Вести
22. 10. 2013.
Психологија беде
Покарабасили се, видим, попечитељ Тасовац и ТВ директор Тијанић. Опет кажем - штета је што Тијанић не пише за новине, него чека да му неко стане на жуљ, па тек онда умаче тастатуру у мастионицу.
Није он лош ни на телевизији, али мислим да тамо - иако прима плату - џаба кречи. Јер знате шта, цењени публикуме, прављење пите од гована један је од најтежих послова у кулинарству нарочито када ни гована нема у изобиљу. У чему је, дакле, спор између попечитељства и јавног сервиса? Појма немам! А - да будем искрен - боли ме баш и Црвен Бан.
Дигао сам руке од свих телевизија. Обавештени сте о томе. Па зашто се онда петљам у спор? Ех, зашто? Да бих испричао једну сасвим другу причу која ипак и те како има везе и са јавним сервисом и са новинарством уопште.
Па да почнем! Комунизма смо се, наводно, курталисали, али комунистичког менталитета нисмо и - како ствари стоје - никада га се нећемо ни ослободити.
Оставимо идеологију по страни, истражимо ми шта је то што је економски урнисало комунизам? Племенита, факат, али идиотска жеља да се с минимумом уложених средстава - или чак без улагања уопште - обави неки велики посао, ето шта.
Наравно, и у социјализму је било оних који су мастили брке, али се строго водило рачуна да то не боде очи јавности. Треба нам пруга, ту су омладинске радне бригаде! Омладинци - ооорук! - запну, направе пругу, и то у рекордном року, велики успех, победа радног народа, пруга је, да не грешим душу, и данданас ту, али се њоме возови вуку просечном брзином од 35 km/h, а повремено знају и да искоче из шина. Зашто је то тако? Због популизма и просјачке психологије. Кад је пруга већ бесплатно изграђена, тако се размишљало (а и данданас се тако размишља), дај да учинимо народу, па да му омогућимо да се вози малтене бесплатно. И шта бива? Оде маст у пропаст. Нема пара за одржавање.
Слично је и са новинџилуком. Пошто су данас новине? Тридесетак евроценти.
Пошто су новинари? Нису много скупљи. Мислим, ако рачунамо по сату. Пошто је паклица бољих цигарета? Два кома нешто евра? Али, рекле би плавуше - пушити се мора, а новине се читати не морају, осим кад ти у њима осване „међуножје“ или „гуза“. Па, добро, читају ли се овакве, јефтине новине? Јок, море. Скупе ствари су оно што занима цењени потрошачки публикум, ако ни због чега, а оно зато што су бесплатне и јефтине ствари по правилу безвредне. Сви мушкарчићи сањаре о, најчешће недоступном, BMWу, а боли их уво за рецимо шибицу коју могу купити као од шале. А онда, ту су и медијски послодавци - свеједно да ли приватни или државни. Е, они размишљају на капиталистички начин, али у сељачкоцинцарској варијанти. Ти свати гледају да што мање плате - или да уопште не плате - посленике писане речи, а Богу хвала, у Србији је увек било лако наћи довољан број скрибомана спремних да раде за (жалосну) славу. Смушена је ова моја политичка економија, признајем. Али не признајем лелемуде који тврде да је стање овако жалосно зато што нема пара. Нису проблем паре. Проблем је психологија.
Коментари (1)
Остави коментар28.10.
2013.
LICE I NALIČJE PSIHOLOGIJE BEDE
Kolumne su vrlo pogodno štivo,i za pisanje i za čitanje.Čitalac na vrlo duhovit,lako prepoznatljiv i zanimljiv način saznaje lični stav autora o aktuelnim događanjima ili ličnostima iz političke,ekonomske,kulturne svere društvenog života.S druge strane,pisanje kolumne ne zahteva od autora neki poseban i dugotrajan napor.U većini slučajeva lako se piše.Iz tih razloga znatan broj intelektualaca,osim svoje osnovne delatnosti,piše i kolumne.Jedan od tih je i Svetisav Basara koji na vrlo specifičan način prikazuje stanja i ličnosti društvene scene Srbije.
ОдговориBasara je intelektualac koji je ime i popularnost stekao svojim književnim delima.Ali,danas ime i tu stečenu popularnost koristi i zloupotrebljava tako što bez većeg umnog naprezanja blati sve što mu padne na pamet,bilo da su u pitanju aktuelna zbivanja ili lićnosti iz javnog života.Urednici štampanih medija morali bi već jednom da shvate da stečeno ime i određena popularnost,sama za sebe,nije garancija za kvalitetan tekst koji trba objaviti i koji će se rado čitati.