Вести
18. 04. 2026.
Бивши новинари Јуроњуза: Нећемо заборавити оне који су покушали да нас укаљају као новинаре
Нећемо заборавити све људе који нам нису допуштали да радимо наш посао и који су, зарад сопствених интереса, покушали да укаљају све нас појединачно као новинаре, рекли су бивши запослени на Јуроњуз Србија (Euronews) на обележавању године дана од када су се оградили од непотписаног саопштења те медијске куће којим је тражено да се прекине студентска и грађанска блокада Радио-телевизије Србије (РТС).
Они који су наша имена хтели да провуку кроз блато обогаљили су читаву новинарску професију, а ми бисмо и данас урадили исто, рекли су новинари данас у Прес центру УНС-а.
Подсетимо, након што је руководство Јуроњуза 18. априла 2025. године, у непотписаном саопштењу позвало надлежне органе да омогуће рад РТС-а који је тада био блокиран, 78 запослених на телевизији Јуроњуз оградило се од тог саопштења тврдећи да оно састављено и објављено без њиховог знања.
Ово је довело до тога да неки од њих добију отказ, док су неки сами напустили Јуроњуз.
Представница УНС-а Драгана Бјелица оценила је да би на скупу говорило много више некадашњих новинара Јуроњуза, али да им “стомак то не да”.
“Ако би се тако гледало, политички комесари на медијским и уредничким функцијама у Јуроњуз Србија су успели, јер победу над јавним сведочењем однела је мучнина коју изазива помисао на дешавања када је у редакцији почела да доминира сила хијерархије, а не новинарског знања, искуства и аргумената, када је за нељудске поступке штит постала политичка подобност, а за указивање на цензуру следио је напад, изокретање и лаж”, навела је Бјелица.
Истакла је да су новинари отерани из Јуроњуза не само тако што су добијали отказе и што су проглашавани технолошким вишковима, или због тога што им нису продужавани уговори, већ и тако што су многи због промене уређивачке политике сами напустили редакцију.
“Није дошао неки политичар или економски моћник да растерује новинаре, сниматеље и колеге из технике, већ су то превасходно урадиле две постављене колегинице Миња Милетић и Драгана Пејовић”, навела је Бјелица.
Новинарка Марија Шехић је истакла да ће се лично трудити да у будућности ниједна редакција не дође у ситуацију да има проблем какав су имали новинари и новинарке у Јуроњузу.
“Да не буде политички мотивисаних отказа новинарима и цензуре на тако бестијалан начин. То никада нећемо заборавити и никада нећемо опростити оно што су урадили, не само нама на Јуроњузу већ и нашим бројним колегама годинама уназад”, рекла је Шехић.
Она је навела да су сви који су се оградили од непотписаног саопштења “знали шта их чека”.
“Очекивали смо то, сви који смо се потписали испод тог саопштења, знали смо шта отприлике може да уследи. Очекивала сам да у наредном периоду следи отказ”, рекла је Шехић.
Навела је да је, након што је објављено непотписано саопштење Јуроњуза, она послала мејл редакцији у коме је питала ко је аутор тог саопштења, зашто оно није потписано и одакле право оном ко га је писао у име редакције да га пише без претходног обавештавања и консултација са члановима редакције.
“Са садржајем саопштења, нити са тим да ће оно бити објављено, нисмо били обавештени. Након мог мејла, на њега се надовезало још двоје колега Јуроњуза, некашњих новинара РТС-а. Они су се придружили мом питању и рекли да не дозвољавају да се у њихово име пишу такве ствари”, рекла је Шехић.
Она је навела да ју је након тога телефоном позвала директорка Јуроњуза Миња Милетић која ју је упитала одакле јој право да пише такав мејл.
“На то сам одговорила питањем одакле њој право да пише таква саопштења и да потписује редакцију. Рекла сам да ћу се, уколико саопштење не буде повучено, на друштвеним мрежама оградити од њега као Марија Шехић, а она је рекла да ако се оградим од те куће, да ће се и та кућа оградити од мене. Знала сам шта то значи”, навела је Шехић.
