Вести

29. 12. 2025.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: ЦЕПРОМ

Новинари у Србији више користе вештачку интелигенцију за мултимедију него за текстове

Медији у Србији, судећи према истраживању Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), алате генеративне вештачке интелигенције користе много више за илустрацију садржаја, односно мултимедијалне формате, него за само писање текстова.

Резултати истраживања „Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025.” показују да је више од 43% новинара вештачку интелигенцију (ВИ) користило за креирање графика, 38% за фотографије, сваки пети за анимације, 12% за видео садржаје, а за креирање аудио садржаја 6,4% . За писање текстова вештачку интелигенцију користило је више од четвртине испитаника из медија.

Редакција новосадског медија 021 пример је како медији у Србији на креативан начин користе алате вештачке интелигенције за мултимедијалне садржаје, док им је, како кажу, забрањено да користе за писање ауторских текстова и прича. Међутим, уз помоћ АИ креирају квизове, илустрације, а од недавно и аудио подкасте. Све што раде на тај начин назначе са „021.рс (АИ)”.

Асистент и инспирација

„Не може се користити било шта, као што су садржаји у којима је видљива халуцинација. У сваком случају, трудимо се да не форсирамо било шта и да илустрације које креира ВИ не буду као цртани ликови”, наглашава заменик главног уредника 021 Зоран Стрика.

Он додаје да користи НотебоокЛМ и ЦхатГПТ за креирање квизова, односно за давање предлога и идеја. Служи му као нека врста асистента који га инспирише, а некада и директно помогне.

„Када сам кренуо да радим квизове и направио структуру једног квиза, уз ЦхатГПТ сам могао да смислим, односно узмем шест до седам од укупно десет питања. Пошто квиз објављујемо сваког дана, временом се то преокренуло, морао сам да се ослоним углавном на себе, па је од ЦхатГПТ долазило можда три, четири питања. Онда сам открио НотебоокЛМ, па ми је то помогло код смишљања”, објашњава Стрика.

Направили су и песму о Новом Саду за коју су многи поверовали да је изводи неки стварни бенд из Новог Сада, а недавно су тестирали ВИ и за стварање аудио подкаста и то ће, како каже, дефинитивно користити и у будућности.

„Оно што видим као значајну вредност, а није чак ни питање времена, јесу илустрације које можемо да направимо. Раније бих имао неке идеје, али не бих имао техничка знања, а немају ни други у редакцији, па бих се ослањао на добру вољу пријатеља и њихово време да направе нешто што је прихватљиво. Сада, у суштини, уз један добар промпт могу да добијем приближно ономе што сам замислио, а ту је и уштеда времена јер добијеш за минут или два нешто на шта би без ВИ потрошио много више времена и опет не би био сигуран да ли је то заиста оно што си хтео”, напомиње Стрика.

Шта је (не)прихваљиво?

Кодекс новинара и новинарки Србије прописује да коришћење вештачке интелигенције које значајно утиче на обраду новинарског садржаја мора бити јасно означено и не сме да доводи јавност у заблуду. Додаје се и да у извештавању о актуелним догађајима садржај мора бити означен тако да се јасно разликује синтетички од аутентичног садржаја који је настао непосредним новинарским покривањем догађаја.

Када је реч о означавању садржаја насталог уз помоћ ВИ, у оквиру истраживања ЦЕПРОМ-а на питање да ли бисте подржали увођење универзалног симбола који би означавао такав садржај 64% је одговорило потврдно јер би то „допринело већој транспарентности и поверењу публике”.

Кодекс у Србији нема посебно одредбе о креирању фотографија и видео формата, али зато интерни кодекси светских медија то изричито забрањују, посебно за приказе аутентичних догађаја. Примера ради, у документу „Парис Цхаптер” који су усвојили Репортери без граница заједно са више организација наглашава се да би медији „посебно требало да се уздрже од стварања или коришћења садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом који опонаша стварне снимке и записе из стварног света или који на реалистичан начин представља стварне особе”.

То се недавно десило на порталу телевизије Н1 приликом илустрације вести да је београдска полиција ухапсила особу из Нигерије због сумње да је извршила кривично дело (превара). Вест је илустрована реалистичном фотографијом на којој је приказан Нигеријац у народној ношњи у пратњи двојице полицајаца. Иако је била потписана као садржај настао уз помоћ ветачке интелигенције, фотографија је изазвала негативне реакције.

На Н1 признају да је то била грешка, због чега је фотографија уклоњена и објављена напомена: „Претходно објављена фотографија, генерисана уз помоћ вештачке интелигенције, замењена је, јер је, иако је јасно назначено да је настала употребом ВИ, могла да доведе или довела у заблуду читаоце да се ради о ухапшеном из текста и да је у питању реална особа, што није био случај”.

Извршна уредница портала Н1 Јелена Петровић наводи да је то била грешка.

