Вести
26. 09. 2013.
Ђилас и медији
„Зини да ти кажем, напиши још један коментар о Бус плусу”, рекао је одлазећи градоначелник Београда Драган Ђилас новинару „Политике” Дејану Спаловићу док је улазио у салу. Није познато да ли је његова недопустива реакција изазвана сасвим логичним питањем новинара „Политике” (за колико је новца продао акције у својој фирми), нервозом због губитка власти у престоници или је можда господин Ђилас збуњен све чешћим неугодним новинарским питањима које тако дуго није слушао.Али би морало да буде познато да ниједан лидер у Србији, било из опозиције или власти, не сме да се понаша и опходи према новинарима на овај начин, а посебно не према новинару куће која ће ускоро 110. рођендан и постоји дуже од било које странке у Србији.
Веома је лако наћи новинара у Србији који би могао да веома прецизно опише напад Велимира Илића на новинара новосадске телевизије Аполо, уз детаљну расправу да ли је чачански неимар и кикбоксер шутнуо само фасциклу или новинарско колено.
Неупоредиво је теже наћи новинара или лиценцираног борца за демократију и медијске слободе који би се сетио да је, нешто касније, Ненад Чанак једној новинарки новосадског Дневника током интервјуа узео диктафон, разбио га о под и упутио низ увреда.
Можда због тог „осећаја либералне елите“ да проевропски политичари не могу да врше притисак на медије или због благонаклоног односа западних амбасадора према Закону о информисању и отказима неподобним новинарима, медији су дуго углавном ћутали о слабим тачкама Демократске странке, Бориса Тадића или Драгана Ђиласа.
Свако ко данас, у некој документацији, погледа медије из априла 2012. године могао би да помисли како је Србија европско економско чудо, земља у коју улазе милијарде евра, па мора да увезе стотине хиљада радника како би подмирила глад страних инвеститора за радном снагом.
А онда се власт променила и то медијско удвориштво се изненада вратило као бумеранг демократама, који су у чуду гледали како им њихови медијски ударници раде оно што су до јуче радили опозицији.
А сам Драган Ђилас је од једног од главних јунака из чувеног извештаја Верице Бараћ, који је постао чувен пошто су о њему сви причали а нико га није објавио, постао редовна мета неких листова који су знали и где пије кафу, из које банке подиже новац и ко ће од његових сарадника бити ухапшен.
Таква врста медијске вендете могла би да помогне и Ђиласу и самој странци да се консолидују и да привуче део разочараних бирача, који су осетљиви кад се опозиција стално оптужује за све што не ваља у друштву. Ђиласово вођење Београдом је било знатно боље него што се последњих месеци могло прочитати у неким таблоидима, али то не значи да је било тако успешно како се протеклих година читало и гледало у медијима.
ДС је учинио озбиљан напор да себе сведе на странку малих домета и великих алибија, али му је владајућа коалиција понудила идеалну прилику да се опорави и постане моћнији него данас. Али би пре тога челници морали да научи да се понашају пристојно према медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.