Вести
10. 09. 2013.
Ристо Кубура: Успомене су бели новац за црне дане
Дугогодишњи новинар РТС, песник и путописац, Ристо Кубура некада је био велика звезда југословенске медијске сцене. Данас се бори са болешћу и, каже, наметнутом немаштином.
И поред свега - оптимизам га не издаје.
Спортски преноси, "Београдска хроника" и ера државне телевизије су иза њега. Али, зато се, својим путописима, на које је посебно поносан, враћа на мале екране после много година. Суботом од 16.00 ТВ Арт емитује део његовог путописног серијала "Тајанства".
О болести која га је задесила изненада, успоменама, РТС и догодовштинама које су биле инспирација за "Тајанства", за "ТВ новости" говори доајен новинарства Ристо Кубура.
* Борили сте се са озбиљном болешћу и на крају сте изашли као победник.
- Носио сам је две године и одбијао да то признам. Осећао сам симптоме, плашио се лекова, крио од породице. Три месеца пред одлазак у болницу почео сам да губим осећај у ногама и рукама. Завршио сам у болесничкој постељи ошамућен од страха. У колицима сам био готово пола године. Страву немоћи, угроженог живота и наметнуте немаштине, ублажили су Бог, моја супруга и деца. Посебну захвалност дугујем сјајним лекарима и сестрама, као и УНС и Нину Брајовићу, који су скупили новчану помоћ за моје лечење. Кошаркашки тренер Братислав Ђорђевић такође ми је много помогао. И на крају, да нисам имао ту романтичну црту у себи, теже би ми било.
ПОЕЗИЈА, САЖЕТА ПАТЊА ПРЕ но што се разболео, Кубура каже да је писао само мрачну поезију:
- Много ми је поезија црна, а она је у ствари сажета патња. Више не бих тако писао. Вероватно ми је бог послао искушење у виду болести. Сада ћу се окренути љубавној поезији пуној оптимизма. Код мене увек на крају побеђују добро и светлост.
* Гласила су препуна епизода о вашем тешком животу и немаштини. Да ли је све то иза вас?
- Није. Напротив. То је ужасно. Можда још ужасније од борбе с болешћу. Али опет ће казати: "Он носи лепо одело". Одело је мој однос према животу. Овде застајем, јер прича о патњи најпре изазива сажаљење, а одмах потом презир.
* Рекли сте једном да је ваша болест последица 15-годишњег стреса, нарочито периода од 2003. када сте остали без посла и годинама се судили са РТС.
- Од 1993. сам статирао у РТС, да би ми деценију касније дали отказ. Гушили су мој таленат најцрње. Најпре систем, а онда и бесни појединци. То је све довело до стања у којем се сада налазим.
* Сврставате ли у ту групу и Александра Тијанића?
- Што се Тијанића тиче, њему је можда такав мој статус одговарао. На улици ми се ретко јављао. Имао сам утисак да сматра како сам усхићен због тога. Осим тога, увек ме је подсећао на средњовековног продавца опроста грехова. Међутим, Тијанић нема ама баш никакве везе с мојим суновратом.
* Препуни сте успомена?
- Успомене су бели новац за црне дане. Због болести сам нижи петнаестак сантиметара и видно повијен у раменима. Додуше, имало је одакле да се узме. Ипак, све то не значи да не треба да престанем да се надам да ћу у догледно време поднети оставку на статус еротске легенде.
* Имате епитет великог заводника и романтичара. Колико је истине у томе?
- Био сам некада кошаркаш Звезде, првотимац. Изразито рђав, неталентован кошаркаш, који је био жељан да изађе у јавност, макар и са текстом своје умрлице, као и сви провинцијалци препуни неспоразума, да не кажем комплекса. Али таленат за писану реч не можете да ми оспорите. Моји путописи одишу романтиком. Рођен сам са тим. Волим "завођачке" елементе комуникације. Када кажем жени: "Пролеће се обрушило о ваше очи". Болесно су ми због тога завидели. "Прљави" мушкарци вам праштају све - жену никада! Иначе, жене су одувек биле моје пријатељице. Готово једине. Романтика је била моја борба против меланхолије.
* Жене се провлаче и кроз све ваше путописе. Која вас је посебно дирнула?
- На једном од одредишта упознао сам лепу квартеронку, жену са три четврти крви белца и једном четвртином црначке крви. Звала се Анабел Ли, као јунакиња Едгара Алана Поа. Њен телесни слив и њене очи, али и њена лепота, били су достојни Микеланђеловог дела. Сећам се и прелепе стјуардесе "Квантаса", која ми је, пред слетање авиона у Сиднеј, попунила упитник на енглеском језику. Била је у четвртом колену Српкиња из некадашње српске Војне крајине. Спојили су нас њена лепота и два млаза српске крви.
* Како се та епизода завршила?
- Као и све сличне. Али се сећам тренутака кад смо се обрели на карневалу хомосексуалаца, у Улици Оксфорд у Сиднеју. Тада ми је пришао један младић и рекао: "Младићу, бумо ишли уз узморје на кавицу?" Одговорио сам му: "Сматрајте се опсованим". Репортажу о геј карневалу монтирао сам 1998. Она је, заједно са осталим путописима, под именом "Ноћни јахачи" емитована на ЈУ инфо каналу 2001.
* Откуда уопште толико "Тајанстава"?
- Путописи су настајали годинама. Од самог почетка моје каријере у спорту правио сам и путописе. Одем на утакмицу и одједном ми то није само спорт - причам и о селу, о пределима. И онда сам '94. отишао у Немачку, затим у Аустралију... Додајем и то да Бајрон никада није био у Русији, али је написао стихове о њој у "Дон Жуану". Јесењин није морао да иде у Персију како би написао "Персијске мотиве" и чувену песму "Шагане, ти моја Шагане".
Коментари (1)
Остави коментар01.12.
2013.
Čovek za poštovanje
Jedan je Risto Kubura!
Одговори