Вести

31. 03. 2026.

Извор: МФРР

МФРР: Власти у Србији морају да зауставе спиралу насиља према новинарима и новинаркама

Слобода медија у Србији остаје заробљена у силазној спирали услед рекордног нивоа физичког насиља према новинарима и новинаркама, претњи смрћу и онлајн кампања блаћења, забрињавајућег нивоа некажњивости, као и чврсте политичке контроле над медијским окружењем, закључила је коалиција организација за слободу медија.

Након дводневне мисије у Београду, 26–27. марта, партнерске организације Платформе Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара и иницијативе Media Freedom Rapid Response (МФРР) оцениле су да је у протеклој години дошло до даљег погоршања, остављајући земљу у продуженој и све дубљој кризи слободе медија.

У одсуству признања државних званичника о озбиљности тренутне ситуације у погледу безбедности новинара и новинарки, делегација упозорава да су шансе за даље ескалирање озбиљности напада на новинаре и новинарке опасно високе.

Бројни извештаји о нападима на новинаре и новинарке током извештавања о локалним изборима одржаним у 10 општина у недељу, 29. марта, након завршетка мисије, додатно потврђују налазе делегације. Употреба насиља ради ограничавања извештавања, као и изостанак заштите, стварају токсично окружење које озбиљно отежава рад новинара и новинарки.

Мисија је спроведена у тренутку незапамћеног броја физичких напада на новинаре  и новинарке и распрострањених онлајн кампања блаћења, које предводе или појачавају утицајни чланови владајуће странке.

Након мисије солидарности коју је МФРР спровео у априлу 2025. године, ситуација се додатно погоршала, упркос поновљеним позивима на деловање. Од смртоносног урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. године и таласа протеста широм земље који је уследио, на платформи Mapping Media Freedom документовано је 294 кршења слободе медија усмерена на 513 медијских професионалаца и субјеката.

У том периоду, Србија је такође била међу земљама у Европи са највећим бројем упозорења о кршењима слободе медија на Платформи Савета Европе. Након састанака са новинарима, уредницима, синдикатима и удружењима, Врховним јавним тужилаштвом, полицијом, представницима владе и парламента, медијима, јавним сервисом, међународном заједницом и организацијама цивилног друштва, делегација изражава забринутост да су новинари и новинарке заробљени у спирали насиља уз врло ограничене механизме заштите.

Медијско окружење у Србији карактеришу физички напади – често почињени од стране оних који су задужени за заштиту новинара и новинарки – вербалне претње, укључујући претње смрћу, подстицање на насиље и запаљиву реторику која продубљује поделе, као и изражена заробљеност медија.

Кршења се шире и на онлајн простор; поред кампања блаћења на интернету, координисани бот напади на налоге независних медија и новинара на друштвеним мрежама, као и Distributed Denial od Service (ДДоС) напади на информативне сајтове, појавили су се као нова средства цензуре.

Неконтролисана употреба шпијунског софтвера против новинара и новинарки и медијских радника, као и изостанак брзих и независних истрага у тим случајевима, остају озбиљан разлог за забринутост који захтева хитну пажњу надлежних органа. До сада нико није одговарао за ове случајеве.

Распрострањена кршења документована су кроз упозорења објављена на Платформи Савета Европе и Mapping Media Freedom платформи, а потврђена су и непосредним сведочењима новинара и новинарки из штампаних, електронских и онлајн медија.

Током састанка са Аном Брнабић, председницом Народне скупштине Републике Србије, делегација је разговарала о стању слободе медија у Србији и позвала власти да испуне појачану одговорност коју имају као носиоци власти, да се уздрже од дискредитовања, демонизације и таргетирања новинара и и новинарки, те да осуде све нападе.

Иако је навела да је упозната са нападима на Верана Матића и погубним наслеђем некажњивости које симболизује убиство Славка Ћурувије, то се није односило на претње новинарима и новинаркама које долазе од стране владајуће странке, а које додатно појачавају провладини таблоиди, друштвене мреже и присталице странке. Госпођа Брнабић се обавезала да унапреди стопу одговора власти на упозорења објављена на Платформи Савета Европе.

Од покретања Платформе 2015. године, на 61% упозорења из Србије није одговорено. Стопа неодговарања у 2025. години, која се поклапа са забележеним порастом броја упозорења, износила је 85%.

Делегација је поздравила ово обавезивање, али је поновила захтев да госпођа Брнабић обустави политичке нападе и да их осуди када долазе од других, као кључни први корак ка обнови поверења у спремност државе да унапреди слободу медија у земљи.

Повећано насиље над медијима, подстакнуто масовним протестима широм земље као реакцијом на трагедију урушавања надстрешнице у Новом Саду у новембру 2024. године, као и снажним одговором државе који је уследио, додатно се погоршало током 2025. и наставља се и у 2026. години.

