Вести
18. 04. 2026.
Годину дана од када су се новинари Јуроњуза оградили од непотписаног саопштења: "И данас бисмо исто"
Бивши запослени на Јуроњуз Србија (Euronews) изјавили су данас, поводом годину дана од када су се оградили од непотписаног саопштења те медијске куће којим је тражено да се прекине студентска и грађанска блокада Радио-телевизије Србије (РТС), да би и данас реаговали на исти начин као и тада.
Телевизија Јуроњуз позвала је 18. априла 2025. године, у непотписаном саопштењу, надлежне органе да омогуће рад РТС-а који је тада био блокиран, од чега се 78 запослених оградило тврдећи да је то урађено без њиховог знања, што је довело до тога да поједини добију отказ, а поједини сами напусте посао.
Бивша новинарка Јуроњуза Марија Шехић рекла је на конференцији у Прес центру Удружења новинара Србије (УНС) да су, након што је 78 запослених потписало то ограђивање, сви знали шта их чека.
"Очекивали смо то. Сви који смо се потписали испод тог саопштења, знали смо шта отприлике може да уследи. Ја сам очекивала да у наредном периоду уследи отказ", навела је Шехић, додајући да је на тој телевизији постојала цензура, а да су они који нису пристајали на њу - склоњени.
Оценила је да би сви новинари данас реаговали исто као и тада, јер им "ово што раде не дозвољава да ћуте на такве ствари".
Шехић је додала да не жели да се све то заборави, али да жели "да сви ти људи који им нису дозвољавали да раде посао, који су желели да укаљају ту телевизију и новинаре зарад сопствених интереса", знају да бивши запослени то неће заборавити и да ће се трудити да ниједна редакција не дође у такву ситуацију.
Још један о бивших новинара Стефан Горановић казао је да је непотписано саопштење у име редакције било "све оно што ми (новинари) нисмо".
"Новинари и људи који су радили на Јуроњузу, једноставно не користе такав речник. Једноставно се тиме не баве. Ми смо годинама радили у редакцији у којој је у почетку било скепсе, али врло брзо ми смо били ти који су развејали сумње да ћемо радити за власт и трудили смо се да нам једино закон и кодекс буду водиља када извештавамо. Мислим да је то разлог што смо ми дигли глас у року од неколико сати", рекао је Горановић.
Навео је да је на Јуроњузу било новинара који су били кажњавани због постављања питања на конференцијама за новинаре, а поједини и финансијски "зато што су одбили да поставе наручено питање председнику државе", као и због начина извештавања.
Бивши новинар Јуроњуза Милош Милић оценио је да је то саопштење било први пут да су запослени јавно изнели шта се дешава у редакцији, као и да је то била кулминација вишемесечних унутарредакцијских трвења, отпора људи, њихових кажњавања.
"Неки од колега су на крају отишли и на терапије код психијатра, почели су да пију лекове за смирење. То су заиста трауматични периоди за многе моје колеге - и за ове који су на крају добили отказ, као и за ове који су пре и после тога сами одлазили", рекао је Милић.
Представница Удружења новинара Србије (УНС) Драгана Бјелица казала је да би на данашњем скупу говорило много више новинара, али да им "стомак то не да".
"Ако би се тако гледало, политички комесари на медијским и уредничким функцијама у Јуроњуз Србија су успели, јер победу над јавним сведочењем однела је мучнина коју изазива помисао на дешавања када је у редакцији почела да доминира сила хијерархије, а не новинарског знања, искуства и аргумената, када је за нељудске поступке штит постала политичка подобност, а за указивање на цензуру следио је напад, изокретање и лаж", рекла је Бјелица.
Према њеним речима, "отерани" из Јуроњуза не мере се само отказима, технолошким вишковима, непродужавањем временски ограничених уговора, већ су многи због промене уређивачке политике отишли сами.
"Није дошао неки политичар или економски моћник да растерује новинаре, сниматеље и колеге из технике, већ су то превасходно урадиле две постављене колегинице Миња Милетић и Драгана Пејовић", навела је Бјелица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.