Вести
05. 02. 2026.
Саопштење Центра за друштвену стабилност поводом реакција антидржавних структура на документарни филм ЦЗДС-а „Зло доба 2“
Центар за друштвену стабилност са посебном пажњом и разумевањем прати ванредну узбуну која је захватила све антидржавне медије и цивилни сектор у својству дежурних моралних коректора и ауторитета, а поводом нашег документарног филма „Зло доба 2 – стварање пропаганде“.
Имајући у виду тежину оптужби које се протеклих неколико дана износе: да неко наводно „призива“, „најављује“ или „инспирише“ било чије убиство, осећамо обавезу да се огласимо, јер ми, за разлику од оних који нас оптужују, безбедност и људски живот схватамо озбиљно.
Подсећамо јавност да су управо исти ти медији и исти ти „забринути“ појединци годинама уназад исмевали, релативизовали и карикирали сваку информацију о угрожености живота председника Републике Србије. Тада су претње биле „измишљене“, „параноја“, „представа за народ“ и „манипулација“.
Данас, међутим, када је реч о једном медијском ауторитету њиховог круга, одједном смо сведоци драматичних наслова, крајње патетичних текстова и моралне панике без преседана. Очигледно је да није сваки живот једнако вредан у очима самопроглашене елите.
Желимо да будемо крајње јасни, и то без вриштања, скичања, хистерије и лажне забринутости: Центар за друштвену стабилност не призива, не жели, не подстиче и не оправдава било какво физичко насиље према било коме, укључујући и господина Верана Матића. Све супротно томе постоји искључиво у машти оних који у свакој анализи виде сопствену кривицу, а у сваком критичком питању виде претњу.
Наш филм нема за циљ ничију физичку угроженост. Његов основни циљ јесте да грађанима Србије обелодани политичко, медијско и идеолошко деловање једног од најутицајнијих људи српске медијске сцене. Ако је изношење чињеница, контекста и анализа у нечијим главама протумачено као „позив на убиство“, онда проблем није у филму, већ у савести. Или у недостатку исте.
Уколико је код господина Матића, након година деловања против државних интереса Србије, дошло до појачаног осећаја нелагоде, угрожености или параноичних интерпретација стварности, то може бити предмет за личну интроспекцију, а не за медијску хистерију. При томе, важно је истаћи и да ово није била комплетна слика г-дина Матића, те да ће убрзо изаћи и тематски специјал посвећен његовом преданом раду на појединим антидржавним пројектима.
Искуства нас уче да су управо они који су некада најгласније викали о „угрожености“ често били најодговорнији за друштвене поделе које су уследиле. Зато предлажемо да са декларацијама о „угрожености“ ипак буду штедљиви, те да се оптужбе о опасности, линчу и претњама мало боље расподеле, будући да је ово тек почетак серијала и да ће, како чињенице буду излазиле на видело, списак узнемирених савести вероватно бити знатно дужи.
А за све верне гледаоце Н1, Нове С, Инсајдера и марљиве читаоце листова Данас, Време, Радар и осталих парамедијских светилишта, ово је јединствена прилика за образовни тренутак.
Уколико до сада нису имали прилику да виде како изгледа „пропагандно испирање мозга“, јер су им годинама објашњавали да се оно дешава искључиво у медијима које сами називају режимским и неслободним, сада могу уживо да прате демонстрацију тог феномена.
Идентичне поруке, исте формулације, исте тезе, исти наративи, исто згражавање и иста морална паника, само распоређени у више редакција, ради привида плурализма, који се заправо мери у промилима. Ако је некоме до сада било нејасно како изгледа оркестрирана медијска акција, без диригента на видику али са савршено усклађеним инструментима, ова фарса представља школски пример.
Захваљујемо се редакцијама „слободних медија“ што су, макар ненамерно, коначно показали како изгледа оно за шта већ деценијама оптужују друге.
Проблем, дакле, није у томе што је неко угрожен. Проблем је у томе што поједини сматрају да не смеју бити критиковани. Да су изнад јавности. Изнад одговорности. Изузети од било каквих питања.
Жао нам је што је део медијске сцене још једном показао да не уме да разликује документарни филм од сопствених страхова, нити критику од прогона. Али то више говори о њима него о нама.
Центар за друштвену стабилност ће наставити да ради оно што највише изазива панику код самопроглашених „чувара демократије“: да поставља питања, повезује чињенице и говори оно што се деценијама није смело рећи.
Без мржње. Без претњи.
Али и без страха – нашег (за вас нисмо сигурни, јер… не заборавите… ово је само почетак)!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.