Вести
02. 09. 2013.
ТВ претплату плаћа трећина грађана
Они који се радују њеном најављеном укидању морају бити свесни да ће се новац за РТС и РТВ из ионако „танког” буџета одузимати од потреба свих грађана. Обавеза плаћања телевизијске претплате за РТС и даље постоји јер је тако уређено још увек важећим законом, без обзира на најаве из владајућих структура да ће она бити укинута у складу са обећањем датом грађанима.
Када се има на уму да је још деведесетих година тадашња опозиција апеловала на бојкот претплате за тада омражену ТВ Бастиљу, да је пре неколико година један верски лидер из Санџака позивао на бојкот ове законске обавезе – онда би се податак да данас трећина грађана измирује своју законску обавезу још могао сматрати и „успехом”, с тим што тај прикупљени новац свакако неће бити довољан за пословање јавних сервиса Србије (РТС) и Војводине (РТВ).
Током 2007. године, пре економске кризе која и данас траје, РТС је од претплате приходовао више од 57 милиона евра, док се прошле године у каси нашло око 38 милиона евра. Ситуација се, извесно је, неће поправити ове године, посебно после потврде првог потпредседника владе Александра Вучића да ће „претплата, као што је обећано грађанима, бити укинута”. Иако је обавештење Министарства културе и информисања да ће новац за рад РТС и РТВ бити обезбеђен из државног буџета остало тек на нивоу најаве, чињеница је да грађани у све већем броју одустају да плате оно што им закон и даље налаже.
– Људи морају да схвате да сваки закон важи док се не измени, па је тако и претплата законска обавеза. Такође, они који се радују укидању претплате морају да буду свесни шта значи финансирање из буџета. Ова држава нема вишак новца, па ће морати за издржавање јавних сервиса да узме од некога: од пензионера, запослених у јавним предузећима, социјалних додатака – упозорава адвокат Слободан Кремењак, који се бави медијском тематиком.
Међутим, питање претплате за директора РТС-а Александра Тијанић јесте другог реда у односу на питање треба ли нам јавни сервис или је он вишак у образованој и културно обдареној Србији.
– Ланац проблема са претплатом почео је доношењем лошег закона о јавним сервисима и претплати. Ти проблеми не могу да се излече предлогом још лошијих закона какви су сада у оптицају. Кад се за две године врати, претплата мора да буде законом уређена и обавезна за све грађане, осим за оне који примају социјалну помоћ. Тек тада са новцем који је пет или шест пута већи од садашњег може да се од Јавног сервиса Србија тражи да личи на онај британски – каже Тијанић.
Забринутост да ли ће у буџету имати довољно новца за опстанак РТС-а и РТВ јесте оправдана. Према рачуници коју смо добили у Јавном сервису Србије, за несметано функционисање обе медијске куће потребно је око 100 милиона евра.
Толико кошта производња програма, спровођење рационализације радне снаге у обе медијске куће (само је РТС-у за отпуштање око 1.000 људи потребно од седам до 10 милиона евра за социјални програм), обнова опреме, спровођења процеса дигитализације...
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић сматра да је решење укидања претплате лоше, па предлаже њен опстанак, али и финансирање из буџета.
– Сваки динар који дође од претплате је добродошао, а из државне касе за оба јавна сервиса треба да се издвоји новац за социјалне програме, осавремењивање технике... Наравно, неопходан је и ефикаснији систем наплате. Идеја према којој Електропривреда Србије (ЕПС) узима све за себе, а за јавне сервисе шта остане, није добра. На крају, и ЕПС је јавно предузеће и оно мора да дели судбину народа – каже Брајовић.
Вест о укидању претплате Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара (НУНС), оценио је као „популистички став проистекао из жеље са се политичари додворе сиромашним грађанима”. За њега је, како каже, кључно питање да ли постоји политичка воља да се обезбеди независан јавни сервис.
– Мислим да у неким политичким круговима ова жеља још увек није дефинисана, то јест да је јача она да се утиче на рад јавног сервиса. Надам се да ће нови министар за културу и информисање уважити апел стручне јавности и Европе који кажу да је неопходан опстанак претплате, то јест таксе – прича Обрадовић и додаје да је у прелазном периоду, поред комерцијалних прихода и претплате грађана, добра и допуна из буџета.
Свакако, неопходан је и нови, ефикаснији систем наплате. Наш саговорник у том смислу истиче Хрватску где је плаћање претплате везано за персонални порески број. У тој земљи, која има око два милиона становника мање него Србија, Хрватска радио телевизија (ХРТ) годишње од грађана заради око 220 милиона евра.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.