Вести
04. 02. 2026.
Превелика употреба силе на протестима и напади на новинаре у Србији: Извештај Хјуман рајтс воча (HRW)
– Власти у Србији одговориле су на протесте широм земље са прекомерном силом, арбитрерним хапшењима, сузбијањем цивилног друштва и нападима на новинаре и независне медије, што је део ширег мешања у медијске слободе, указује се у данас објављеном годишњем извештају Хјуман рајтс воча (HRW) о кршењу људскиих права у свету.
У делу извештаја о Србији та међународна организација наводи да је процес суђења за ратне злочине и даље спор, са одлагањима случајева, као и да се особе са инвлалидитетима и даље држе у пренатрпаним институцијама са неодговарајућом негом.
У осврту на цивилно друштво и протесте указује се да су протести широм земље настављени током целе године после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024, када је 16 особа погинуло, усред навода о корупцији која је довела до тог пада, који су се проширили на распрострањену забринутост о расформирању демократских институција.
HRW наводи да су власти понекад користиле прекомерну силу против демонстраната укључујући и употребу сузавца.
HRW преноси извештај невладине групе CIVICUS који указује да су активисти и групе цивилног друштва суочени са застрашивањима, надзором и судским гоњењем везаном за протесте, уз навод да је више од 400 људи приведено почетком јула, и да је било веродостојних навода о малтретирању у притвору.
Овакво сузбијање протеста, наводи HRW критковали су стручњаци УН, комесар Савета Европе за људска права и званичници ЕУ.
Наводи се да је скочио број напада на новинаре током протекле године, и да је од јануара до септембра прошле године Независно удружење новинара Србије (НУНС) забележило 84 физичких напада и 113 претњи новинарима. Удружење је забележило 59 случајева када је полиција ухапсила новинаре, употребила физичку силу, претила њиховој безбедности или одбила да их заштити када је била обавезна то да уради.
Наводи се да су у августу униформисани полицајци на антивладиним протестима гурали и ударали новинарре иако су имали видљиве прес прслуке и исказнице, да су отимали или разбијали камере и телефоне, као и да су медијске групе осудиле то деловање као намерну опструкцију слободе медија.
Као пример даје се случај када је полиција тукла сниматељку Марију Чолаковић палицама на антивладином протесту у Београду иако је она била јасно означена као новинарка, и да је тада задобила видне повреде ногу и руку.
Такође се наводи да је у септембру током протеста у Новом Саду против полицијске бруталности полиција за сузбијање демонтрација употребила претерану силу и привела новинаре иако су имали видљивве ознаке да су припадници медија.
У фебруару, наводи HRW, у идентичним Вибер порукама са истог српског броја циљане су две новинрке БИРН-а са шпијунским софтвером „Пегасус“, додајући да у тренутку писања извештаја није јасно да ли власти истражују тај случај.
И даље остаје проблем такозваних СЛАПП тужби које се најчешће користе против медија како не би извештавали о одређеним темама, пише HRW додајући да су истраживачки медији у мају као одговор на то покренули мрежу медијске солидарности да се боре против таквих тужби.
Када је реч о правима жена у извештају се указује да у Србији постоји правна заштита за жене укључујући Стратегију о једнакости полова 2021-2030 али да је примена слаба. Наводи се да је и даље учестало насиље засновано на полу, и да и даље постоје разлике у платама и економске неједнакости, као и да су жене из маргинализованих група, поготово Рома, суоћене са повећаном дискриминацијом и неједнаким приступом здравству.
Осврћући се на одговорност за ратне злочине у извештају се наводи да је између јануара и септембра прошле године Тужилаштво за ратне злочине покренуто осам нових истрага за ратне злочине где су именовани осумњичени као и још 15 истрага против непознатих починилаца. До септембра, пред српским судовима било је у току 20 предмета против 44 оптужених, а текући поступци обележени су знатним кашњењима, пише HRW.
Наводи се да је у септембру београдски виши суд ослободио бившег команданта босанскко српске војске Дринског корпуса Миленка Живановића оптужби да је наредио и учествовао у принудном пресељењу босанских цивила из Сребренице у јулу 1995.године које се завршило геноцидом више од 8.000 босанских мушкараца и дечака и протеривањем око 40.000 жена, старијих и деце.
Такође се наводи пример у коме је београдски Апелациони суд повећао пресуду Данку Владичићу са девет на 12 година затвора после жалбе тужилаштва. Он је проглашен кривим 2022. године за убиство двоје босанксих цивила у Броду на Дрини 1992. године, а тела жртава и даље нису нађена.
Систем азила, каже се у извештају, и даље се суочава са озбиљним недостацима, укључујући препреку за приступ поступцима, ниским стопама одобрења и одлагањима. У периоду између јануара и августа прошле године Србија је одобрила статус избеглице или субсидијарне заштите за само три особе. Србија је одобрила привремену заштиту за 925 особа, које су све из Украјине, наводи HRW.
Србија је у периоду од јануара до августа забележила 320 тражилаца азила, што је пад у односу на 511 у истом периоуд 2024. године, и дозволила да се поднесе 82 захтева за азил, у односу на 156 колико је дозвољено 2024.
До августа прошле године српске власти забележиле су 18 нових случајева мигрантске деце без пратње, наводи се у извештају и додаје да земља нема одговарајуће процедуре за формалну процену старости, због чега постоји ризик да старија деца буду третирана као одрасли уместо да добију заштиту која је деци потребна.
Чланови ЛГБТ поплације и даље се суочавају са претњама и насиљем, указује се у извештају и додаје да је између јануара и септембра организација Да Се Зна! забележила 81 инцидент мотивисан мржњом против ЛГБТ особа, укључујући 14 физичких напада. Констатује се да је београдска Парада поноса одржана у септембру под појачаним безбедносним мерама.
У извештају се наводи да је Србија остварила недовољан напредак у бризи за особе са инвалидитетом, и да је остављено готово 18.000 одраслих са инвалидитатом у недовољно финансираним државним институцијама са извештјима о занемаривању и злостављању.
Како се указује, ретко се пружа могућност становања уз подршку, и да такав вид помоћи има само 27 особа у земљи. Влада Србије, додаје се у извештају пружа мало подршке за 350.000 породица са децом са инвалидитетом, и многа деца остају у одвојеним институцијама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.