Врховно јавно тужилаштво потврдило је да је дошло до повећања од 115% у броју предмета који су му упућени у вези са медијским радницима, као и до пораста од 367% у случајевима који се односе на физичке нападе. Овај нагли раст кривичних дела праћен је забрињавајућим нивоом некажњивости. Током 2025. године, правосудни органи донели су свега три осуђујуће пресуде починиоцима кривичних дела над новинарима и и новинаркама.

Кључни фактор, закључила је делегација, јесте континуирано урушавање владавине права, као и система намењених заштити новинара и новинарки у Србији.

Недовољно ефикасан одговор полиције на захтеве тужилаштва у вези са нападима на новинаре и новинарке доводи до систематског неуспеха у прикупљању довољно доказа који би омогућили покретање кривичних поступака.

Улога полиције је кључна за питање безбедности новинара и новинарки. Међутим, током састанака са Министарством унутрашњих послова, Полицијском управом за град Београд и Управом криминалистичке полиције, делегација је била забринута због изостанка било каквог признања озбиљности проблема и пропуста полиције у заштити новинара и новинарки и истрази кршења усмерених против њих.

Делегација није обавештена ни о једном случају у којем је полицијски службеник сносио одговорност за наводе о непрофесионалном поступању или пропуст да реагује.

Чак и када су представљени конкретни и добро документовани примери у којима су полицијски службеници били починиоци напада, представници органа за спровођење закона нису реаговали на начин који би указивао на спремност да из ових пропуста извуку поуке и испуне своју законску обавезу заштите новинара и новинарки.

На системском нивоу, делегација је изразила континуирану забринутост због нефункционисања Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Одсуство функционалног и независног Савета РЕМ-а представља озбиљну препреку за ефикасно регулисање електронских медија у целини, као и за процес издавања дозвола. Оваква ситуација утиче и на управљање Радио-телевизијом Србије (РТС), јавним медијским сервисом, као и на механизме њеног надзора.

Имајући у виду да мандат четворо чланова Управног одбора РТС-а истиче у јуну, као и да се ускоро очекују општи избори, одсуство Савета РЕМ-а или било каквог временског оквира за његово именовање наставиће да продубљује неизвесност у вези са РТС-ом и ширим медијским простором. Током састанка, госпођа Брнабић је изразила фрустрацију због настале ситуације и жељу да се пронађе решење, у сарадњи са међународним телима.

Делегација наглашава да, како би процес био кредибилан и прихватљив у складу са законодавством Србије и механизмима приступања ЕУ, избор мора резултирати именовањем професионалног, плуралистичког и истински независног тела које делује у јавном интересу, а не у одбрани политичких интереса. Ови принципи су апсолутно неупитни за овај процес.

Спектар претњи са којима се новинари и новинарке суочавају разноврстан је и сложен. Све чешће се против новинара и новинарки користе грађански и кривични поступци како би се ограничило њихово извештавање, кроз претњу скупим и дуготрајним судским процесима.

Подаци Националне радне групе за борбу против СЛАПП тужби идентификовали су 48 СЛАПП поступака усмерених против новинара, уредника, издавача и медија од 2020. године.

Истраживачки медиј КРИК тренутно се суочава са 14 судских поступака. Док већи и видљивији медији понекад могу да одговоре кроз јавне акције солидарности и прикупљање средстава путем донација за своју одбрану, за локалне медије, који се већ суочавају са економским потешкоћама, злоупотребљени правни поступак може бити довољан да угаси њихово извештавање.

Препорука Савета Европе о сузбијању злоупотребе СЛАПП тужби успоставља детаљан оквир који омогућава државама чланицама, попут Србије, да се на смислен начин супротставе оваквим тужбама и заштите новинарство. Госпођа Брнабић је указала на спремност да се ово питање реши, а ове препоруке представљају снажну полазну основу.

Упркос јасним подацима које пружају саме правосудне институције Србије о високом броју напада на новинаре и новинарке, након састанака мисије уочен је дубок несклад између озбиљности ситуације на терену и процене и одговора надлежних органа. Неопходна је јасна политичка воља како би се прекинула силазна спирала и обезбедило да сви напади на медије буду адекватно санкционисани у складу са законом.

Док се то не догоди, и док се политички притисци на независно новинарство не смање, слобода медија ће наставити да трпи, подривајући аспирације Србије за чланство у Европској унији.

Партнери мисије објавиће извештај са налазима и препорукама упућеним властима у Србији, који ће такође бити достављен Савету Европе, Европској унији и Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Мисију је предводила организација Article 19 Европа, а учествовали су и Удружење европских новинара (АЕЈ), Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ), Европска радиодифузна унија (ЕБУ), Европска федерација новинара (ЕФЈ), Европски центар за слободу медија (ЕЦПМФ), Index of Censorship, Међународни институт за штампу (ИПИ), Опсерваторија за Балкан Кавказ Трансевропа (ОБЦТ) и Репортери без граница (РСФ).