Вести

12. 09. 2013.

Аутор: Драган Стојановић Извор: НС Репортер

Како је РТВ дала 481.500 евра за филмове које нико не гледа

Светску премијеру филма „Врата” редитеља Иштвана Сабоа на РТВ-у 20. априла ове године гледало је 20.880 људи. Тај филм је још и добро прошао. „Развод: Надер и Симин” Асгхара Фархадија гледало је 12.000 људи. „Живот других” Флоријана Хенкела помно је пратило око 11.000 гледалаца. Најгоре је прошао славни монтипајтоновац Тери Гилијам. Његово остварење „Имагинаријум доктора Парнасуса” погледало је свега 6.900 људи.

Војводина има 1.931.809 становника. Њих 930.000 има телевизор. Сваког дана између 6.000 и 20.000 Војвођана гледа филмове на РТВ-у. Шта ради осталих 910.000 најбољих платиша претплате у држави? Гледа филмове на другим телевизијама. Из два разлога. Први је то што свих 910.000 нема појма да РТВ уопште има филмски програм. А други је још простији – на осталим телевизијама емитују боље филмове. Е, за тај филмски програм за који нико не зна, менаџмент телевизије потрошио је 481.500 евра.

РТВ купује или италијанске серије која нико жив не прати, или уметничке филмове које неће да купи ниједна друга телевизија. А ако нема гледалаца, нема ни спонзора па те серије и филмови нису донели никакав приход РТВ-у. Некомерцијални филмови, којима нико не оспорава уметничку вредност, тешко да могу помоћи тој телевизији да изађе из дугова. Питали смо сто гледалаца РТВ-а и већина је рекла да уопште не гледа филмове и серије на РТВ-у нити зна шта се тамо приказује.

На РТВ-у пуштају серије: Најгора недеља мог живота, Строго платонски, Најглупљи амерички преступници... Филм „Аполонида – кућа толеранције” емитован је у недељу, деветог јуна у 23.55. Тог дана је на Првој телевизији од 21.45 приказан филм „Пети елемент”, на РТС-у је од 23 ишла серија „Истражитељи из Мајамија” коју гледа више од два милиона људи.

У београдској дистрибутерској кући „MCF MegaCom” кажу да су РТВ-у продали низ уметничких филмова. Светску премијеру филма „Врата” редитеља Иштвана Сабоа на РТВ-у 20. априла ове године гледало је 20.880 људи. Тај филм је још и добро прошао. „Развод: Надер и Симин” Асгхара Фархадија гледало је 12.000 људи. „Живот других” Флоријана Хенкела помно је пратило око 11.000 гледалаца. Најгоре је прошао славни монтипајтоновац Тери Гилијам. Његово остварење „Имагинаријум доктора Парнасуса” погледало је свега 6.900 људи.

Између осталих, емитовани су филмови „Торински коњ” редитеља Беле Тара, румунски филм „Најбоље намере” Адријана Ситаруа, као и пољски филм „Суштинско убиство” редитеља Јиржија Сколимовског. Затим филмови „Твикст” (Франсис Форд Копола), „Њушкало” (Кенет Брана).

Извлачење пара

РТВ је за скоро исту количину пара могао купити филмске хитове. Уместо тога скупо су плаћени филмови током чијег емитовања не могу да продају ниједну рекламу. Нико РТВ-у не замера што купује уметничке филмове.

Јавни сервис и треба да приказује таква филмска остварења. Међутим, да би имао могућност за тако нешто, мора да емитује и светске филмске хитове да би зарадио новац од маркетинга. Тај новац би компензовао губитак који настаје емитовањем некомерцијалних садржаја. Председник синдиката Бора Лазукић тврди да су куповином побројаних филмова извлачене паре из покрајинског сервиса.

Он тврди да је РТВ потписивала штетне уговоре с дистрибутерским кућама за набавку филмова и серија, да је новац ишао преко Кипра и да је све преплаћено.

Претпоставка је да су филмови и серије намерно прескупо плаћани како би неко из руководства незаконито дошао до пара. Због тога је посао рађен, кажу у синдикату, преко кипарске фирме „Пермишн анд рајтс” (Permissions and Rights).

Домаћи дистрибутер је, према речима председника Синдиката новинара Боре Лазукића, била београдска кућа „MCF MegaCom”. Лазукић наводи да су потписана два штетна уговора.

– У првом је кипарска фирма „Пермишн анд рајтс” потписала уговор са РТВ-ом 22. децембра 2011. за филмове и серије у вредности од 100.000 евра. Плаћање је обављено преко једне кипарске банке, у десет месечних рата „давањем десет оверених меница”. Договорено је да наплата крене 1. јуна 2012. У уговору пише да је цена од 150 до 400 евра по комерцијалном сату емитовања. Међу насловима за које је договорена продаја јесте енглеска серија „Оперативци” (Spooks) – каже Лазукић за „НС репортер”.

Он даље објашњава да је у том првом уговору договорено да откупе и прикажу 73 епизоде по 50 минута. Такође, откупљено је 50 епизода разних серија од шест до 80 епизода по серији. Наслови нису наведени у уговору. Помињу се и дводелни филмови по 90 минута, али не и колико их је.

Уговор је, како каже Лазукић, потписао Синиша Исаков, тада генерални директор РУВ-а Радио-телевизије Војводине. Исаков је тренутно на дужности саветника првог човека те куће Срђана Михајловића.

Штетни уговори за РТВ

Лазукић даље наводи да је други уговор потписан 10.  јула 2012. и да је његова вредност 250.000 евра. Реч је о укупно 94 наслова филмова и серија, а цена је од 150 до 800 евра по комерцијалном сату емитовања. Уговор је потписао помоћник генералног директора РУВ РТВ-а Душко Шушак.