„Да, ово јесте грешка. Иако је јасно назначено да је у питању ВИ генерисана фотографија, није требало овако илустровати, с обзиром на то да се ради о конкретним особама у вести и читаоце смо овим довели у заблуду да је ухапшени чије смо иницијале навели – на слици. Дакле, нисмо се за то одлучили, ово је превид уредника. Не бих рекла да има још оваквих примера, углавном користимо алате ВИ за илустровање општих тема, врло често карикатурама, некад мислимо да је нешто симпатично, па можда играмо на тој граници. Свакако, повешћемо рачуна, јер се заиста трудимо да поштујемо професионалне стандарде”, истиче Петровић.

Она напомиње да ВИ прилично штеди време, нарочито с обзиром на то да за неке уопштене теме не могу да пронађу илустративну фотографију у фото-сервисима агенција на које су претплаћени.

„Деси нам се и да потрошимо месечни лимит за фотографије са стоцк-сервиса који плаћамо, па је онда ВИ драгоцена алтернатива. Нарочито што врло брзо, уз добар промпт, можемо да добијемо решење”, објашњава Петровић.

„ВИ је потпуни аматер”

Главни уредник портала Цензоловка Перица Гуњић каже да су они за две године објавили свега двадесетак илустрација које је направила вештачка интелигенција. Ни то није било, како каже, са било каквим ентузијазмом око коришћења ВИ, осим радозналости на почетку.

„На ВИ и после тог мало искуства у Цензоловки гледамо са великим подозрењем. Не само што јој не можеш веровати у готово било каквим новинарским пословима, него и због саме чињенице да свака употреба одузима посао неком фотографу или илустратору. Готово искључиви разлог је био тај што нисмо имали други начин да неку апстрактну тему илуструјемо, рецимо из новинарске етике, из области дезинформација на интернету, пројектног суфинансирања медија и сличних тема за које немамо наше фотографије, а немамо ни новца за хонораре или времена да чекамо да неко направи неку илустрацију и фотографију кад су неке актуелне приче у питању”, напомиње уредник Цензоловке.

Према његовим речима, много је то квалитетније било када су могли да ангажују неке креативце за илустраторе.

„ВИ је потпуни аматер, и то се види из авиона, чак и плаћене верзије. Имагинација му је отприлике на нивоу стрипова за основну школу”, оцењује Гуњић.

Додаје да нису објављивали фотографије на основу којих би неко могао да помисли да одражавају стварност. Нису објављивали ни видео генерисан уз помоћ ВИ, нити намеравају да то раде. Немогуће је, сматра Гуњић, не довести гледаоца у заблуду, чак и када постоји потпис да је у питању видео настао уз помоћ ВИ пошто на то много људи не обраћа пажњу.

„Медијима и новинарима ће бити све теже да одоле том искушењу. За почетак власницима медија. Новинари нису могли ништа ни против тога колико је помама за Инстаграмом, ТикТоком или Фејсбуком на лош начин преобразила читаву професију, која је на ивици опстанка. Још теже ће бити са ВИ. Мислим да медији треба да је у потпуности одбаце, или да је задрже на минималном нивоу, пошто доста помаже када су визуелизације у питању, аудио, квизови и слично”, наводи Гуњић.

Будућност или пакао?

Слично мисли и новинар Немања Рујевић. Он каже да су „новинари мајстори самоубиства свог заната и не престају ни сада, када је новинарство скоро умрло”.

„Ми не можемо да произведемо више, разноврсније, забавније од милијарди корисника друштвених мрежа, али једино можемо да произведемо провереније. Кад се нешто објави, да то буде чвсрто као стена. Али се тога одричемо у име клика, брзине, штанцања и тиме постајемо излишни, а публику препуштамо хаосу друштвених мрежа”, оцењује Рујевић.

Тако ће, без сумње, према његовом мишљењу, бити и са фотографијама и видео-материјалом.

„Кажу ми колеге да је то будућност, да не вреди опирати се. Ја кажем да је то пакао – већ видимо да је интернет преплављен снимцима и фотографијама које и стручњаци тешко препознају као дело ВИ, па уместо да томе супротставимо људски рад, да се држимо чврсте валуте поверење човека у човека, ми ћемо похрлити да радимо брже, јаче, боље на пропасти информисања. У капиталистичком оквиру, јасно је као дан – ВИ је јефтинији и бржи, штеди труд и заобилази заморна ауторска права, посебно за фотографије и снимке. То је нама наша борба дала”, каже Рујевић.

Пошто није из каменог доба, а ни аскета, како наводи, може да замисли и одговорну употребу ВИ за визуелне садржаје, уколико рецимо помогне при монтажи – да поређа кадрове, да аутоматски потпише саговорнике или произведе титл. Али, истиче да на крају сама суштина мора бити људска и да за све мора гарантовати човек.

„Ко се одрекне тога да се новинарство бави ониме што јесте, тај више и није новинар”, наглашава Рујевић.