Новинар Стефан Горановић истакао је да су његове колеге и он људи који се годинама труде да раде онако како налажу закон и Kодекс новинара и новинарки Србије, “јер је то једини начин на који може да се ради”.
“Поред тога што нећемо заборавити оне који су покушали да нас провуку кроз блато, нећемо заборавити ни то да су се они на тај начин самодисквалификовали из професије”, рекао је он.
Врло често се, истакао је, враћамо на промене након 5. октобра и на то како су људи из наше професије успели да “прелете” из старог система у нови.
“Верујем су да оним што су нама урадили, и што раде многим другим колегама, онемогућили себи да прелете када све ово буде јуче”, рекао је Горановић.
Истакао је да је непотписано саопштење у име редакције било „све оно што ми новинари нисмо”.
“Новинари и људи који су радили на Јуроњузу, не користе такав речник. Не баве се тиме. Ми смо годинама радили у редакцији у којој је у почетку било скепсе, али врло брзо ми смо били ти који су развејали сумње да ћемо радити за власт и трудили смо се да нам једино закон и Kодекс буду водиља када извештавамо. Мислим да је то разлог што смо ми дигли глас у року од неколико сати”, рекао је Горановић.
Навео је да је на Јуроњузу било новинара који су били кажњавани због постављања питања на конференцијама за новинаре, а поједини и финансијски “зато што су одбили да поставе наручено питање председнику државе”, као и због начина извештавања.
Бивши новинар Јуроњуза Милош Милић оценио је да је то саопштење било први пут да су запослени јавно изнели шта се дешава у редакцији, као и да је то била кулминација вишемесечних трвења у редакцији, отпора људи и њихових кажњавања.
“Неке од колега су на крају отишле и на терапије код психијатра, почели су да пију лекове за смирење. То су заиста трауматични периоди за многе моје колеге - и за ове који су на крају добили отказ, као и за ове који су пре и после тога сами одлазили”, рекао је Милић.
Новинарка Наташа Kовачев истакла је да она није била потписница документа којим су се некадашњи запослени на Јуроњузу оградили од непотписаног саопштења, јер је у тренутку када се оно појавило већ била била бивша новинарка тог медија, пошто је претходно дала отказ.
Навела је да је на њену одлуку да напусти Јуроњуз пресудно утицао начин на који су се унутар редакције одвијале ствари у ноћи након првог великог протеста у Новом Саду поводом пада надстрешнице на железничкој станици у том граду.
Нагласила је да се то односи на реакцију редакције Јуроњуза на напад на сниматеља те телевизије Мирка Тодоровића који је нападнут испред просторија новосадског СНС-а и потом кажњавања млађег колеге из Јуроњуа који је сутрадан ишао на прес конфренецију Ане Брнабић.
“Он јој је поставио питање и инсистирао да добије одговор како је могуће да човек који је изашао из редова СНС-а, а који ће касније постати саветник градоначелника Новог Сада, једноставно пришао с леђа сниматељу, оборио га једним рвачким захватом на земљу, а након чега су се сви правили као да се ништа није догођало. Kолега који је инсистирао на одговору касније је кажњен због тога. То су биле ствари које су утицале на моју одлуку да одем, зато што сам схватила на коју је страну то кренуло”, објаснила је Kовачев.
Додала је и да јој је био императив да, као тадашња дописница Јуроњуза из Војводине, извести о свим друштвеним дешавањима након урушавања надстрешнице.
“То је за мене била тема над темама, али је било покушаја да од мене траже да за неке емисије направимо причу о томе како су угрожени рибњаци на северу Војводине”, рекла је она.
Врло јасно сам, истакла је, уредницима и редакцији рекла да сам ту апсолутно за све што је повезано са падом надстрешнице, али да не траже од мене да се бавим било којом другом, споровозном темом, која у том тернутку, поред дешавања у Новом Саду, апсолутно није била тема”, рекла је Kовачев.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.