Вести
30. 10. 2013.
Лоша вест коју нико није хтео да прочита!
Таковска 10, седиште Радио-телевизије Србије, осванула је јуче без диригентске палице барда српског новинарства Александра Тијанића. После изненадне смрти дугогодишњег генералног директора међу запосленима су владали мук, тајац и неверица.
Запослени су наставили да раде свој посао, у тишини, а по гардероби и погледима водитеља и те како се дало наслутити да њихов пријатељ, саборац и колега више неће ушетати међу њих и одржати им још једну лекцију о одбрани истине у новинарству.
Човек велике душе
Наше новине контактирале су јуче с неким од најпрепознатљивијих лица РТС-а, али и људима који су поред њега направили прве кораке у новинарству, или су са Тијанићем дуго година делили страст према тој професији. Једна од њих је водитељка Јутарњег програма Маја Николић, којој је, како каже, јучерашњи задатак био најтежи у животу.
- Вођење Јутарњег програма дан после Тијанићеве смрти је најстрашнији и најтежи посао који сам икад урадила. Када жалите, онда то радите приватно, а ја сам то морала пред камерама и још сам пред камерама читала текстове и реакције о његовој смрти.
А ни у најстрашнијим сновима нисам могла да замислим да ћу ту вест икада прочитати. Иако су га неки сматрали тешким човеком, ја могу да кажем да је он био велики човек, велика душа и велики пријатељ с којим сам сарађивала пуних 17 година. Имала сам част да од њега учим прве лекције о новинарству, и то су успомене које ћу заувек чувати и које ће увек бити уз мене.
Никада нећу заборавити како нас је, док нам је исправљао вести, називао шмизлама, грдио да немамо појма, али је све то имало смисла и у новинарском и у водитељском смислу. Ја и даље не могу да прихватим као реалност да њега нема - каже за Наше Николићева.
Горица Нешовић, један од коаутора и водитеља популарне радио-телевизијске емисије „Буђење“, каже за наш лист да ју је вест о смрти Александар Тијанића потпуно шокирала.
- Све што се десило за мене и Драгана је било шокантно, поготову што је он у последње време врло добро изгледао. За разлику од већине наших колега, Драган и ја смо са Тијанићем сарађивали тек три и по године, а наша комуникација са њим је била коректна, професионална, тачна и прецизна. На почетку нам је рекао: „Ја вас узимам такви какви јесте, за све што изговорите сами одговарате, ја вас нећу ни контролисати ни цензурисати“ - прича Горица.
И заиста је тако и било.
- Са Тијанићем нисмо имали ни лош поглед, мада се о њему причало свашта, те да је тежак човек, те ово, те оно. Ми смо се од самог почетка разумели, имали врло једноставне договоре и разумевање, што о њему говори из сасвим другог угла. Дан после његове смрти видело се и у емисији да смо и Драган и ја збуњени, јер човек просто не може да верује... - каже Горица.
Познанство као привилегија
Кристина Раденковић, водитељка „Слагалице“, каже за Наше да је јуче у РТС-у владала тишина.
- Јутрос сам била до РТС-а, тихо је, свако ради свој посао, сви ћуте... Нико не може да верује да је отишао. Осећам се као да сам изгубила неког свог, а свако коме се то десило зна да се с тим стварима никада не помириш - каже Раденковићева.
Водитељка Маја Жежељ каже да је овај немили догађај приближио све запослене на Јавном сервису.
- Све време смо на вези и у контакту. Чујемо се између себе на сваких петнаест минута. Сви су очајни и тужни и општи утисак је да сви одласком Александра Тијанића осећају огромну празнину. Његовим одласком остала је велика празнина, како на послу, односно РТС-у, тако и у животима свих нас који смо имали ту привилегију да га познајемо - каже Жежељева.
Александар Тијанић већ дуже време имао је проблема са високим шећером, због чега је и губио на тежини. Међутим, онакав какав је био није дозволио да га то поремети у свакодневним обавезама. Редовно је долазио на посао, испуњавао радне обавезе и водио активан друштвени живот.
- Болест је држао под контролом и када је она узнапредовала. Није јој дозволио да победи или да га омете у ономе што је наумио - тврде они који су с њим свакодневно проводили време.
