Вести
12. 02. 2026.
Новинарске организације све више сарађују са креаторима вести, али етичке забринутости и даље високе, показује истраживање ЕФЈ-а
Нова анкета Европске федерације новинара (ЕФЈ) показује подељен приступ њених чланица према такозваним „креаторима вести“ (“news creator”), при чему су новинарске организације подељене око тога да ли ове нове актере треба признати као део информационог пејзажа. Резултати показују да су забринутост због новинарске етике и сукоба са статутима организација главне препреке њиховом укључивању.
У свом најновијем Digital News Report-у, Ројтерс институт истиче да креатори вести (дефиниција у наставку) успешно допиру до широке публике, често на штету традиционалних медија, укључујући и сам сектор вести. Како се границе информационог пејзажа брзо мењају, а предлози за означавање су тренутно предмет расправе у више земаља, ЕФЈ је желела да разуме какав је тренутни став новинарских организација – како синдиката, тако и професионалних удружења – о овом развоју. Шта их мотивише да искључе или прихвате креаторе вести у своје чланство? И које изазове и прилике они представљају за организације које заступају новинаре и медијске раднике широм Европе?
Професионални критеријуми кључни за прихватање креатора вести у синдикате
На анкету је у новембру 2025. године одговорило 26 чланица ЕФЈ из 22 европске земље. Резултати показују да су новинарске организације готово подједнако подељене у три групе:
Једна трећина (9 чланица) још није усвојила јасан став и наводи да је питање и даље предмет расправе;
Једна трећина (8 чланица) већ прихвата креаторе вести под одређеним условима: ако испуњавају основне професионалне критеријуме новинара/ки, односно ако се баве новинарским радом, стварају друштвено значајан садржај, остварују приход од новинарских активности, не обављају комерцијалне делатности и/или поштују етичке принципе;
Једна трећина (8 чланица) не сматра креаторе вести новинарима/кама или медијским радницима/цима и стога их не прихвата у чланство.
Један испитаник са Исланда навео је да у тој земљи тренутно нема активних креатора садржаја.
Поред тога, 8 чланица је пријавило да су им се креатори вести већ обраћали са захтевима за типичне синдикалне услуге, попут правне помоћи, заштите статуса, безбедносне опреме и новинарских акредитација.
Иако тип организације (синдикат или удружење) не утиче значајно на одговоре, главни разлози за неприхватање креатори вести у чланство првенствено су статутарног карактера. У неким земљама, попут Белгије или Финске, статути новинарских организација или национално законодавство захтевају да чланови испуњавају одређене критеријуме, укључујући поседовање националне новинарске легитимације, доказ да већина прихода долази из новинарства, забрану било какве комерцијалне делатности или поштовање етичких стандарда. Већина креатора вести тренутно не испуњава ове захтеве.
Тензиије или прилике за новинарство?
Одговори указују на изазов за организације да заузму јасан став према веома хетерогеној групи, коју карактеришу различити профили и неуједначен квалитет садржаја. Унутрашње расправе фокусирају се на дефиницију и критеријуме за чланство: уколико би новинарске организације отвориле врата креаторима вести, који стандарди, попут квалитета садржаја, друштвеног утицаја или поштовања етичких принципа, би требало да одреде њихову подобност? Да ли би новинарске организације требало да обезбеде простор за размену између креатора вести и традиционалних новинара о темама као што су ангажовање публике или етика? Или треба сматрати да непрофесионално стварање информативног садржаја треба да остане изван новинарске професије због етичких недостатака у делу произведеног садржаја?
Неке организације су одлучиле да прихвате креаторе вести као нову категорију чланова, вођене потребом да одразе текуће промене унутар професије. У Србији, на пример, студенти самостално производе и објављују вести на различитим онлајн платформама од антикорупцијских протеста након трагичног урушавања надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Иако ти медији нису увек традиционални нити формално регистровани, Независно удружење новинара Србије (НУНС) одлучило је да приоритет да томе да ли служе јавном интересу, а не њиховом регистрационом статусу.
Сличан приступ заузели су Национални савез новинара Украјине (НУЈУ) и Холандски синдикат новинара (НВЈ), који прихватају инфлуенсере и блогере под условом да су одговорни независни произвођачи медијског садржаја и да поштују етичке стандарде.
У Данској је Синдикат новинара Данске (ДЈ) отишао и корак даље организовањем групе инфлуенсера и блогера који имају сопствени управни одбор и делују у оквиру синдиката. Већ неколико година развијају етички кодекс за инфлуенсере, који не само да је усклађен са данским законодавством, већ прописује и додатне етичке стандарде које чланови треба да поштују. Кодекс укључује и графичку ознаку коју чланови могу користити, а надзире га независно тело које разматра притужбе на кршење кодекса.
Ројтерс Институт дефинише „креаторе вести“ као „појединце (или понекад мале групе појединаца) који креирају и дистрибуирају садржај првенствено путем друштвених и видео мрежа и имају одређени утицај на јавне дебате о вестима и актуелним питањима“.
Земље обухваћене анкетом су Белгија, Хрватска, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Косово, Луксембург, Црна Гора, Холандија, Северна Македонија, Португал, Русија, Србија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска и Украјина.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.