Вести
12. 11. 2025.
Оставке у Би-Би-си-ју: Сеизмичка промена која указује на раскол у врху куће
Ово је сеизмички потрес. Изгубити истовремено и генералног директора и извршну директорку Би-Би-си Њуза је нечувено. То је јединствени тренутак у историји Би-Би-си -ја. Његова важност се не може умањити.
На први поглед, оставка Тима Дејвија има неког смисла.
Већ сам се неко време питала да ли је почео да вага колико дуго још жели да остане на том положају изложеном огромном притиску.
У неколико наврата кад сам га интервјуисала ове године, како су контроверзе почеле да се гомилају, није личио на уобичајеног себе, на ‘тигра’.
Као разлоге за оставку, у писаној изјави је навео „веома интензивне личне и професионалне захтеве дугогодишњег руковођења овом позицијом у ова времена повишених температура“.
Моја процена је да је ова најновија контроверза деловала као кап која је прелила чашу после низа других криза (међу којима су били два документарца о Гази и ситуација са реперским дуом Бобом Виланом на Гластонберију) и да више није имао горива у резервоару за још једну борбу.
Као бивши шеф Би-Би-си -јевих комуникација, Џон Шилд ми је рекао да је „посао генералног директора један од најтежих у јавном животу“.
„Било је то немилосрдно по њега.
„Дејви је веома способан вођа који је довео до правих промена, али у неком тренутку то постане неодрживо исцрпљујуће.“
Речено ми је да је, међутим, и даље деловало као прави шок кад је Тим Дејви током викенда саопштио одлуку колегама.
Саопштење Деборе Тарнс јасно ставља до знања да је она оставку дала из принципа.
Уз текућу контроверзу око Панорамине емисије о председнику Трампу која наноси штету ББЦ-ју, рекла је да је „кривица на мени – и прошле ноћи сам донела одлуку да понудим оставку генералном директору“.
Али као и са сваком другом оставком, а свакако кад су у питању две, не могу а да не помислим да иза свега има још нечега.
А на површину је сад почела да испливава нова прича о функционалности и саставу ББЦ-јевог Одбора и његове улоге у свему што се догодило.
Чини се да је дошло до раскола између Одбора и редакције за вести: неки тврде да Би-Би-си већ предуго не решава институционалну пристрасност унутар самог Би-Би-си -ја, док други доводе у питање да ли је оно што се догодило оркестрирана – и политизована – кампања против корпорације која се завршила падом две крупне зверке.
Највећи део протекле недеље, откако је Телеграф први објавио причу, нисам успевала да разумем зашто Би-Би-си није одмах преузео иницијативу пред поплавом штетних наслова који су тврдили да је на делу системска пристрасност.
Требало је раздвојити оптужбе у две јасно одвојене приче.
Прва, о монтажи Трамповог говора у Панораминој емисији, требало је да се решава моментално.
Или брзим извињењем – или објашњењем зашто је Би-Би-си веровао да није погрешно представио председникове речи.
То би омогућило Би-Би-си -ју да брани сопствено новинарство на ширем фронту.
Јер не заборавите, оптужен је за институционалну пристрасност.
За недостатак новинарске објективности.
То су оптужбе које задиру у саму срж његовог начина објављивања вести.
Уз извињење за грешку око Панораме (или њену убедљиву одбрану), могао би да покуша да побије друге тврдње у вези с институционалном пристрасношћу.
Могао је да каже да је Би-Би-си већ предузео кораке да осигура уредничку објективност и да је, на пример, већ предузео мере по питањима која се тичу Би-Би-си -ја на арапском.
Уместо тога, Би-Би-си је дозволио да се та прича загноји – и наједном смо се нашли у ситуацији у којој је Трампова Бела кућа назвала Би-Би-си „лажним вестима“ и да у томе има неког основа.
Из више извора сазнала сам да је ББЦ данима имао то саопштење о Панорами спремно за објављивање.
Би-Би-си је планирао да о Трамповој монтажи саопшти како није планирао да доведе јавност у заблуду, али да је у светлу накнадног преиспитивања читаве ствари схватио да је требало да постоји нека врста белог бљеска или прелаза како би се публици јасно ставило до знања да су то два одвојена дела говора.
Колико сам схватила, Дебора Тарнс је постајала све љућа и незадовољнија како је недеља пролазила зато што ју је Одбор спречавао да објави то извињење.
Уместо тога је Би-Би-си -јев Одбор одлучио да је прави начин да се то реши слање писма Одбору за медије културе и спорта.
(Други су ми рекли да то није све баш било толико црно-бело као ова карактеризација, да је требало времена да шефови прихвате да је Панорамина монтажа била грешка и да су се водиле расправе на свим странама како да се реагује.)
Многи, и унутар Би-Би-си -ја и изван њега, доживљавају одсуство реакције крупном грешком.
Телеграфов стални прилив оптужби је био штетан, а ББЦ се није хватао у коштац са њим директно.
Речено ми је да је Тарнс потом отишла на састанак одбора у четвртак како би расправљала о кризи у вези са натписима у Телеграфу и да је тамо била „растргнута“, како су то неки описали.
Они који доводе Би-Би-си -јево новинарство у питање то би назвали позивањем на одговорност.
Али један други извор је то окарактерисао као кулминацију „немилосрдних критика на рачун Би-Би-си -јевог новинарства које већ две године пристижу од чланова Одбора и саветника – од којих сви потичу из истог политичког опредељења“.
Они указују на сер Робија Гиба, бившег уредника ББЦ-ја који је отишао из компаније да би постао директор комуникација у Даунинг Стриту за Терезу Меј и који је сада члан Одбора.
Бивши уредник Сана, данас водитељ Би-Би-си -ја, Дејвид Јеланд то је назвао „ни мање ни више него пучем“.
Он тврди да је Би-Би-си -јев Одбор подривен и да су „њему блиски елементи сарађивали са непријатељски настројеним новинским уредницима, бившим премијером и непријатељима јавног сервиса“.
Али други бивши уредник Сана, Келвин Мекензи, има веома другачије тумачење.
Он је за Би-Би-си Њуз рекао да су оставке „исправна ствар јер овај проблем никада не би нестао“.
Монтажа говора, рекао је он, могла је да доведе до тога да их Трамп тужи или да Би-Би-си -ју буде забрањено присуство у Белој кући.
„Ако не могу да вам верују за говор америчког председника, за шта онда могу да вам верују?“, рекао је он.
А амерички председник се први пут и сам укључио у расправу.
У објави на његовој друштвеној мрежи Истина (Truth Social), поздравио је оставке и оптужио Би-Би-си за „дотеривање“ његовог говора и „покушај стајања на вагу председничких избора“.
У саопштењу Тима Дејвија за око ми је запала једна реченица.
Он је о Би-Би-си -ју рекао: „Треба да га славимо, а не да га користимо као оружје.“
Неки се питају да ли оставке и генералног директора и извршне директорке Њуза сугеришу да је Би-Би-си већ претворен у оружје.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.