Вести
05. 11. 2013.
Тасовцу и Илићу више пара
Министарство грађевинарства и урбанизма биће највећи добитник буџета за 2014. годину, ако Владин предлог тог документа који је јуче стигао у Народну скупштину буде усвојен. Ресор Велимира Илића добио је скоро 2,5 пута више новца него што је имао на располагању у буџету за ову годину - уместо 1,7 милијарди сада ће имати чак 4,2.
Огроман добитник, барем на папиру је и Министарство културе, којем ће буџет бити повећан са шест на чак 16 милијарди динара, али највећи део тог „бонуса“ намењен је финансирању Радио-телевизије Србије, пошто је држава одлучила да угаси ТВ претплату. Тако ће се у РТС из државне касе слити 7,5 милијарде динара, што значи да ће за културу у 2014. заправо бити издвојено не 10, већ 2,6 милијарди динара више него ове године. Ипак, то је и даље чак за трећину више новца, што министра Ивана Тасовца ставља у ред ретких значајних добитника у новом буџету.
Осим њега, буџет новог министра финансија Лазара Крстића био је добар и према Славици Ђукић Дејановић, чији је ресор здравља добио 3,1 милијарду динара више, што је такође увећање од скоро једне трећине.
Када се погледа од кога је узето да би се дало здрављу, култури и грађевини, види се да је најгоре прошло Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, које је раније припадало УРС-у, а сада га води Игор Мировић из СНС-а. Овом министарству је преполовљен буџет па тако уместо 10,8 сада има само пет милијарди динара. На листи „губитника“ следи и Министарство пољопривреде, коме је у односу на овогодишњу расподелу узето три милијарде, а лоше је прошла и Дирекција за робне резерве, која је остала без више од две милијарде динара, па ће тако у 2014. имати само 3,07 милијарди. Да ли ће на тај начин бити угрожена робна безбедност државе и како ће реаговати произвођачи основних животних намирница који рачунају на државу да откупи њихов род, остаје да се види.
У новом буџету лоше су још прошли и МУП премијера Ивице Дачића којем је скинуто 1,3 милијарде динара (мада са буџетом од 71 милијардом полицајци неће толико осетити тај губитак), као и Министарство спољне и унутрашње трговине Расима Љајића, којем је узето скоро пола милијарде, па ће сада на располагању имати 2,6.
Предлог закона о буџету за 2014. годину предвиђа приходе од 930 милијарди динара и расходе од 1.113 милијарди динара. Предвиђени дефицит износи 183 милијарде динара, односно 4,6 одсто бруто домаћег производа, што је мање него ове године. Предвиђен је и раст БДП од само један одсто, а просечна инфлација од 5,5 одсто.
Расходи за отплату камата у наредној години биће већи 24,3 одсто и износиће 114 милијарди динара. Очекивани раст извоза роба и услуга у 2014. је 6,4 одсто, а увоза 1,5 одсто. Предвиђено је да да плате буџетских корисника буду повећане у априлу и октобру за по 0,5 одсто.
За рад републичког парламента буџетом је планирано укупно 2,137 милијарди динара, док ће за рад кабинета председника Србије Томислава Николића бити обезбеђено 237 милиона динара. За кабинет председника владе Ивице Дачића биће обезбеђено око 38 милиона динара, за кабинет првог потпредседника Александра Вучића око 25 милиона, колико и за кабинет Расима Љајића, потпредседника владе и министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. За рад кабинета потпредседника владе и министра рада Јована Кркобабића биће намењено нешто мање од 15 милиона динара, док ће за кабинет министра без портфеља задуженог за европске интеграције Бранка Ружића бити обезбеђено дупло више.
Предвиђено је и задуживање од 662,5 милијарди динара за финансирање дефицита и отплату дуга иностраним и домаћим кредиторима. Планирано је да се држава задужи за највише 264,06 милијарди динара код домаћих и иностраних финансијских институција и иностраних влада, затим за максимално 330 милијарди динара продајом хартија од вредности на домаћем тржишту, а на иностраном тржишту до 68,53 милијарде динара. Како је објашњено, уколико се током идуће године обезбеде примања од приватизације, за толико ће бити мање позајмице државе на домаћем и иностраном тржишту.
Планови
Планирани приходи државног буџета за наредну годину су 6,5 одсто већи него што су предвиђени ребалансом овогодишњег буџета, а расходи су већи за 5,5 одсто. Очекује се да ће лична потрошња опасти за 1,8 одсто, а државна за 2,2 одсто, док би инвестиције требало да порасту за 4,6 одсто. Расходи буџета за запослене износиће 272,1 милијарди динара, што је повећање од 3,2 одсто, а трошкови за куповину роба и услуга за 10,1 одсто, на 96,1 милијарду динара. Субвенције су у односу на ребаланс буџета за 2013. годину смањене за 3,5 одсто, на 80,8 милијарди динара.
Крстић за Крстића
Гледано у апсолутним бројкама, нема сумње да је највећи добитник Крстићевог буџета - сам Крстић. Наиме, његово Министарство финансија ће, како је предвиђено у 2014, располагати са 879,5 милијарди динара, што је за чак 30 милијарди динара више него што је ове године оригинално било намењено ранијем Динкићевом министарству, које је поред финансија управљало и привредом. Крстић ипак није заборавио ни привреду којом руководи Саша Радуловић и којем је дато 47,5 милијарди, то јест 18 пута мање него финансијама. Укупно узев, за финансије и привреду ће наредне године бити издвојено чак 77,4 милијарде динара више него што је било планирано за ову годину.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.