Вести
05. 11. 2013.
Културна дипломатија
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије, господин Иван Тасовац, одазвао се позиву писаца и у Народној библиотеци Србије изнео своје мишљење о садашњости и будућности књиге, институцији која је на прагу губљења кредибилитета ко нисте озбиљно упућени у квалитет књижевног стваралаштва у Србији, имаћете проблема при одабиру књиге.
Један од критеријума који је носио велики потенцијал да на прави пут одведе и лексикологе и читаоце је критеријум добрих писаца Сасгављачи речника у корпус који обрађују имали су. током историје лексиколошке активности, обичај да укључују јединице прочитане код добрих писаца. Исту је полазну основу имала и публика Добри писци су били радо читани и цитирани.
Било да су продуктивни више или мање, било да су школовани за књижевно стваралаштво или за несродне делатности, писци су се пели на лествици литерарне славе, између осталог, и освајањем награда. Објављивале су их угледне издавачке куће Сада. кад уђете у књижару. усред мора књига. изврсних препорука на њиховим све шаренијим корицама и омотима, који говоре о најразличитијим освојеним наградама. велика је шанса да потрошите доста времена и нимало новца, да продавницу напустите збуњени и - без књиге.
Јер, ко су сада ти изврсни издавачи префињеног, непогрешивог укуса? И којим књижевним наградама верујемо? Књига је све више, издавача такође, награда чак - превише. Где ли је залутао критеријум и како препознати доброг писца и његову добру књигу?
Књига jе више, читалаца мање
Пошто је обавио опсежну преписку а Управним одбором РТСа по питању отмице великог султана, будућег буџета Јавног сервиса и сукоба интереса свог помо*=>ника, министар културе и информисања усмерио је (најзад) своје снаге на решавање питања која би требало да буду његова основна преокупација. Тако је пре два петка, господин Иван Тасовац изашао у сусрет групи писаца и одлучио да поразговара са њима о проблемима и њиховом превазилажењу. Велика је шанса да резултат разговора није задовољио писце (знамо већ, они су тражили паре, а добили су само подршку, зачињену приговорима). У самом обраћању министра можемо да препознамо критички дух, практичне савете, здрав поглед на литерарну сцену и благо одсуство сећања на начине промоције којима је сам прибегавао протеклих година.
Обраћање књижевницима почело је у духу културне дипломатије. Иван Тасовац Је захвалио онима што су иницирали расправу, онима који су имали шта да предложе, чак и онима који су били скептични према успеху расправе. После поздрава упућеног присутнима, посебно библиотекарима које је назвао чуварима књига, додаћемо, до овог времена, радницима у запостављеним установама културе, где нове књиге не долазе, а старе се распадају, уследио је увод у критику: "Наша књижевна сцена захтева - редефинисање".
Можемо да се сложимо с тим да су савремени писци на путу да изгубе углед који би као носиоци речи и идеја требало да имају. Девалвација критеријума одавно је од културне сцене, не искључиво књижевне, направила познати шприцер: висока продукција, низак квалитет. Министар је пред писцима изнео поражавајуће податке. Министарство кул туре и информисања наводи да се у Србији одржава
(чак) 135 књижевних манифестација, да се додељује (чак) 128 књижевних награда, да су писци груписани у чак пет удружења. У доба СФРЈ постојало је само једно, подсетио је министар, можда беспотребно јер није пресудан број удружења већ критеријуми према којима се постаје члан. Чудимо се заједно са господином Иваном Тасовцем што је у време кризе број издавача већи но икад (1.100, био је прецизан) и што је број објављених књига чак - 4.237).
С друге стране. министар је истакао парадокс, уз невероватну продукцију, имамо све мање књижара и читалаца. Такође, изнео је уверење да привид обиља неће изнедрити квалитет. У вези с тим је понудио оно што је могао. Не да побољша квалитет књижевних домета, већ да обезбеди институционалну подршку афирмацији квапитетних критеријума које артикулише сама струка.
Заборављене емисиjе
Мало буни, не сасвим основана, замерка писцима што се остварују преко масовних медија, што некад радије пишу колумне него књиге и што у јавности представљају и бране своје политичке идеје и опредељења. Књижевној сцени министар замера што не нуди поетичке расправе о језику. док обилује политичким и идеолошким надметањима. Прво, што се тиче појављивања у медијима, не тако давно, па иако смо склони да заборављамо (наша национална мањкавост), сећамо се, директор Београдске филхармоније није имао, рецимо, ништа против да седи у жирију ријалитија РТСа. Ријалити програми, ма која да је телевизија у питању, нису репрезенти високе уметности. Ово знамо ми, а зна и министар, питање је како то заборавља. Такође, управо медијско експонирање, као савремен начин да за вас сазна шири аудиторијум, помогао је установи коју води да изађе из мрака занемарености. Тако је дошла и нова публика, тако је класична музика изашла из соба и станова малог броја посвећених. Даље, у прошлости, политички ставови писаца били су веома уважавани. Као представници групе интелектуалаца склоних не само фикцији већ и анализи, некад проницљивијем увиду у актуелно стање друштва, они су често видели боље и јасније, борили се пером против диктатура, а често управо због својих борби бивали жртве разних система. Дакле, писци не пишу само љубавне и детективске романе, или есеје о античким песницима (да подсетимо министра, баш су малопре споменути песници били политички веома активни). Писци имају став, животни па и политички. И јасно га износе, пошто ћутање није у складу са њиховим позивом. Кроз интервјуе, белетристичке текстове или у колумнама.
Епилог
После реда информација, реда критике, реда подршке, министар Тасовац је изнео идеолошки профил наше културне политике. Дефинисао га је у три става: Прво, потребна нам је култура која нас кроз заједнички језик интегрише у инструмент за стварање успешне нације. Друго, требало би да понудимо културни производ који је разумљив и нама и другима, не онај разумљив само нама или онај разумљив само другима. И, треће, требало би да подржимо институције које учвршћују професионалне критеријуме. Надамо се да писцима, а преко њих и култури уопште, ипак следе бољи дани. Да ће новоизабрани министар културе ускоро у томе значајно помоћи и да долази време када ћемо, по старом обичају, имати јаснију слику шта да изаберемо кад посетимо књижару. Да ће категорија доброг писца поново постати критеријум за непогрешив избор.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.