Вести
16. 10. 2013.
Интервју са директором РТВ Срђаном Михајловићем поводом почетка Јавне расправео медијским законима
Производимо програм који захтева озбиљну количину новца
У Новом Саду одржава се прва јавна расправа поводом Нацрта Закона о електронским медијима и Нацрта Закона јавним сервисима. Када је реч о решењу финансирању Радио-телевизије Војводина генерални директор Срђан Михајловић каже да се искрено нада да смо неке елементе стабилности обезбедили те да ћемо ту стабилност успети да држимо до краја ове године. С директором РТВ-а разговарала је новинарка Радио Новог Сада Милијана Јефтенић.
Дакле, почела је јавна расправа о Нацрту Закона о јавним медијским сервисима који предвидја буџетско финансирање јавних сервиса, према ономе са чиме сте упознати, колико ће то, заправо, допринети стабилности рада ове куће и које, евентуално, имате примедбе на оно што је предвидјено Нацртом?
Па Нацрт Закона нема само измену у дела начину финансирања, има и других елемената којима Закон потписује други начин функционисања. Оно што је најважније за наш јавни покрајински сервис јесте да је он један од два јавна сервиса које овај закон дефинише и у оквиру тога постоји отворено питање, пре свега, процента који припада ком јавном сервису у односу на предложени износ процента од буџета. Оно што је друго отворено питање јесте који су све елементи на приходној страни буџета који би требали да буду стављени у проценат који би се издвајао за јавне сервисе у период до 2015-те. Оно што је за нас такође веома важно јесте на који начин ће бити решене прелазне и завршне одредбе које дефинишу обавезе настале у протеклом периоду, а знамо да су се оба јавна сервиса сусрела последњих година са великим проблемом у самом финансирању и да имају озбиљне финансијске проблеме и оно што је за наш јавни сервис озбиљно отворено питање јесте питање односа према нашем јавном сервису јер, на жалост, у овој години у ребалансу буџета нисмо препознати за разлику од Радио телевизије Србије. До сада нисмо добили новац од Владе Србије за разлику од другог јавног сервиса.
Нацрт предвидја, дакле, две могућности када је реч о прерасподели средстава измедју два сервиса, зашто је важно тих 5 процената више колико би требало да добије Радио телевизија Војводине, односно 25 процената?
Може ствар да се постави на нивоу процената, али пре свега то је питање сразмере и онога што производимо, и онога што радимо и оно што, једноставно, јесте подручје нашег деловања. Наш јавни сервис има два телевизијска и три радијска канала. Ми производимо количину програма који у сваком случају захтева озбиљну количину новца да би био обезбеђен професионални ниво и мислимо да смо тај ниво обезбедили. Има много аргумената које не бих сада излагао, које говоре о томе да је овај проценат мера која, можда, не дефинише потпуно јасно оно што би нама требало, али мислимо да је то минимум.
Када је реч о проценту буџетског прихода који је намењен сервисима, дакле, тих 1 и по посто, да ли сматрате да би, с обзиром на несталност државног буџета, требало јасније дефинисати одредјени минимум средстава који су потребни за оптанак РТВ-а?
Па мислим да треба дефинисати, сигурно, минимум али мислим да треба дефинисати и максимум. Мислим ако наша земља буде успела да у наредним годинама обезбеди друге изворе финансирања – приходе, директне инвестиције, нова радна места, може се догодити да у 2015-тој буџетски приходна страна буде и већа него што треба јавним сервисима и нема разлога да јавни сервиси узму вишак новца који требају градјанима ове земље за неке друге намене. Мислим да оба проблема треба сагледавати на рационалан и реалан начин.
Добро, након те две године каква су ваша очекивања када је реч о стабилности рада куће?
Ја се искрено надам да смо неке елементе стабилности обезбедили, да ћемо ту стабилност успети да држимо до краја ове године, то је наш примарни циљ и да ћемо, нормално, имати стабилност и у наредне две године јер закон предвидја да потпишемо са Владом уговор у коме се јасно дефинишу наша права и наше обавезе. Оно што очекујемо после 2015-те јесте, пре свега, позиција у којој ће законодавац потписати одржив начин прикупљања једног облика финансирања који би требао да има елементе јавног прихода из разлога што је, на крају крајева, изведен сада. Ако улазимо у буџет, то је врста јавног прихода и да више не буде отворено питање да ли треба да имамо јавни сервис, да ли треба да издвајамо одредјен део средстава за нешто што је цивилизацијска тековина, за нешто што припада градјанима ове земље, нешто што је вредносна категорија која обезбедјује да сваки градјанин буде независно информисан, да има право на едукацију, на образовање, да има право на једну врсту садржаја који ће омогућити да има пуну информацију о томе шта се догадја у његовој земљи, у његовом окружењу, у његовом региону и, нормално, у свету око њега.
Како реагујете на примедбе појединих удружења која су врло гласна у оцени да то што медијски сервиси ће бити финансирани од стране државе, подразумева и мању независност медија?
Па ја сам то већ коментарисао. Многи који имају независне изворе финансирања нису показали независност и једноставно мислим да је питање независности дефинисано оним што је закон, колико толико...то је уговор, ми потписујемо уговор са државом, Влада је у обавези да да средства, ми смо у обавези да у складу са законом дефинисаним нашим обавезама која регулише регулаторно тело, одрадимо свој посао, имамо законом дефинисано, дефинисану независност и једноставно мислим да је то ствар која са становишта правних норми уопште није спорна, са становишта осећаја или жеља или неких процена о свему може да се дискутује.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.