Вести
04. 10. 2013.
Повратак државне телевизије најгори сценарио за Србију
Министар културе Иван Тасовац је реалан у својој процени да медијски закони неће бити усвојени пре објављивања извештаја о напретку Европске комисије у октобру, с обзиром на количину рада који тек предстоји, нарочито када су у питању Нацрт закона о електронским медијима и Нацрт закона о јавним медијским сервисима. Последице тога могу бити далекосежне. Због кашњења са доношењем Закона о јавном информисању и медијима, може се десити да медијску реформу дочекају само они медији који су и даље у својини различитих нивоа државне власти и финансирају се из буџета.
Ово би додатно угрозило плурализам мишљења и идеја, до чега већ и долази због убрзаног гашења приватних медија, нарочито на локалу, каже за Данас Драгана Николић Соломон, одлазећа шефица медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији.
- Према Медијској стратегији претходне владе, предлози медијских закона је требало да буду спремни за Скупштину у марту ове године. Међутим, због сложености медијске сцене, као и компликоване материје коју је законски требало уредити, рад на изради закона је ишао спорије него што је очекивано. Неколико месеци је изгубљено и због реконструкције Владе и промена у Министарству културе - наводи саговорница Данаса.
Са којим се последицама, према Вашем мишљењу, може суочити Србија и јавни сервиси у периоду од две године, колико буде трајало финансирање из буџета?
- Тешко је у овом тренутку спекулисати како ће изгледати будући модел финансирања јавних сервиса, јер релевантни закони још нису у скупштинској процедури. Оно што представља опасност у буџетском финансирању је отварање врата за утицај власти на уређивачку политику. Биће тешко ускладити строге законске одредбе о трошењу новца пореских обвезника са императивом да држава обезбеди оперативну, финансијску и сваку другу независност јавних сервиса. Што се тиче последица по грађане, најгори могући сценарио био би повратак на време државних телевизија као промотера владајуће политике. Грађанима Србије потребни су јавни сервиси који ће их информисати професионално и непристрасно, водећи рачуна о јавном интересу, а не о интересу политичких елита.
Мислите ли да ће држава у овом тренутку моћи да издвоји из буџета довољно средстава за нормално функционисање РТС и РТВ?
- С обзиром на чињеницу да је државни буџет већ преоптерећен, постоји бојазан да је тешко обезбедити средства која би гарантовала макар и голи опстанак јавних сервиса РТС и РТВ у садашњем обиму. Јасно је, такође, да новац из буџета неће моћи да реши инфраструктурне и проблеме вишка запослених, као ни да омогући дугорочно планирање програмске продукције, која би квалитетом и садржајем испунила њихове законске обавезе и потребе грађана. Уколико се усвоји предложено финансијско решење за РТВ и РТС, потребно је да оно буде дугорочно, стабилно и усклађено са реалним потребама јавних сервиса.
Након тога, најављено је трајно решење финансирања јавних сервиса, а постоји став да ће претплату тешко бити вратити када се једном укине. Шта мислите, који би био најбољи модел?
- Мисија ОЕБС залаже се за примену европских стандарда и најбоље праксе у избору начина финансирања јавних сервиса. У Европи преовлађује модел који укључује приходе од претплате и ограничене комерцијалне активности, јер он пружа највећи степен независности јавним сервисима. Да би овај модел био успешан, неопходно је успоставити ефикасан систем наплате претплате. Искуства из региона нам говоре о томе да се једном укинута претплата тешко враћа.
Уколико се усвоји решење о буџетском финансирању, макар и привременом, биће неопходна снажна политичка воља и подршка грађана за поновно увођење претплате. Сигурни смо да ће грађани Србије препознати значај својих јавних сервиса и неопходност финансирања медијских садржаја који нису подложни комерцијалним и политичким утицајима, већ интересу јавности. За то нам је потребна свест о медијима који су значајни као кисеоник за здраво друштво.
Медији међу приоритетима ЕУ
Да ли ће Србија можда бити опоменута у октобарском извештају о напретку због тога што није усвојила медијске законе?
- С обзиром на то да извештај о напретку доноси ЕК, нисам у позицији да знам шта ће писати у њему. Са друге стране, реформа медијског законодавства је већ низ година међу приоритетима ЕУ када је Србија у питању и очекивано је претпоставити да ће то и ове године бити случај.
Коментари (2)
Остави коментар04.10.
2013.
ko plati taj klati
Molim vas, samo nemojmo o objektivnosti nedržavnih medija. Jasno se zna da onaj koji plaća utiče na medij koji plaća. RTS je potreban kao što su to BBC u Engleskoj, RAI u Italiji, RDA u Nemačkoj, itd. , sa obrazovnom i informativnom funkcijom, a ne samo jeftinom zabavom kakvu nude privatno osnovani mediji.
Одговори04.10.
2013.
Razlika izmedju drzavnog i javnog TV emitera
Ako je drzavna i javna televizijska organizacija u javnoj (drzavnoj) svojini, bilo bi lepo da nam ministar Tasovac ili neki drugi nadlezni drzavni ili javni sluzbenik objasni kljucnu razliku izmedju ova dva oblika organizovanja?
Одговори