Вести
29. 12. 2025.
Вештачка интелигенција у медијима: Етика, халуцинације и новинарство
На двема телевизијама ових дана, двојица познатих уредника су устврдила, свако понаособ, да долази крај новинарства какво познајемо, а разлог је вештачка интелигенција (ВИ), која ће преузети новинарску улогу у потпуности. Магазин „ТИМЕ” прогласио је архитекте ВИ за личности године 2025. Инвестиције САД у ВИ, само у првој половини године коју испраћамо, чиниле су чак 92% раста БДП. Податак који је изазвао неверицу. И шок…
Но, да ли је заиста све тако забрињавајуће? Поготово у медијској сфери, у којој су алати вештачке интелигенције врло брзо нашли своју најдиректнију примену.
Најновије истраживање „Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025.”, Центра за професионализају медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), рађено на узорку од 250 уредника и новинара показује једну другу и рекло би се очекиванију слику.
Највећи број испитаника (84,8%) већ увелико користи ВИ у обављању свакодневног новинарског посла, најчешће једном у два до три дана. Скоро половина њих, прецизније 48%, сматра да вештачка интелигенција већ има велики утицај на новинарство, али су подељени по питању вредновања тог утицаја, па исти проценат, односно 32%, сматра да ВИ има позитиван, али и негативан утицај. Ипак уредници и новинари су готово сагласни по бар два основа: прво, да ВИ не може у потпуности и на професионалан начин да замени новинаре (92,8%), а друго, да може бити користан асистент новинарима, превасходно у обављању дневно рутинских послова, од превођења, претраге и таговања, преко дистрибуције садржаја до публике, до медијске продукције, најчешће креирања визуала, и то углавном за друштвене мреже.
Чини се да су српски новинари, бар када их питате, врло свесни недостатака ВИ, јер њих 68,8% као највећу опасност види непоузданост вештачке интелигенције, њену нетачност и потенцијално манипулативни карактер, док 20% сматра да је највећи проблем у осуству новинарске етике. На први поглед рекло би се да су уредници и новинари после неколико година присуства ВИ у пракси, постали свесни предности, али и мана све бројнијих алата вештачке интелигенције и да су превазишли почетни страх или пак одушевљење који прате сваку дигиталну новост поготово када је она оваквих „димензија”.
Опонашање и обрасци
Теоријске расправе о употреби ВИ у новинарству трају већ неко време, практично од њеног појављивања. И представљају неизбежни модернитет у истраживању савременог, доминантно дигиталног журнализма. Већина аутора и истраживача сагласни су да је примена ВИ видљива у три поља: рутинске операције свакодневне новинарске праксе, медијска, прецизније новинарска продукција и дистрибуција медијског садржаја до таргетиране публике.
Сва истраживања сагласна су углавном и у томе да је најмање пожељна управо новинарска продукција, тј. креирање новинарског садржаја уз помоћ алата генеративне ВИ „уз обавезан људски наџор” како се наводи и у истраживању Ројтерсовог института за студије новинарства. Разлог је једноставан. Генеративна ВИ не креира у бити ништа оригинално, већ опонаша и комбинује већ познате обрасце, односно текстове, којима је претходно од стране човека већ „нахрањена”. Још већи проблем, са којим се сусрео свако ко је употребљавао ChatGPT, на пример, јесте измишљање у недостатку валидних тражених чињеница, које експерти из ове области зову дигиталне халуцинације или само халуцинације ВИ.
Креирана да подилази, треба рећи отворено, ВИ је спремна да измисли и слаже у недостатку садржаја који би прецизно одговорио на промпт који корисник задаје. Чак и када јој експлицитно кажете/напишете да то не чини, она (уз претходно обавезно извињење) наставља са халуцинацијама.
Тога ће наравно у будућности (бар у новинарској професији) бити све више. Пример Њујорк тајмса, који су убрзо следили и други велики европски медији, потврђује ову тезу. Наиме, Њујорк тајмс је одбио, тј. у потпуности забранио ВИ приступ својим базама, штитећи на тај начин своју интелектуалну својину, тј. свој садржај и текстове од којих доминантно зарађују. Шта преостаје ВИ осим да, као и до сада, преузима садржај из бројних некредибилних извора, у недостатку оних који свој садржај од кога живе, штите и наплаћују.
Но, овај сегмент је само врх леденог брега у читавом низу етичких проблема који се постављају приликом коришћења чет ботова и других алата ВИ. Тако је, примера ради, Италија пре две године постала прва западна земља која је блокирала напредни четбот ЦхатГПТ из забринутости за приватност и због њеног поштовања Закона о заштити општих података. А шта тек рећи за ауторска права која ВИ уопште не препознаје и што потенцијално може направити проблем не само код текстуалног садржаја, већ и код генерисања фото и видео садржаја, али и осталих врста визуала.
Неопходна додатна регулација
Кодекс новинара и новинарки Србије у неколико одредби регулише употребу вештачке интелигенције са акцентом на одговорну употребу, кроз јасно означавање таквог садржаја, да се публика не би доводила у заблуду, као и јасно разликовање оригиналног и синтетичких садржаја насталих непосредним новинарским покривањем догађаја. Очекивати да српски медији у оваквој медијској ситуацији, поштују етичка начела у вези са коришћењем ВИ делује прилично утопијски. Бројни примери то већ и потвђују. Пре ће се наставити онај тренд у коме они који су и до сада поштовали етичка начела, то ће чинити и у случајевима коришћења ВИ. И обрнуто, они који предњаче у кршењу етичких кодекса, чиниће то и са ВИ. И тако ће бити све док је најскупља роба на свету – информација, бесплатна, док нису регулисана ауторска права када је реч о новинарском делу, тј. тексту и наравно док је сав садржај углавном бесплатан. Када се и у Сбији почне наплаћивати садржај, као и свуда у свету, многи од ових проблема биће решени. Јер ће за почетак публика плаћати за кредибилитет садржаја и валоризовати оне у које имају поверење.
Истраживање ЦЕПРОМ-а показало је да уредници и новинари доминантно подржавају идеју означавања садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом једним универзалним симболом зарад транспарентности и добијања поверења публике.
У свету је пракса да се, поред закона и кодекса, ова област регулише додатно интерним актима, тј. правилима које редакције саме прописују, све са јасним циљем – одржања кредибилности медија и очувања поверења публике. Код нас је та пракса на самим почецима. Чини се да су новинари спремни. Питање је само у ком правцу ће кренути.
| ChatGPTје међу технолошким апликацијама које се најбрже развијају у историји, допревши до више од милион корисника за само пет дана од лансирања и до 100 милиона за два месеца, према Међународном извештају о безбедности вештачке интелигенције који су саставиле владе 30 земаља и чланице УН, ЕУ и ОЕЦД, саопштава БИ-БИ-СИ на српском. И додаје да је Мицрософт, који је 2023. лансирао властитог асистента вештачке интелигенције Цопилот, навео да очекује да приходи од пословања са вештачком интелигенцијом премаше 10 милијарди долара до другог квартала 2025. године, те да је проширио властите дата центре на 60 регија широм света. Истовремено Гоогле АИ Овервиењ, који нуди сижее генерисане вештачком интелигенцијом на самом врху његових резултата претрага, има 1,5 милијарду корисника месечно у више од 200 земаља и територија, према извршном директору Гуглове родитељске фирме Алпхабет, Сандару Пичаију. | |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.