Вести
30. 09. 2013.
Медији кључни за спречавање насиља на спортским манифестацијама
Током непуне четири године од увођења пооштрене казнене политике за насиље на утакмицама, од 1. јануара 2010. до данас, пред Прекршајним судом у Београду вођена су 473 предмета због насилног и недоличног понашања на трибинама.
Тај суд је изрекао 166 осуђујућих пресуда, 60 ослобађајућих и 12 опомена. Један захтев за покретање прекршајног поступка је одбачен, за 86 је наступила застарелост, а остало је нерешено 137 предмета, речено је у том суду. Прекршајни суд у Београду изрекао је укупно 39 затворских казни, 27 казни затвора до 15 дана, 9 казни од 15 до 30 дана затвора, и три казне које гласе на више од 30 дана затвора. Поред тога, изречено је 50 заштитних мера.
Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић рекао је да, када су у питању спортске приредбе и прекршаји на трибинама, правила нема, јер број прекршаја на утакмицама варира и зависи „од приредбе до приредбе”.
Ради спречавања насиља на спортским приредбама прекршајни судови у Србији, а посебно у Београду, када су у питању утакмице високог ризика, имају праксу да на њих шаљу одређен број судија, најчешће буде један, који се води као дежурни судија на стадиону или у хали спортова, рекао је Мариновић.
Тај судија, како је указао, не суди на самом стадиону, већ с присутним тужиоцем и полицијом усаглашава активности. „Када неко лице направи недело, а није одмах јасно да ли је реч о кривичном делу (за које је надлежан тужилац), састаје се штаб и врши тријажу таквог понашања. За кривично дело ангажује се тужилац, а прекршај се прослеђује дежурним прекршајним судијама”, објаснио је Мариновић. Он је додао да суд има дежурне прекршајне судије који поступају сваки дан, као и, по потреби, ванредне дежурне судије који седе у седишту београдског Прекршајног суда у Тимочкој улици.
У зависности од манифестације и степена ризика, зависи и број дежурних судија, навео је Мариновић, указујући да нема правила када су у питању инциденти на трибинама. „Може да се деси да нека утакмица буде проглашена утакмицом високог ризика, а да то буде веома високи ризик, као што је била фудбалска утакмица између Србије и Хрватске, а да се све заврши у реду без манифестација насиља и посла за дежурне судије”, напоменуо је судија.
Може, пак, да се деси да нека утакмица буде проглашена утакмицом високог ризика, али да се не очекује насиље, а да до њега дође, тако да се не можемо везати за тип утакмице и ризика, али морамо бити спремни на све, нагласио је он.
Мариновић је подсетио да Србија сада има Националну стратегију за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и Акциони план за њено спровођење. У изради су, како је навео, учествовали сви релевантни фактори који имају било какве везе с темом, представници спортских савеза, спортских новинара, Министарства спорта и омладине, Министарства правде и државне управе, судова, Тужилаштва, МУП-а. „Мислим да је урађен добар акциони документ, који ће, ако успемо да га спроведемо, значајно допринети смањењу, ако не и искорењивању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама”, истакао је председник Прекршајног суда у Београду. Према његовим речима, број прекршаја на утакмицама варира и зависи од приредбе до приредбе.
Мариновић сматра да је у спречавању насиља на спортским манифестацијама кључна улога медија, који би, како је казао, требало да извештавају о свим санкционисањима неког насиља, било да казне изриче прекршајни или кривични суд. „О томе би требало позитивно извештавати, да јавност буде упозната с тим да се не исплати вршити насиље на спортским приредбама, посебно што има већи број починилаца који је млађе животне доби, а има и малолетника. Тако би могло да се делује превентивно и васпитно на њих да се суздрже од таквог понашања којем су можда склони или желе да га пробају”, нагласио је Мариновић.
Иначе, изменама Кривичног законика из 2009. за кривична дела почињена у групи предвиђене су казне од две до осам, а за коловођу од три до 12 година затвора.
Тада су одрађене и измене закона који регулише спречавање насиља на спортским приредбама, којим су новчане казне дуплиране и предвиђене затворске санкције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.