Вести
10. 04. 2026.
Вајсман: Директна веза данашње атмосфере у Србији са оном која је довела до убиства Славка Ћурувије
Ситуације су различите, али су присутни исти фактори: изузетно токсични наративи о новинарима, опасан језик који шире и појачавају политичари на највишем нивоу. То смо видели у време убиства Ћурувије, то видимо и сада. Шокантно је да се и даље налазимо у таквој ситуацији. Бојимо се да не дође до озбиљнијих напада или чак и убиства новинара, каже за Цензоловку Џејми Вајсман из Међународног института за штампу.
Ситуације су различите, али су присутни исти фактори: изузетно токсични наративи о новинарима, опасан језик који шире и појачавају политичари на највишем нивоу. То смо видели у време убиства Ћурувије, то видимо и сада. Шокантно је да се и даље налазимо у таквој ситуацији. Бојимо се да не дође до озбиљнијих напада или чак и убиства новинара, каже за Цензоловку Џејми Вајсман из Међународног института за штампу.
„Постоји директна веза и јасно поређење између атмосфере која је довела до убиства Славка Ћурувије и атмосфере коју видимо данас. Бојимо се да не дође до озбиљнијих напада или чак убиства новинара“, сматра Џејми Вајсман из Међународног института за штампу.
Чланови међународних новинарских организација Мисије Савета Европе, који су крајем марта били у посети Београду, закључили су да је Србија тренутно једно од најопаснијих места за новинаре у Европи.
Мисија Савета Европе за утврђивање чињеница о стању безбедности новинара у Србији имала је задатак да провери шта се у претходних годину дана од њиховог последњег извештаја дешавало у Србији. У Београду су се састали са угроженим новинарима, представницима власти и државних институција, али су после тога, како кажу за Цензоловку, били још узнемиренији и забринутији за безбедност новинара код нас.
Салај: Ужасно је слушати о претњама новинарима у Србији
Павол Салај из међународне организације Репортери без граница рекао је за Цензоловку да је и пре доласка у Београд знао да је ситуација са медијским слободама у Србији лоша, али да је опет остао шокиран слушајући искуства новинара.
„Слушати о стотинама претњи усмерених ка једном новинару или о другом који каже да су га људи гурали на улици јер су га препознали из провладиних медија који га називају издајником, заиста је ужасно. Или о суђењу Славко Ћурувија фондацији, која је мета тужбе за клевету, и то је било веома тешко“, рекао је он.
И Џејми Вајсман каже да је за њега шокантна судбина процеса за убиство Славка Ћурувије пред судом, односно чињеница да је Апелациони суд донео ослобађајућу пресуду, док је касније Врховни суд одлучио да је она противзаконита.
„Ми овај случај пратимо из иностранства, читамо вести, али је потпуно другачије бити на месту где је Ћурувија убијен и чути све из прве руке. Пресуда представља шокантан неуспех владавине права и способности правосудног система да обезбеди правду за убиство једног од најпознатијих новинара у земљи. Шокантна је и чињеница да нико није кажњен за убиство 27 година касније. Ми подржавамо породицу у свим даљим правним корацима који су могући како би се обезбедила правда у овом случају, што је за мене најважније“, каже он за Цензоловку.
Вајсман: Изузетно токсични наративи, опасан језик
Вајсман истиче да постоји директна веза и поређење између атмосфере у друштву која је довела до убиства Ћурувије и оне коју видимо данас.
„Ситуације су различите, али су присутни исти фактори: изузетно токсични наративи о новинарима и опасан језик који шире и појачавају политичари на највишем нивоу. То смо видели тада, то видимо и сада. Шокантно је да се и даље налазимо у таквој ситуацији. Забринути смо да би, уз све то што видимо, могло доћи до новог озбиљног напада на новинаре или – надам се да се то неће догодити – чак и новог убиства“, рекао је он.
Салај додаје и да је код новинара са којима су се у Београду срели видео да су уморни.
„Немају много наде, неки од њих се плаше за свој живот, а постоји и велика група новинара која се можда и навикла на те претње и почиње да их сматра нормалним делом свог посла. Али то није нормално. Нико не би требало да ради у таквим условима, ни новинар, ни возач, ни грађевински радник. То није нормално у једној европској земљи која себе назива демократском. Новинари никада не би требало да прихвате то као нормалност“, каже саговорник Цензоловке.
Један од проблема које истиче је то што новинари у Србији уопште немају поверења у институције.
„И нисмо ни близу тога да се то поверење обнови. Биће потребан снажан сигнал од владајуће странке да желе нешто да ураде по питању слободе, јер ће иначе бити прекасно. Потребно је пре свега да осуде и зауставе политичке нападе, и када се они десе, да их највиши званичници јасно осуде“, каже Салај.
И Вајсман истиче да је земља тренутно веома поларизована, а да напади на новинаре често долазе од политичара на највишем нивоу.
„То видимо и на глобалном нивоу, када политичари директно именују и користе веома негативан језик. Они не критику, већ дискредитују и оптужују новинаре да су плаћеници или страни агенти, и то постаје пример који други следе. То доводи до претњи смрћу, кампања блаћења на друштвеним мрежама. Зато мислим да кључна одговорност долази управо са највишег нивоа власти“, рекао је он.
|
ПРЕДОЧИЛИ БРНАБИЋ ДА НОВИНАРИ НИСУ НЕПРИЈАТЕЉИ Представници Мисије Савета Европе су од председнице Народне скупштине Ане Брнабић на састанку директно тражили да буде обазрива када прича са и о новинарима. „Тражили смо да постави пример друштву, да смањи тензије и јасно стави до знања да су новинари демократски актери у друштву, а не непријатељи. Да се о њима не може говорити на такав начин, јер је то проблем за демократију. Тражили смо сигнал, нешто позитивно што бисмо могли да видимо, па тако и снажну осуду претњи смрћу упућених Верану Матићу, једном од најугледнијих бораца за слободу медија у овој земљи. Ако бисмо то видели, то би био позитиван сигнал. Наравно, то је један случај, али веома симболичан“, истакао је Џејми Вајсман. Подсетимо и да је Србија у прошлогодишњем Светском индексу медијских слобода Репортера без граница била на 96. месту од 180 држава и територија. Држава је тада добила најмање бодова у 23-годишњој историји рачунања индекса. Од прошле године до данас се много тога променило, а Мисија Савета Европе оценила је да је слобода медија у земљи на „најнижем историјском нивоу“. Они су од власти тражили да хитно зауставе све врсте непријатељске реторике, угрожавања и застрашивања новинара, да полиција добије јасна упутства да штите и да не нападају новинаре, да се дисциплински случајеви изведу до краја, да власти престану са употребом шпијунског софтвера и да се претходни случајеви истраже. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.