Вести
03. 12. 2025.
Ко су кандидати за генералног директора Радио-телевизије Србије и зашто је то битно
Двојица која су више деценија провела на Радио-телевизији Србије (РТС) и један – краљ.
За једну од најважнијих медијских функција у Србији – генералног директора јавног сервиса, који финансирају грађани – кандидовало се седморо људи.
На тој функцији је од 2015. године Драган Бујошевић.
Прихваћене су три кандидатуре за његовог наследника:
Станислава Вељковића, бившег генералног секретара РТС-а
Бранислава Кланшчека, председника Управног одбора РТС-а
Дејана Станковића Краља, некадашњег телевизијског водитеља који се данас у Белгији бави политиком
„У уређеним системима функција генералног директора јавног сервиса је кључна јер обједињава професионалну визију, уређивачку одговорност и институционално управљање“, каже Ана Мартиноли, професорка медијске писмености на Факултету драмских уметности у Београду, за Би-Би-Си на српском.
„Ипак, у Србији је та функција одавно девалвирана и унижена, иако формално можда јака, она је суштински ограничена.“
Систем, сматра, не дозвољава да се генерални директор РТС-а понаша као ауторитет јавног интереса.
„У постојећим околностима, та функција је више симптом структуре моћи, него полуга промене.“
РТС је претходних година често био на мети критика, посебно од почетка студентских демонстрација због пада надстрешнице, па су чести и протести испред његових врата.
Током априла 2025. студенти су неколико дана блокирали све прилазе јавном сервису.
Истовремено, јавни сервис често критикују и представници власти, посебно председник Србије Александар Вучић.
Кандидати
Станислав Вељковић
Бивши генерални секретар Управног одбора РТС-а.
Од прошле године је у пензији, а по струци је „дипломирани правник“.
„Читав радни век сам провео у Радио-телевизији Србије, од 1985. године.
„Почео сам као приправник, да бих више од 30 година био на разним руководећим положајима, а 2004. до 2021. сам био генерални секретар“.
Именован је, како каже, када је почео мандат Александра Тијанића, ког назива „најбољим генералним директором ког је РТС икада имао“.
„Човек је имао шта да научи од њега“, истиче.
Кандидат за функцију генералног директора био је и пре пет година, када је – после поновљеног конкурса – реизабран Бујошевић.
„Ако неко познаје Радио-телевизију Србије, то сам ја – од око 2.500 људи, барем две трећине знам, као и они мене.
„И све сам у РТС-у и преживео и доживео – бомбардовање, демонстрације, разбијање прозора, бацање фарбе, јаја и паљење зграде, 5. октобар.“
РТС је и током ратних 1990-их често био на мети критика и протеста због начина извештавања и његова зграда у Таковској улици запаљена је 5. октобра 2000., када је са власти свргнут Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије.
„РТС је доста потонуо и хтео бих да пробам да нешто променим, што сам и у програму предатом Управном одбору јасно навео“, сматра Вељковић.
„Упозорио сам их да бисмо поново могли да дођемо у ситуацију као некада, да се Управни одбор, као после власти Слободана Милошевића, извињава грађанима Србије.“
То се многима није свидело, додаје.
Један је од потписника петиције дела запослених у РТС-у студентским протестима.
Боји се, како каже, да ће овај конкурс за генералног директора пропасти.
„Имам предосећај“, каже кратко.
Бранислав Кланшчек
Председник Управног одбора РТС-а.
Разговор за Би-Би-Си на српском о његовој кандидатури је одбио, рекавши да до краја конкурса више неће давати изјаве.
Током кандидатуре за генералног директора, ког управо бира Управни одбор, Кланшчек није из њега изашао, али каже да се изузима из гласања.
Рођен је 1967. године, а по струци је „дипломирани комуниколог и аудиовизуелни продуцент“.
У РТС-у је од 1990-их, прво као асистент режије у драмском програму.
Од 2000. до 2012. је био запослен у Италијанском институту за културу, где се бавио организацијом културних догађаја, изложби и концерата.
Међу њима је и Фестивал италијанског филма, у сарадњи са Југословенском кинотеком.
У мају 2025. је стекао факултетску диплому, што је један од услова конкурса за генералног директора.
Када је 2021. изабран за председника Управног одбора имао је средњу стручну спрему, па је одлучио да се дошколује, изјавио је за Нову.
Прво је уписао Факултет за дипломатију и безбедност, у одсеку за продукцију, док је четврту годину завршио на Факултету за медије и културу.
Његову каријеру последњих година обележило је и неколико тужби.
Прво је 2023. поднео кривичне пријаве против Драгана Бујошевића и Оливере Ковачевић, због наводних финансијских махинација, 2024. још једну против Бујошевића, због наводног фалсификовања службене исправе и несавесног рада у служби, а у међувремену и две против директорке маркетинга и директорке финансија.
Затим је РТС у марту 2025. поднео кривичну пријаву против Кланшчека због сумње на одавање пословних тајни јавног сервиса.
„Ништа се није десило – нити су одбачене, нити је тужилац подигао оптужни акт“, каже Кланшчек кратко за Би-Би-Си.
Цео текст прочитајте на Би-Би-Си на српском.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.