Вести
04. 03. 2026.
Ређе пребацивање одговорности на жену која је доживела насиље, али више неетичких наслова: Како су медији у Србији извештавали о насиљу према женама у 2024. години
У 35% извештаја о насиљу према женама медији су открили идентитет преживеле односно жртве или чланова њене породице, а у 27% објава коришћени су сензационалистички или стереотипни изрази за насиље, жртву или насилника, показала је Анализа медијских објава о проблему насиља према женама за 2024. годину, коју је спровела група Новинарке против насиља, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП).
Анализа је обухватила 10.826 извештаја штампаних и електронских медија (телевизија, радио, интернет портали), објављених током 2024. године. Темом насиља према женама највише су се бавили онлине медији (76% објава), затим штампани медији (19% објава), док су ТВ и радио станице знатно мање пажње посветиле овој теми (4% објава).
Налази указују да медији и даље најчешће извештавају о конкретним случајевима насиља над женама или фемицида (77% објава), док су превенција, анализа друштвеног контекста и едукација јавности у великој мери запостављени (18% објава). Иако је забележен благи пораст текстова који насиље препознају као друштвени проблем – 16% анализираних објава у односу на 13% објава у анализи из 2019. године – такви садржаји и даље чине мањину.
Поређење са претходним анализама групе Новинарке против насиља показује и позитивне помаке у медијском извештавању:
ређе се пребацује одговорност са насилника на жену која је преживела насиље (5% објава у 2024. години у односу на 10% у 2019. години),
ређе се насиље правда алкохолом, сиромаштвом или личним особинама починиоца (7% објава у односу на 20% у 2019. години), смањено је отворено неверовање преживелима и исмевање насиља (5% објава у односу на 15% у 2019. години).
Међутим, анализа показује да су наслови постали једна од најпроблематичнијих тачака извештавања. У више од половине објава (56%) насловом или најавом је прекршен неки од основних принципа етичког извештавања, што је погоршање у односу на налазе из 2019. године када је то био случај у 45% анализираних објава. Ово указује на снажан тржишни приступ медијским садржајима о насиљу према женама, преко којих се привлаче кликови, читаност и гледаност, често на неетичан начин.
Поред тога, у 27% медијских објава објављене су фотографије или видео-записи који на неадекватан и стереотипан начин приказују насиље, жртве и насилнике – прикази симулације насиља, слике жене која је уплакана или са физичким повредама, оружја, или фотографије путем којих се може посредно утврдити идентитет преживеле или других особа укључених у конкретан случај.
Посебно забрињава податак да се у 35% објава износе детаљи насиља или изјаве саговорника које су нерелевантне из угла јавног интереса (нпр. лични утисци комшија/пријатеља преживеле, жртве или починиоца насиља). Овакве праксе доприносе тривијализацији насиља, урушавају поверење јавности и могу обесхрабрити жене да пријаве насиље или потраже помоћ.
Када се сагледају сви налази ове Анализе, у извештавању о насиљу према женама током 2024. године уочавају се видљиви помаци ка одговорнијем и едукативнијем приступу теми, али је потребно да медији учине додатне напоре како би постали истински савезници у расветљавању овог друштвеног проблема и покретачи промена, не само преносиоци информација. Кроз етичко и сензибилисано извештавање, они могу допринети томе да друштво, институције и саме преживеле препознају обрасце и ризике од ескалације насиља, како би се оно спречило, а жене охрабриле да потраже подршку и заштиту.
Група Новинарке против насиља израдила је Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама, како би допринела да се побољша квалитет извештавања о овој теми, разреше дилеме с којима се често сусрећу новинарке и новинари, али и да се избегне трауматизација жена са искуством насиља, која настаје као последица изложености јавности. Такође, свим медијима је бесплатно доступна база фотографија и илустрација које на етичан начин приказују проблем насиља према женама, на сајту новинаркепротивнасиља.орг.
Анализа медијског извештавања о насиљу према женама израђена је у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност”, који заједнички спроводе агенције УН-а у Србији, УНДП, УНФПА, УНИЦЕФ и UN Women, у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.