Ускоро књига: „Ја, и нико мој“
До краја године требало да буде објављена књига Александра Тијанића „Ја, и нико мој“. Реч је о збирци његових најбољих колумни, према његовом избору.
- Он је сам уредио књигу, што је реткост у „Лагуни“, која ће књигу и објавити. Књига је требало да буде објављена до краја године, али постоји велика могућност да изађе за месец дана због изненадне смрти Александра Тијанића - навели су у „Лагуни“.
Сам Тијанић је раније објаснио да ће књига бити нека врста портрета три српске деценије, његове колумне и полемике.
- Биће то документ који ме истовремено оптужује и брани. Наиме, кад човек већ има два жуманца да објави неки текст, мора бити спреман да поднесе и последице својих речи. Фигуративно, сваки пут кад сам дигао перо на неког, дизао сам руку на себе. Није било једноставно, није било безболно - рекао је Тијанић.
Дедић: Радимо по плану, ни Тијанић не би желео другачије
Водитељка Весна Дедић каже да је Тијанићева смрт затекла све запослене на РТС-у, али да се програм емитује по планираној шеми и да ни Тијанић не би желео да буде другачије.
- Програм се емитује по планираној шеми. Иако нас је ова вест потресла, сви смо професионалци. Због тога, и поред огромне туге и бола који осећамо, нема места за одлагање снимања или промену програмске шеме. Сигурна сам да тако нешто ни сам Тијанић не би желео да види - каже Дедићева.
Овако је говорио...
Изјаве Александра Тијанића никога нису остављале равнодушним, па се и данас многе препричавају. Бритким језиком умео је да покори противника у расправи, критиковао је подједнако власт, опозицију, колеге и противнике истовремено седећи с њима за истим столом. Наше новине су издвојиле само неке од његових изјава.
О Зорану Ђинђићу
- За живота, Ђинђић је био тачно десети део онога што је постао после стрељања. А током живота, у самом Зорану је било бар три Ђинђића.
О Александру Вучићу
- Не скрива себе ни Вучић кад признаје да њега самог има „два комада“: „рани“ и „зрели“ Вучић. Вучић политику прима као судбинско, животно питање у којем је пораз већи од смрти. У таквом ставу је усамљен. Потпуно.
О Слободану Милошевићу
- Срели смо се неколико пута и ја га частим са „господине председниче“, он оћути и после два сата завршава пријем и каже: „Хвала вам, другови, и господине Тијанићу“. Био је смртно духовит. Некад духовит. Некад смртоносан.
О Борису Тадићу
- Прошле изборе је изгубио кандидат који није успео, због изборних рокова, да обиђе све женске бираче лично. И уручи им то шта им је уручивао. Паметан, леп, проевропски, модеран тип. А главни човек у његовом изборном штабу је била једна жена. Није његова. Жена је врачара која себе представља као астролога и, практично, доноси све важне одлуке уз консултацију са звездама.
О Томиславу Николићу
- Николић је, на корист Србије, сам себе дорадио, изменио. На недавном пријему, пред више људи, председник циљано гласно каже: „Слушај, Тијанићу, лакше сам сменио Бориса Тадића него тебе.“ Ја циљано, у пола гласа, кажем: „Тадића нису заштитили бирачи, а мене до краја мандата штити закон. Нећете ваљда као председник да кршите или растежете закон.“
О Срећку Шојићу
- Срећко Шојић је направљен од делова који чине српску политичку елиту. Савршенство од лика.
О патриотизму
- Није проблем патриотизам, већ његов најцрњи дериват за 21. век, а то је национализам. То је увек формула. Све што се не уклапа у формулу, није наше. Све што није наше, туђе је. А туђе мрзимо или га се бојимо. Патриотизам, у нашој једначини, увек је утеривање у тор, једначење према најгорима, хорско блејање, лавеж шарпланинаца и батина чувара.
О таблоидима
- Таблоидна политика неминовно рађа таблоидну економију, потом таблоидну уметност, онда таблоидно новинарство и, коначно, таблоидни живот са десет сати дневног омамљивања телевизијским програмом.
О деци
- Љупки, неодољиви монструми који са две године тапкају по таблету и пуштају себи спотове, цртаће и музику. И сад им отмемо електронску играчку и пустимо „Полетарца“. Пробајте. Нема више такве деце, нема ни онаквих писаца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.