским медијима.
Изнесен је и пример Телевизије Пирот коју је 2005. купио власник циглане из тог града, а иако је приватизација поништена, дугови су остали телевизији.
Учесници скупа захтевају да се влада, ресорно министарство, Савет за борбу против корупције, као и међународне организације ОЕБС, мисија ЕУ у Србији и друге више баве крупним проблемима демократизације, финансирања и ефикасног функционисања медија, што су приоритети земље и захтева из Брисела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.