„MCF MegaCom” потписао је 29. марта 2012. године уговор чија је вредност 131.500 евра. У уговору стоји да ће наплата почети у јануару 2013. и да ће ићи у 12 месечних рата. Овде је договорена дистрибуција 112 филмова и 39 полусатних епизода две серије, каже Лазукић и додаје да у уговору није назначена цена по комерцијалном сату. Уговор је потписао Синиша Исаков.

– Фирма „Пермишн анд рајтс” је најскупља. Све смо навели у нето износима. Дакле, РТВ треба да плати доприносе, таксе и порезе. Такође, РТВ је обавезна да плати и трошкове транспорта, преузимања и враћања копија (Члан 5 уговора). Све је то изузетно неповољно по РТВ. Рецимо, филмови Б продукције плаћани су 800 евра по комаду, а на тржишту се за те паре могу купити филмови А продукције. Купљена су укупно 42 филма Б продукције. У цену тих филмова није урачунато превођење и титловање па је 3. септембра 2012. потписан нов уговор. Међутим, у том уговору нису назначене цене по комерцијалном сату, нити је прецизирано о којој укупној суми се ради, већ је речено да ће се исплаћивати након „испоруке”, на основу испостављеног рачуна. И овај уговор потписао је Исаков – каже Лазукић.

Колебљиви Управни одбор

То није све. Председник Синдиката новинара даље објашњава да је предлог уговора о куповини филмова био пред Управним одбором месец дана пре потписивања, чланови УО су одбили да одобре тај уговор јер буџетом није била предвиђена куповина филмова, а и није било вишка пара.

Међутим, већ на наредној седници мења се финансијски план. Поново се предлаже куповина филмова и овај пут предлог пролази, добија се одобрење Управног одбора.

– Из свега овога лако се да закључити да су уговори служили као заштитни падобран за прање пара. Отуд су и цене тако високе. Ето како је РТВ губио новац. На другој страни, плате нису исплаћене у последња три месеца, док доприноси нису уплаћивани од маја ове године. И док запослени не добијају новац, Марина Фратуцан редовно добија 120.000 месечно иако на РТВ-у ради хонорарно – каже Лазукић и захтева да буде истражено под којим условима су потписивани такозвани „уговори заштитних падобрана”, вредни од 20.000 до 30.000 евра.

MegaCom без пара

Лазукић наводи да се дистрибутерска кућа „MCF MegaCom” помиње на неколико места у уговорима до којих је дошао. Власник MCF MegaComa Игор Станковић за „НС репортер” каже да та дистрибутерска кућа никада није пословала преко кипарских банака, као и да од РТВ-а није добила новац за филмове који су испоручени по уговору и потом емитовани.

– Дистрибутерска кућа „MCF MegaCom”, која је окарактерисана као једна од оних с којима је РТВ у протеклом периоду склапала сумњив уговор, од августа 2012. до августа 2013. године РТВ-у је обезбедила врхунски програм по најнижим ценама у региону.

„MCF MegaCom” као домаће правно лице искључиво послује преко српских пословних банака што би Синдикат РТВ-а требало да зна. Вероватно им податак о уплатама није доступан јер РТВ за годину дана није испоштовао ни макар један проценат финансијских обавеза за уредно испоручен и емитован програм. Разумевање за настале проблеме РТВ-а наша компанија има и имала је у претходном периоду, о чему говори чињеница да смо за рачун РТВ-а платили синхронизације и преводе програма како не би било обуставе емитовања филмова и серија, за шта нам РТВ уместо плаћања и захвалности и даље дугује новац – каже Станковић.

Нисмо криви за кризу РТВ-а

Изношење уговора с дистрибутерима као једног од главних проблема крајње је саркастичан, наводи власник MegaComа.

– Према нашим сазнањима, укупна дуговања филмским дистрибутерима не превазилазе пет одсто укупних дуговања РТВ-а, при чему овај сегмент програма чини више од 20 одсто укупног програма без кога ниједна телевизија па тако ни РТВ не могу постојати. Извесно је да су сви филмови који се налазе на уговору између MCF MegaComa и РТВ-а испоручени и емитовани. РТВ за наведене филмове није платила нити један једини динар, а фактуре су давно доспеле – наводи Станковић.

Фирма „MFC MegaCom” регистрована је 19. јула 2005. године (основана је 15. марта 2004), а први финансијски извештај поднет је за 2009. годину. У том извештају наводи се да је пословни приход за ту годину 48.918.000 динара, укупна пријављена актива (обртна средстава) била је 70.451.000 динара. Актива се у 2010. године повећава на 100.001.000 дианра, а приход на 89.737.000 динара. У 2011. актива се повећава на 144.902.000 динара, а пословни приход на 96.358.000. Коначно, у 2012. актива расте на 214.804.000, а приходи на 225.861.000 динара. У 2009. имала је три запослена, у следеће две године четири радника, да би 2012. број запослених порастао на осам.

Озбиљне преваре

Други проблем на који указује Лазукић јесте дописништво у Београду. Он тврди да је дописништво потпуно непотребно јер РТВ и РТС имају уговор о размени материјала. Лазукић сматра да је дописништво отворено из личних мотива појединих руководилаца. Притом Лазукић наводи да су, упркос скупом најму дописништва, у Нови Сад стизали сирови, немонтирани материјали. Синдикат новинара тражи одговоре и на питања, рекао је Лазукић, по каквом критеријуму је одређен распон плата у РТВ-у од један и по до 13, што је супротно одговарајућем правилнику о стимулацијама. Бивши директор Синиша Исаков није одговарао на наше позиве, тако да нисмо чули његову страну приче.