Вести
01. 11. 2013.
Последњи опроштај од Тијанића
Више хиљада људи опрашта се, на београдском Новом гробљу од новинара Александра Тијанића, који је, у понедељак изненада преминуо у 64. години. Међу окупљенима су чланови његове породице, новинари, политичари, јавне личности и грађани. Урна ће, накнадно, бити положена у Алеји заслужних грађана. Јучерашњој комеморацији у Скупштини Града присуствовали су чланови породице, пријатељи, колеге, личности из културног и политичког живота.
Смрт Александра Тијанића ненадокнадив је губитак за српско новинарство и за Радио-телевизију Србије, поручили су његови пријатељи и колеге.
Тијанић је био колумниста, писац, министар, саветник, генерални директор. Волео је да се представља само као новинар. Луцидан, оштар, директан, циничан, храбар, духовит. За многе је Александар Тијанић најаутентичнији и најпрепознатљивији новинарски језик од Беча до Атине.
Рођен је у Ђаковици 1949. године. Живео је у Подујеву и Приштини. Студирао је журналистику на Факултету политичких наука у Београду, одакле је позван у недељник НИН, где започиње професионалну каријеру. Текстови из тог периода данас су уџбеници за све оне који се баве новинарством. Суверено је владао готово свим областима од спољне и унутрашње политике, културе, до спорта.
Писао је за најзначајније листове на простору бивше СФРЈ. Деведесетих је био и министар за информисање, али на ту функцију даје оставку.
После петооктобарских промена био је саветник председника Југославије Војислава Коштунице за медије и информисање.
Александар Тијанић био је почетком 90-их један од водитеља емисије "Умијеће живљења", која се још памти.
Био је директор три телевизије - Политике, на којој је радио од 1993, БК телевизије, коју је основао, и РТС-а, којем је вратио углед и поверење гледалаца.
Од 2004. под његовом палицом, Радио-телевизија Србије је најуспешнија телевизија. Борбу за опстанак Јавног медијског сервиса сматрао је борбом за нормалну и пристојну Србију.
Александар Тијанић се последњи пут у јавности појавио пре неколико дана, на расправи о медијским законима. Први текст објавио је 1976. године, а последњи рукопис завршио је недавно.
Књига "Ја и нико мој", требало би да буде објављена крајем године.
"Рачунам да ће књигу читати моји противници. Тираж је, дакле, обезбеђен. Ту је и стотинак јавних личности са тајним склоностима о којима сам писао током три деценије. Без обзира на наслов, нисам главна личност књиге, већ мали новинар растрзан жељом да преживи и мањком храбрости да буде кукавица", причао је Тијанић.
Иза себе је оставио супругу, сина, ћерку и двоје унука.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.