Вести
22. 10. 2013.
За девет месеци девет сати културе на првом програм РТС-а
„Пинк” и „Прва” имају 0 одсто емисија за културу, Б92 0,10 одсто, а светло у тами је Други програм РТС-а са 5,47 одсто културе у програму.
Поразно мало медијског простора у Србији посвећено је култури. Наиме, према истраживању Радиодифузне агенције, спроведеном у последње три године на националном сервису и телевизијама које имају националну фреквенцију, телевизије Пинк и Прва посвећују нула одсто програма емисијама културно-уметничког садржаја, док Б92 овим садржајима посвећује 0,10 одсто, што не задовољава ни законску обавезу која налаже некомерцијалне и разноврсне емисије.
Ове податке изнела је јуче Гордана Суша, у оквиру Форума сајма књига, који је био посвећен теми медијског присуства књиге и културних садржаја. Суша је навела и пример Првог програма РТС-а, са кога су културни програми дословно протерани, и којима је на овом каналу посвећено 0,15 одсто, што за девет месеци значи девет сати културе (од чега је три и по сата било посвећено само додели Оскара).
Ову ситуацију, према поменутом истраживању, мало „извлачи“ Други програм РТС-а, који је за протеклих девет месеци за културу издвајао 5,47 одсто програма, као и специјализовани програм РТС Дигитала.
У расправи су учествовали и гости из иностранства – пољски писац и новинар „Газете виборча“ Кшиштоф Варга, и Михаел Мартенс, писац и дописник Франкфуртер алгемајне цајтунга, новинар и писац Велимир Ћургуз Казимир, Драган Инђић, уредник издавачке делатности РТС-а, као и писац Игор Маројевић. Да ситуација није таква само код нас, потврдио је Кшиштоф Варга, који је нагласио да у Пољској број читалаца стално опада, да у овој земљи 11 одсто становништва чита књиге, више од 50 одсто не чита ништа, па ни новине, док 30 одсто чита више од три странице „нечега“ дневно. Варга је ову ситуацију упоредио са Чешком, и богатијим земљама, које свакако читају више, иако су им књиге скупље, а за све је окривио политичку ситуацију у Пољској, и атмосферу у којој уопште нема озбиљних разговора о књизи. Занимљиво је да је деведесете навео као много боље доба за књигу у Пољској, што је у нашим условима било сасвим супротно.
„Политичари су у Пољској звезде, могуће их је све питати, видети како играју фудбал, али не и да посећују књижаре. Емисије о кувању и бестселери, нарочито скандинавски крими романи, пожељни су у сваком издавачком каталогу“, додао је Варга.
Ситуација у Немачкој много је боља, по речима Михаела Мартенса, од 2.300 критика, чак 800 је посвећено поезији, а 1.500 хуманистичким наукама, док је укупно осам страница дневних новина посвећено култури. Мартенс је навео пример недавно преминулог критичара– звезде Марсела Рајх-Раницког, чије су се једносатне емисије слушале са највећом пажњом, и после којих се трком ишло у књижаре. Мартенс је рекао да у Немачкој и квалитетне књиге могу да буду на врху бестселер листе, али да је проблем ипак нешто мањи увид Немаца у јединствени културни европски простор.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.