Вести
17. 10. 2013.
Финансирање јавних сервиса комбиновано?
Јавна расправа о предлоЗима закона о електронским медијима и јавним сервисима почела је јуче и званично у “Студију М” у Новом Саду.
Представници Министарства за културу и информисање представили су ова два законска решења, а државна секретарка у Министарству за културу и унформисање Гордана Предић рекла је да ће Министарство погледати све примедбе, а оне аргументоване и прихватити, истичући да је ово тек други корак до завршетка правних аката који ће се наћи пред Скупштином.
- Нацрти закона иду после јавне расправе у министарства на мишљење, потом у Брисел, након чега ће бити упућени на Владу - рекла је Предић. Према њеним речима та процедура ће трајати две или три недеље после расправе, те да се нада како ће Скупштина о њима да расправља већ крајем новембра.
Помоћник Министра културе и информисања Саша Мирковић нагласио је да су текстови закона тек у почетној фази, те да је битно да се у јавној расправи искристалишу конкретни предлози за промене.
- Све примедбе ћемо детаљно размотрити и на основу тога мењати предлоге закона. Биће ту важни и коментари осталих министарстава, као и они из Брисела - рекао је Мирковић.
Учесници у јавној расправи, у делу предвиђеном за Предлог закона о електронским медијима, имали су низ примедби, међу којима је највише било оних на рачун приватизације локалних јавних сервиса. Чули су се предлози да се приватизација локалних телевизијских и радио станица одложи за годину дана, те да је нефер финансирати из буџета јавне сервисе, а локалним, медијима забранити такво шта.
Једна од примедби била је избор у регулаторно тело у којем ће изабрани бити стално запослени, а предлагаће их скупштина, црква, новинска удружења и други, искључиво из сопствених редова, што значајно сужава избор. Према примедбама учесника, закони не третирају довољно медије на мањинским језицима стављајући их тако у неповољан положај пред захукталом комерцијализацијом и приватизацијом.
Председница Синдиката новинара Србије рекла је да оба законска решења треба повући из процедуре јер су неуставни и јер организацији коју предводи није дозвољено да учествује у изради. Она је нагласила да ови закони доводе до тајкунизације медија у приватизацији која се ни до сада није показала као ефектна.
Када је о Закону о јавним сервисима реч, највећи број примедби учесника дебате односио се на буџетско финансирање РТС-а и РТВ-а и бојазан да ће Влада тиме покушати да их контролише. Мирковић је истакао да је пред јавношћу тек предлог закона, а да Влада иде ка рационализацији јавних сервиса и уштеди.
- У том смислу, видећемо који је најбољи однос за финансирање јавних сервиса и треба ли их финансирати само из буџета или комбинованом методом. Ја, као и многи други људи, без обзира на гласине, још увек плаћам претплату јер сматрам да су јавни сервиси ту за добробит свих нас и да само јаки јавни сервиси могу да побољшају медијску слику у Србији и информисање људи - рекао је Мирковић
Тијанић против Мирковића
Поводом именовања Саше Мирковића на место помоћника министра културе и информисања Ивана Тасовца, директор РТС Александар Тијанић, у име Колегијума ове куће, изјавио је да је Мирковићев избор контрапродуктиван.
Мирковић је у директном сукобу интереса. Као што је познато, он је значајан акционар приватне телевизијске компаније Б92 и као такав, током низа година, истакао се нетолеранцијом, несхватањем функције и природе медијских јавних сервиса и неопходности да РТС располаже законски дозвољеном квотом за маркетинг. Није нам намера да унапред оптужимо Мирковића за вишак нерасположења према РТС-у, али већ сама могућност сукоба интереса као и претходни учинак, приморавају нас да отворено изнесемо сумње у његову објективност на важном послу нормирања веома запуштене медијске области - истакао је, између осталог, у отвореном писму Тијанић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.