Вести

28. 10. 2013.

Аутор: Лука Матић Извор: Актер

Удар на срчаног болесника

Повећањем ниже стопе ПДВ-а са осам на десет одсто биће погођени сви грађани, али ће од привреде један од најјачих удараца свакако претрпети штампани медији. Преживеће, слажу се сви, али на који начин и уз колике жртве тек ћемо видети.

 

Према незваничним подацима, у Србији тренутно ради око 5.000 новинара. Уколико се рачунају сви послови у медијској индустрији, та бројка износи око 10.000.

Свеукупно то није ни један одсто укупно запослених у Србији, а некада је износио више. Светска економска криза у нашој држави сурово се манифестовала управо у том сектору, који је угасио неколико хиљада радних места, а ако је судити по односу државе према медијима, барем оним штампаним, који и без светске економске кризе имају својих проблема, онда ће тај огољени број запослених новинара постати још мањи.

Битку са интернетом штампани медији не могу да добију. Зато се прилагођавају и своја издања презентују „онлајн“. Битку са државом такође је немогуће добити.

Једина опција коју новинарска реч на папиру има јесте договор са државом, која за то изгледа и није претерано заинтересована. Барем се такав утицај стиче након што је подигнута нижа стопа ПДВ-а са осам на 10 одсто, а која ће директно погодити штампане медије, ионако већ болећиве.

Економски исцрпљени

Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, за недељник „Актер“ истиче да се одлука о подизању ПДВ-а за штампане медије мора преиспитати.

„Асоцијација медија тражила је да се ПДВ врати на претходну стопу, а ми ћемо се свакако придружити том њиховом сасвим оправданом захтеву. И наш први коментар на ту одлуку био је да је она неприхватљива за иначе економски исцрпљене медије. Кад кажем исцрпљене, мислим на то да је положај новинара и медија гори него остале привреде из неких разних разлога. Један од њих је тај што је економска криза директно утицала на пад привредних активности, односно на маркетинг, а други је што је све што данас улази у производњу једног штампаног или електронског медија из увоза, ако изузмемо људски рад, и у вези је са неповољним условима плаћања и набавке, што значи да се морају обезбедити девизе, а опет ту постоји проблем курсних разлика“, истиче Брајовић.

У својим захтевима за смањење ПДВ-а за штампане медије представници седме силе често спомињу пример Хрватске, у којој је Влада одлучила да штампане медије остави на првом од три нивоа ПДВ-а, тачније да их опорезује са пет одсто. Међутим, председник Хрватског новинарског друштва Зденко Дука истиче да се и у Хрватској спрема порески удар на штампу.

„Ситуација у Хрватској је таква да је од 1. 7. снижена стопа за дневне новине на пет одсто, док је за остале 10 одсто. Тачније, формулација је била да стопа од пет одсто буде за оне дневне новине које имају више од 25.000 речи, али онда је Уставни суд Хрватске превентивно суспендовао ту одлуку и сада се стопа од пет одсто примењује за све дневне новине. Влада Хрватске је тиме заправо желела да направи једну квалитативну разлику, тачније да не смањи порез таблоидима. С обзиром на то да је Уставни суд тако поступио, а то је било одмах крајем седмог месеца, онда је Влада рекла океј, онда ћемо ми свима ПДВ вратити на старо, тачније на 10 одсто. То још нису учинили, али колико се сада зна они поново припремају промену Закона о ПДВ-у, која би највероватније ишла од Нове године. Криза је и стално се дижу порези, па су они одлучили да оно што је 10 одсто буде 13, а да стопа од пет одсто остане само за хлеб и млеко. То би значило да би дневне новине са пет одсто ишле на 13, што је горе него пре.

Надам се да до тога неће доћи, али то су најавили“, рекао нам је Дука, који и није претерано оптимистичан када је у питању останак овог „бенефицираног“ пореза за штампане медије.

Представници медија су још прошле године затражили смањење ПДВ-а за штампане медије на четири или чак два одсто, када је он износио осам одсто, али, очигледно, слуха за тај захтев новинара није било. Штавише, штампани медији као да су кажњени због тог захтева, па ће им ПДВ бити повећан.

Крстићев кабинет без слуха

У Министарству финансија нису желели претерано да коментаришу подизање ниже стопе ПДВ-а, истакавши да она још није званично промењена, мада је за то Влада Србије дала зелено светло.

Иако је Министарство културе и информисања задужено за сектор седме силе, о подизању ПДВ-а одлучује искључиво Министарство финансија, за које новинари и немају речи хвале када је у питању сарадња.

„У принципу ми имамо добру комуникацију са Министарством културе и информисања и мислимо да нас оно сасвим добро разуме, али ви знате да се ПДВ-ом ипак бави Министарство финансија. Оно је одговорно за пуњење државне касе и буџета, па је логично да проналазе све могуће начине да то ураде, али притом не воде рачуна о томе да то буде довољно селективно. Са њима је традиционално лоша комуникација“, истиче Нино Брајовић.

Међутим, он не губи наду да ће ресор Лазара Крстића на крају „прослушати“ када су у питању захтеви медија.

