Вести
20. 11. 2025.
Алат за промоцију или „незајажљива аждаја“: Да ли су друштвене мреже за медије потреба или баласт
Последњи панел данашње медијске конференције Нове економије био је посвећен друштвеним мрежама, које данас користе сви медији. Док неки представници медија сматрају да су мреже “аждаја” коју хранимо, неки их виде као озбиљан начин за промоцију медија и ширење правих информација.
Модераторка панела на конференцији “Уживо из будућности – Иновативне стратегије за раст бренда, публике и прихода у медијима”, која се већ четврту годину заредом одржава у организацији Нове економије, била је Јасмина Копривица, стратег за дигиталне медије у Инсајдеру.
У тиму “Take it”, који је за друштвене мреже, били су новинар Бојан Цвејић и Ивана Павловић из БИРН-а. С друге стране, тим “Leave it” чинили су новинарка РТС-а Аница Телесковић и уредник српског издања Форбса Иван Радак.
Цвејић је на почетку панела рекао да не би могао да замисли дан у којем новинари пишу вести, али се тај садржај не пласира на друштвеним мрежама. Како каже, то је постао саставни део сваке медијске куће и свака мора да буде присутна на свим друштвеним мрежама.
Истраживања показују да се 67 одсто грађана Србије информише на друштвеним мрежама, те да на портале одлазе тек након што на мрежама одаберу вест. Цвејићу то није чудно.
“То је разумљиво, на једном месту имају све, поготово сада, када влада велико неповерење у мејнстрим медије, што није добро и треба да радимо на томе да се оно поврати”, рекао је Цвејић.
Ипак, не оду сви корисници са мрежа на портале. Зато Радак сматра да медији чине себи медвеђу услугу тиме што сав садржај пласирају на мрежама.
“Моје искуство лепо дочарава ово – изашао сам из новинарства док су још актуелна била штампана издања, па се вратио после десетак година и сад сам као Алиса у земљи чуда. Изгубили смо фокус колико је важан оригиналан садржај, већ је фокус на томе како ће нешто да прође на мрежама, каква ће да буде читаност. Ја сам се истакао у неким темама, а није ми било тешко, јер оригиналан садржај није у фокусу. Хранимо аждају која је незајажљива”, рекао је Радак.
Телесковић је рекла да можемо да утичемо на то да не хранимо аждају, а да је највећи проблем када се медији “хране садржајима са аждаје”. Она је навела да се садржај са X-а пласила у медије без икакве претходне провере.
“Пример је извештај Државне ревизорске инститцује, а медији су објавили да се из њега види да су графити ‘Кад се војска на Косово врати’ финансирани преко раздела Министарства саобраћаја, да је наручилац био СНС, а платило министарство Горана Весића. Било би логично да је извор био извештај ДРИ, а није, била је Твитер објава професора који јесте кредибилан саговорник, али чак и они могу да погреше”, рекла је Телесковић.
Да ли медији могу исправно да користе мреже?
С друге стране, Ивана Павловић на друштвене мреже и друге платформе гледа као на простор да се шире и програгирају медијску писменост, промошиве тачан садржај, истраживачко новинарство и проверу чињеница.
“Када већ неке ствари не можемо да чујемо у националним медијима, ово су нека острва на којима људи могу да кажу мишљење или дају информације медијима”, каже Павловић.
Цвејић каже да је у Србији мали број медија који се труди да буде непристрасан, па људи користе мреже, рецимо студентске странице да виде слику и тек онда одлазе на портале.
“Зато смо и имали ботовске нападе на студенстке странице. Добар посао раде, чим неко покушава да поквари то”, каже Цвејић.
Он додаје да је важно да људима који су мање медијски писмени, а који користе мреже, вести буду приближене свакодневне вести.
Радак каже да он није против мрежа као канала дистрибуције садржаја, већ да је проблем кад мрежа повуче новинара да задовољава укусе људи који их користе. Како каже, боји се да већина људи на мрежама гледа “баналније садржаје”. Он је додао и да је за медије потребно да уведу претплате, како би се њихов рад вредновао.
“У овој држави се све плаћа осим вести, мени то није логично”, рекао је Радак.
Телесковић се надовезала, рекавши да новинари не смеју да раде на основу тога шта ће бити реакција на друштвеним мрежама.
“Нису мреже проблем, проблем је кад оне крену да владају нама”, рекла је Телесковић.
Радак је изнео став да новинари имају јаке ставове и предрасуде, а да их од свега бране интегритет и тачне информације.
“Ви бирате да ли се препуштате мрежама – ја не, али их пратим. Користим их да испратим шта се прича, али пажљиво то селектујем”, рекао је Радак.
Цвејић је истакао да мреже могу изузетно да помогну мањим медијима. Неки од њих су, навео је, веома квалитетни, а преко друштвених мрежа су се “пробили” и постали препознатљиви.
Павловић додаје да је потребан “микс” младости и искуства, као и да у свету постоје редакције које запошљавају искључиво тинејџере, новинаре од 16 година које вешто баратају апликацијама и праве садржај који одговарају вашој интерној политицији.
Ипак, то кошта. Павловић каже да делује јефтино, камера и апликација, али да је потребно улагати у људе који ће научити да садржај учине “гледљивим”.
Цвејић додаје и да је мит да публика воли само „лак“ садржај на мрежама, али да то није тачно, јер се доста људи преко мрежа информише.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.