Вести
12. 01. 2026.
Перица Гуњић: Одлука Врховног суда у случају Ћурувије потврђује колапс правосуђа
Готово 27 година након убиства новинара Славка Ћурувије, Врховни суд Србије утврдио је да је Апелациони суд незаконито ослободио оптужене за његово убиство.
Ипак, и поред констатоване повреде закона, правда у овом случају остаје недостижна – нико за убиство није осуђен, а одговорност институција поново је остала без епилога.
Перица Гуњић, новинар и уредник портала Цензоловка, каже за Данас да је за њих који су пратили процес за убиство Славка Ћурувије пресуда Врховног суда представља изненађење само утолико што показује да је унутар правосудног система ипак преостало нешто здравог разума. Барем кад је ово суђење у питању.
Према његовим речима, то није нека сатисфакција за Славкову децу, за породицу и пријатеље. Или за новинаре који ће остати да раде у земљи у којој је држава, усред бомбардовања, нашла времена да организује убиство њиховог колеге – кога је пре тога прогањала, клеветала, кажњавала као никог раније, отимала му имовину, чију је издавачку кућу уништила. Чије је убиство најавила у Дневнику РТС-а, док га је прислушкивала и пратила.
– Ништа друго, сем толико недостајуће трунке разума, наиме, није потребно да би се закључило исто што и Врховни суд: да је петочлано судско веће Апелационог суда „битно повредило одредбе кривичног поступка“, противречно и неразумљиво протумачило неке од кључних доказа током процеса. И то у корист окривљених бивших функционера и припадника Ресора државне безбедности – указује Гуњић.
Све то што тврди Врховни суд могли су да чују и у судници, каже он. Није им за такво тумачење било неопходно ни неко посебно правно знање. Тако да су после пресуде Апелационог суда у фебруару 2024. године остали забезекнути читајући образложење. Питали су се: како је уопште могуће? Врховни суд, изгледа, није реаговао много другачије, примећује саговорник.
Гуњић увиђа да одјеке оваквог приступа закону и правди и данас видимо, не само када је прогон новинара у питању, већ и кад погледамо судбину процеса који највише очекујемо, оног због пада надстрешнице у Новом Саду. Када видимо како се судије и тужиоци злоупотребљавају, како се правосудним системом манипулише за потребе власти.
У случају Ћурувије, он подсећа да се Милорад Улемек, кључни сведок тужилаштва, пред судом појавио два пута и рекао да остаје при тврдњама које је изговорио пред тужиоцем. Упркос томе што се ради о сведоку чији је исказ највише допринео подизању оптужнице 2014. и покретању суђења 2015. године, или можда баш због тога? Апелациони суд је закључио супротно од оног што су у судници чули. И у првостепеном, тзв. Специјалном суду за организовани криминал, и пред Апелационим судом, он је рекао да остаје при исказу датом тужиоцу. Улемек је, када се први пут појавио пред судом, рекао и да је његова породица добила претње смрћу, али су претње тако важном сведоку некако за коначну пресуду постале небитне – истиче Гуњић.
Врховни суд је, додаје, исто закључио у вези са исказима још четворице сведока. Али је још важније што је Врховни суд запазио незаконитост и када су у питању кључни материјални докази тужилаштва – подаци са базних станица о комуникацији мобилним телефонима између окривљених непосредно пре и после убиства Ћурувије.
Зато Гуњић сматра да ова одлука, ма колико чудно звучала, баш зато што је у питању Врховни суд, неће променити правоснажност пресуде Апелационог суда, упркос томе што је сада утврђено да је дошло до озбиљних повреда закона.
Он додаје да неће променити ни чињеницу да у једном овако важном процесу, због убиства познатог новинара које је очигледно организовала држава, која га је дан и ноћ прислушкивала и пратила до самог убиства, имамо серију потпуно опречних пресуда. Два пута је првостепени суд пресудио исто, казнивши окривљене на дугогодишње робије, онда је Апелациони суд једном вратио пресуду, па онда отворио сопствено суђење и окривљене ослободио, да би сад Врховни суд рекао да су неки од најважнијих закључака апелације незаконити.
– Она само сведочи о још једном колапсу правосуђа, о начинима на који се уништавају институције кључне за сваког ко овде живи, о језивој поруци за новинаре и све који се усуђују да критикују власт. О слому комплетног српског друштва, свих нас који морамо да живимо са злочином који ће остати некажњен – закључује Перица Гуњић.
Подсетимо, новинар и власник „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славко Ћурувија убијен је хицима из пиштоља 11. априла 1999, у улазу у зграду у Светогорској 35 у Београду, након што је против њега вођена медијска хајка тадашњег режима Слободана Милошевића.
Коначну пресуду за убиство Ћурувије, којом су ослобођени бивши функционери и припадници Ресора државне безбедности (РДБ) Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, донело је веће Апелационог суда чији су чланови били Нада Хаџи Перић, Весна Петровић, Драган Ћесаровић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.