Вести
31. 10. 2013.
5 минута са... Сашом Мирковићем
Прву седмицу мандата помоћник министра за информисање Саша Мирковић провео је у јавној расправи о нацртима закона о електронским медијима и јавним сервисима.
Дугогодишњи заступник, пре свега електронских медија, нашао се одједном с друге стране стола, а прва замерка није била на оно што је радио и ради, већ на наводни сукоб интереса.
Зато је прво питање Новог магазина, да ли је заиста тако?
„Наравно да нисам у сукобу интереса, не могу ни бити ако врло добро знам шта треба урадим у року од 30 дана од избора, односно да не смем поседовати више од 3 одсто било ког привредног друштва. Као акционар имам далеко мање од 1 одсто власништва у Б92, а удео сам пренео непун сат пошто је стигла информација да сам изабран за помоћника министра. Нисам више ни председник АНЕМ-а, а замрзао сам радни однос у Б92, како то закон каже, и сада сам запослен у Влади. Чини ми се да је неко покренуо ту причу не дајући ми могућност да бар првих 100 сати проведем у кабинету и доведе ме у ситуацију да се браним и да ми се учитава нека врста кривице и злоупотребе која апсолутно не постоји.
Најинтересантније је што ми то замерају новинари и представници медија који би морали да имају у виду презумпцију невиности“, каже Мирковић за Нови магазин.
Сем јавне приче, дочекала вас је и јавна расправа. Које су прве импресије и када ће закони у парламент?
Више од 140 говорника учествовало је на ове четири јавне расправе, имали смо плодотворну дискусију; сви који су желели да говоре имали су могућност да кажу шта имају, а они који ниси могли да учествују до 31. октобра могу да пошаљу писане примедбе на сајт Министарства.
Оно што нам следи после 1. новембра је да сублимирамо све сугестије и прилоге, у року од 15 дана одговоримо свима који су нам се обратили и након тога обратимо се министарствима која би требало да нам пруже одговоре и тумачења одређених законских решења.
Онда се текст шаље у Брисел, после тога се још једном поправља и, надамо се, из Министарства иде у Владу, па у Скупштину. Овако побројано делује једноставно и лако, али за тако нешто је потребна политичка воља и да ми у Министарству будемо изузетно добро организовани. Кључну улогу игра Брисел, који је показао изузетну заинтересованост да кључна решења буду у најбољем могућем духу и у сразмерно разумном року, пошто се много касни. Изузетно је битно да закони због европских интеграција буду усвојени што је могуће пре.
То значи да неће бити пакета него закон по закон, како стиже?
Мислим да треба да будемо прагматични и с обзиром на временску изнудицу законе шаљемо у Владу, а касније и у Скупштину редом којим буду финализирани. Закон о јавном информисању има предност, јавна расправа је окончана пре неколико месеци, а као кровни он дефинише неке кључне елементе из којих се изводе решења кроз преостала два закона, а тичу се пре свега изласка државе из власничког односа у многим медијима, пројектног финансирања и дефинисања рокова до када приватизација треба да буде спроведена. Закон носи другачији дух и ствара другачију атмосферу која треба да омогући медијима да функционишу у много здравијим околностима које се базирају на тржишту, али и пројектном финансирању, где ће предност добити квалитетни пројекти у транспарентном процесу суфинансирања.
Повратак јавних сервиса на буџет усталасао је духове. Хоће ли се претплата вратити у нацрт?
Још су отворене све могућности које се тичу финансирања републичког и покрајинског јавног сервиса. У самој дискусији имали смо много различитих мишљења и показано је велико интересовање за то да се модел претплате у некаквом облику задржи и, ако је могуће, направи комбиновани облик финансирања. Ипак бих сачекао да завршимо текст.
Регионални јавни сервиси – да или не?
По свему судећи неће имати подршку. То је изазвало незадовољство неколико РТВ станица, али то није никакав новитет, према моделу регионалних јавних сервиса постојале су резерве и оног момента када је инкорпориран у Медијску стратегију, пошто се од почетка поставило питање како ће се наћи новац за тај модел.
Реално, тешко да ће од тога бити нешто конкретно, с тим што ми је веома жао што они који улажу много енергије у причу о потенцијалним јавним сервисима своју енергију не усмере ка нечему што ће неумитно доћи, а то је приватизација медија и пројектно финансирање.
Закон о приватизацији се мења, може ли се нешто учинити да се не понове трагична искуства?
Разговараћемо и са министром привреде и Агенцијом за приватизацију и гледаћемо да се постигну решења што је могуће боља за медије у процесу приватизације.
Хоће ли евентуални избори успорити посао?
Ми се понашамо као да избора неће бити, желимо да у најкраћем могућем року урадимо што је могуће више. Важно је да трасирамо пут за медијске законе, тако да неће бити могуће полукружно окретање и неће бити могуће вратити се уназад.
Поново је расписан конкурс за расподелу националне фреквенције некадашње ТВ Авала. Има ли у етру места за још једну такву ТВ?
Као и ви, информисан сам из новина да је таква одлука донета. Видећемо како ће се практично реализовати. Могу вам рећи само лични став некога ко зна каква је ситуација: међу емитерима на свим нивоима никоме не цветају руже и не видим могући искорак у погледу буџета рекламних агенција.
Логична последица уласка још једног емитера биће аутоматско смањивање средстава која ће бити алоцирана за постојеће медије. Све више ћемо имати униформност медија који ће личити једни на друге и тркати се у оквиру дефинисаних формата који телевизијама неће дозвољавати креативне и професионалне искораке који би обогатили понуду програма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.