Вести
31. 08. 2013.
Власти морају да пруже подршку породицама несталих
Две деценије после избијања сукоба на Балкану, готово 12.000 људи још увек се воде као нестали. Лина Милнер, која је регионална координаторка Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) за питања несталих лица на Западном Балкану, поводом Међународног дана несталих каже да је 22 године од почетка сукоба на Балкану готово 35.000 људи МКЦК-у пријављено као нестало.
- Судбина око 23.000 сада је позната, али породице више од 11.800 људи и даље чекају на одговор. Већина ових случајева везана је за сукоб у Босни и Херцеговини, са преко 7.800 лица чија је судбина и даље непозната. Преко 2.200 случајева односе се на сукобе у Хрватској, а више од 1.700 на сукобе на Косову, каже Милнерова.
Шта се ради како би се ово питање решило?
- Током година предузети су бројни кораци: систематски су прикупљани и обрађени захтеви за тражење несталих лица; објављени су консолидовани спискови несталих особа; основана су удружења породица несталих; успостављени су национални или регионални механизми; обезбеђена је подршка међународне заједнице. Све ове мере довеле су до стварања окружења повољног за суочавање са овим хуманитарним проблемом. МКЦК редовно подсећа власти да је на њима примарна одговорност да породицама пруже одговоре. Ми такође указујемо на изазове и могућа решења.
Да ли је МКЦК задовољан тренутним напретком?
- Не. Ако погледате последњих 12 месеци, решено је само 800 случајева у целом региону. Већина њих односи се на ексхумације урађене на већ познатим гробницама. Власти неоспорно уважавају значај овог питања и изражавају своју посвећеност његовом решавању; напредак је, међутим, сувише спор и власти морају више да учине да би се право породица да сазнају шта се десило са њиховим ближњима испоштовало.
Поменули сте изазове који постоје; да ли можете ближе да их објасните?
- Основни проблем са којим се суочавамо лежи у томе што се не зна шта се десило са људима који се још увек воде као нестали. Не располажемо информацијама о локацијама још неоткривених гробница. Власти дефинитивно морају да појачају напоре како би пронашле и поделиле ове информације. Оне треба да прегледају своје архиве, али и да се обрате надлежним министарствима, обавештајним службама, правосудним органима, бившим командантима оних области на којима су људи нестајали.
Како се данас породице носе с тим што је судбина њихових ближњих још увек неразјашњена? Шта МКЦК чини да им у томе помогне?
- Иза сваке нестале особе остала је породица која мора да се носи са дуготрајном неизвесношћу, да се суочава са осећањем усамљености у свом проблему, обележености, губитком хранитеља породице, психосоцијалним и административним проблемима. Оно што им помаже да се носе са свим тим је нада, нада да ће добити одговор. Ми и наши партнери у Црвеном крсту смо током свих ових година били уз породице, и данас им још увек пружамо подршку, јер је њихово право да знају шта се десило са њиховим најрођенијима.
Спомен плоча отетим новинарима
УНС и Друштво новинара КиМ најавили су да ће данас поново поставити срушену плочу новинарима Радио Приштине Ђуру Славују и Ранку Перенићу, који су отети и нестали 21. августа 1998. између Зочишта и Ораховца. Из УНС-а је саопштено да је плоча постављена прошле године после два месеца порушена и уклоњена.
Ефикасније решавати проблем несталих
Поводом Међународног дана несталих представници Координације српских удружења породица несталих на просторима бивше Југославије позвали су јуче надлежне власти да ефикасније покрену истраге о несталима и отворе архиве са подацима. Први пут од почетка оружаних сукоба на КиМ 1998. српска и албанска удружења породица несталих јуче су у Београду и Приштини одржала заједничке конференције за новинаре, са којих су затражили да се проблем несталих особа реши на преговорима у Бриселу. Исти захтев упутило је јуче са протеста у Грачаници и српско Удружење несталих на КиМ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.