„Могуће је ако будемо упорни и истрајни у томе да се то врати, али држава може и на друге начине да помогне медијима и да компензује тај недостатак уколико им је стало да опстане садашња стопа ПДВ-а када су у питању медији. Имате могућност бенефицираних камата на кредите, имате могућност да се на разне начине помогне продаја, може држава да обезбеди претплату путем библиотека на неке штампане медије, као што је то био пример у Француској и као што се то тренутно ради у свету. Има начина који би могли бити подстицајни као кредити или олакшице које би компензовале тај удар који доноси повећање стопе ПДВ-а“, предлаже Брајовић испред најмасовнијег новинарског удружења у Србији.

И из Националне асоцијације издавача новина и магазина (НАИ) апелују на Владу Србије, уколико смањење ПДВ-а није опција, да на друге начине помогне седмој сили. Они су предложили оглашавање одређених акцизних роба и специфичних услуга, путем чега би држава финансијски помогла штампаним медијима.

Душан Митровић, директор дневног листа „Данас“, најавио је да би подизање стопе ПДВ-а могло бити окидач за повећање цене новина.

„Вероватно ћемо морати да се бавимо питањем повећања цене новина. И то није само због тих два одсто, него и због тога што новинама није мењана цена читаву деценију, ако се добро сећам“, истиче Митровић, и додаје да су малтене све новине у тешком финансијском стању.

Према његовим речима, излазак из тренутне ситуације је ништа друго до помоћ државе.

„Мислим да постоје начини како би држава могла да подржи новине. На крају крајева, неке владе западних земаља су у оном тренутку кад је обзнањена светска финансијска криза предузеле неке мере како да подрже штампане медије. И наша влада би могла да се позабави тим искуствима, која имају широк распон, од субвенционисања рото папира до неких других олакшица и подршки којима су колико-толико сачувани штампани медији као значајнији медији за јавност.

Постоје разне могућности како би држава могла нешто да учини, али питање је шта ће бити“, каже Митровић.

Када је у питању Запад, тачније Европска унија, најближи пример нама свакако је Хрватска. Нажалост, Зденко Дука истиче да и код њих штампани медији муку муче са финансијама.

„Заправо ни директно, а ни индиректно Влада Хрватске не помаже штампане медије финансијски. Што се тиче кредита, многи су под њима. Главна новинска кућа ’Европа прес холдинг’ је у великим кредитима и дуговима, па су сада у предстечајној нагодби, што значи да је неизвесно како ће се то решити“, истиче Дука.

Европски примери

Од држава Европске уније, укључујући Швајцарску и Скандинавију, најнижу стопу ПДВ-а за штампане медије, дневне и периодичне имају Белгија, Финска, Норвешка и Велика Британија, где она износи 0 одсто! Иста стопа ПДВ-а је и у Данској, али само на дневне новине, док на магазине она износи чак 25 одсто. Након њих следи Француска са 2,1, Швајцарска са 2,4, Луксембург са три и Шпанија и Италија са четири одсто ПДВ-а на дневну и периодичну штампу.

У многим европским државама стопа ПДВ-а варира од случаја до случаја. Тако су, примера ради, у Финској одлучили да се на претплату ПДВ уопште не плаћа, док је ПДВ за примерке који се продају на киосцима и слично чак 23 одсто.

С друге стране, Пољаци су одлучили да ПДВ за штампане медије износи седам одсто, али само у случају када рекламе у укупном садржају учествују са мање од 67 одсто. Уколико рекламе чине толику већину садржаја, значи 67 одсто и више, онда ПДВ износи 22 одсто.

Међутим, ни под окриљем жутих звездица на плавој застави није све идилично.

Најбољи пример за то је Бугарска, ионако, опште је мишљење, најгора од све деце Европске уније. У тој држави штампани медији су опорезовани са 20 одсто, а слична ситуација је и у Словачкој, где су дневна и периодична штампа опорезоване са 19 одсто. Ипак најгора од свих, када је у питању висина ПДВ-а на штампане медије, јесте Естонија, где је прошле године изгласано повећање на 21 одсто!

 У корак са Србијом, наравно уколико се у међувремену не постигне некакав договор седме силе и државе, већ иду Аустрија, Чешка Република и Летонија, где ПДВ износи 10 одсто, а близу су нам Румунија и Естонија са ПДВ-ом од девет одсто.

ПДВ за дневне и периодичне новине у ЕУ

Аустрија 10% 10%

Белгија 0% 0%

Бугарска 20% 20%

Кипар 5% 5%

Чешка Република 10% 10%

Данска 0% 25%

Естонија 9% 9%

Финска 0% (23%)* 0% (23%)*

Француска 2,1% 2,1%

Немачка 7% 7%

Грчка 4,5% 4,5%

Мађарска 5% 5%

Ирска 13,5% 13,5%

Италија 4% 4%

Шпанија 4% 4%

Летонија 21% 21%

Литванија 5% 5%

Луксембург 3% 3%

Малта 5% 5%

Холандија 6% 6%

Пољска 7% (22%)** 7%

Португал 5% 5%

Румунија 9% 9%

Словачка 19% 19%

Словенија 8,5% 8,5%

Шведска 6% 6%

Велика Британија 0% 0%

Хрватска 5% 10%

* – ПДВ на примерке који не спадају у претплату

** – ПДВ на штампу у којој рекламе прелазе 67% садржаја

Удружења новинара у Србији

Удружење новинара Србије (УНС) – 6.500 чланова, од којих 2.000 редовно плаћа чланарину Независно удружење новинара Србије (НУНС) – 3.600 чланова (нису желели да открију колико њих редовно плаћа чланарину).