Вести
17. 10. 2013.
Зашто се Драгана Бољевић жалила Савету за штампу
Председница „Друштва Србије” Драгана Бољевић поднела је јуче жалбу Савету за штампу због текста „Судије чашћавају колеге милионима”, објављеног у „Блицу”, који је пренео и сајт Б92.
Истог дана овим редакцијама доставила је одговор који је објављен на сајту Б 92, али не и у „Блицу”, због чега је одлучила да се обрати Савету за штампу, тражећи да се ово независно регулаторно тело изјасни да ли је објављивањем спорног текста, који се односи на исплате одштета због незаконитог реизбора судија, прекршен Кодекс новинара Србије.
– У чланку се наводе нетачни подаци. Као прво, суђење још није завршено, пресуда није правоснажна. Друго, није ми досуђена било каква накнада за нематеријалну штету, јер је нисам ни тражила. Тражила сам исплату материјалне штете, дакле разлику између судијске плате и накнаде коју смо примали као неизабране судије. Поврх свега, нису ме ни звали да дам изјаву поводом текста који припремају. Зато сам одлучила да поднесем жалбу Савету за штампу, да се то тело изјасни о тексту у „Блицу” – каже Драгана Бољевић, истичући да против сајта Б 92 неће предузимати ништа, јер су објавили њен одговор.
Савет за штампу окупља новинаре, издаваче и власнике штампаних, онлајн медија и новинских агенција. Основан је 2009. да би пратио поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним, онлајн медијима и у новинским агенцијама. Почео је да ради у септембру 2011, када је почело решавање жалби. Тиме су грађани, па и правна лица, који сматрају да су директно погођени извештавањем медија, добили могућност да се у кратком року одлуче да ли су оштећени неким текстом. Одлуке Комисије за жалбе доносе се једном месечно и објављују у медију који је објавио спорни текст, што оштећенима даје моралну сатисфакцију, ако им је заиста стало до њиховог (нарушеног) интегритета, а не да се после вишегодишњег суђења надају новчаној одштети, и то уз ризик да не добију судски спор.
– Савет није основан са идејом, нити му је циљ да кажњава медије, него да им укаже на то где греше како би убудуће водили рачуна о томе. Истовремено, успоставља се пракса у тумачењу Кодекса новинара Србије. Излазимо у сусрет свима. На нашем сајту објашњена је једноставна процедура за подношење жалби. Међутим, ми не можемо да се мешамо у уређивачку политику медија. Дешавало се да грађани траже да неким новинама „наредимо” да престану да пишу о нечему или дa их натерамо да објаве нешто. У Европи постоји дуга традиција постојања ових тела, у скандинавским земљама постоје око сто година – објашњава Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.
Чак и ако медиј против кога је поднета жалба није члан савета, ово тело може да му изрекне јавну опомену. Последњих месеци у више наврата заштиту овог тела потражила је Љуба Пантовић-Суботић, звезда ријалити програма „Фарма” о чијим породичним проблемима су таблоиди нашироко писали. Комисија за жалбу одлучила је да су дневни листови „Курир” и „Ало”, као и магазини „Скандал” и „Стар”, прекршили новинарски кодекс. Дневним листовима је наложено да те одлуке објаве, а магазини су добили јавну опомену.
– Највише се јављају грађани, ређе политичари, а у последње време све чешће државне институције и невладине организације – објашњава Гордана Новаковић.
Градоначелник Београда Драган Ђилас поднео је жалбу због текста „За џепарац Ђилас дигао четири милиона евра из банке”, објављеног у „Куриру”. Лидер ЛСВ Ненад Чанак жалио се због текстова истог листа „Најбоље чувана тајна: Ненад Чанак био Милошевићев шпијун” и „Чанак сам признао да га је врбовао ДБ”. Обе жалбе су усвојене, то јест констатовано је кршење новинарског кодекса.
На „удару” комисије нашао се и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, иначе главни уредник сајта „Нова српска политичка мисао” и то због свог коментара на текст објављен на том сајту. Наиме, усвојена је жалба Ане Радмиловић, ауторке текста „О сиромаштву језика и духа”. У жалби савету навела је да је текст изазвао салву погрдних коментара, што не би било ништа ново, ни важно да се у то није укључио и главни уредник Ђорђе Вукадиновић. Како је истакла, он је ауторку „бранио” у маниру – није у реду да о њој пишете да је Тачијев сарадник, шиптарско копиле, плаћена усташица, због чега је сајту који уређује изречена јавна опомена.
Посредовање отклања разлог за жалбу
„У нашој надлежности је и посредовање између оштећених појединаца и институција са једне, и редакција са друге стране”, објашњава Гордана Новаковић. До сада је то успело у свега три случаја, али ће се овај начин „измирења” више афирмисати. Испоставило се да је повод за жалбу отклоњен објављивањем одговора подносиоца жалбе у новинама које су објавиле спорне текстове, што значи да се, уз мало добре воље са обе стране, може избећи жалба савету, па и упуштање у дуготрајно парничење.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.