Вести
21. 10. 2025.
Дуго кување Савета РЕМ-а на тихој ватри: "Сви су показали вољу да се овај процес заиста и оконча"
Мандат прошлом сазиву Савета РЕМ-а истекао је новембра 2024, а у међувремену је пропао покушај избора нових чланова.За петнаестак дана биће тачно годину дана како Србија нема Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Почетком новембра прошле године истекао је мандат дотадашњим члановима Савета РЕМ-а, након чега се ушло у процедуру избора нових, али је тај покушај био без успеха.
Ових дана је читав процес "оживљен", али је поново отворено и питање да ли ће сада све ићи без проблема и транспарентно, те да ли ћемо коначно добити РЕМ који ће и у пракси, а не само на папиру, бити независан и који ће се истински бавити оним што му је у опису посла.
Одбор Скупштине Србије за културу и информисање прошле недеље је усвојио листу организација и кандидата за избор чланова Савета РЕМ из преостале две категорије - удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника и категорије удружења за заштиту деце.
Претходно је почетком јула процес био прекинут због неслагања представника цивилног сектора и Одбора у вези са тим које организације из ове две категорије испуњавају законске услове да буду овлашћени предлагачи.
Кандидати који испуњавају услове из редова удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора су: Владимир Ђурић, Предраг Котур, Жељко Хубач, Иван Лалић, Теа Димитријевић, Драгољуб Илић, Младен Матичевић, Горица Поповић, Ира Проданов Крајишник и Предраг Момчиловић.
Када је реч о кандидатима које су предложила удружења чији су циљеви заштита деце услове су испунили: Душан Алексић, Дубравка Валић Недељковић, Милош Радуновић и Тања Јанковић.
Тиме су усаглашени кандидати и у преостале две од укупно девет категорија. Данас и сутра се организују састанци предлагача за сваку категорију у којој има више од двоје предложених, а њихов задатак је да се усагласе о два кандидата који улазе у скупштинску процедуру.
За кандидате за чланове Савета РЕМ-а на данашњем усаглашавању новинарских удружења изабрани су новинари Милева Малешић и Ђорђе Влајић. Када је реч о категорији независних институција, изабрани су кандидати Стевица Смедеревац и Гордана Предић.
Од предлога СПЦ и верских заједница у Србији изабрани кандидати су Снежана Миљковић и Мељвуд Дудић, а у категорији издавача електронских медија кандидати су Јована Витез и Милош Гарић.
За сутра је предвиђено да кандидате усагласе универзитети, организације за слободу изражавања, национални савети, те удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника.
Савет РЕМ има девет чланова, које бира парламент, а на предлог овлашћених предлагача, при чему се три члана бирају на две, три члана на четири, а три члана на шест година.
РЕМ, између осталог, издаје дозволе за рад телевизија, контролише њихов рад и може да изриче мере оним које крше правила. Пред новим члановима Савета РЕМ-а је велики посао и велика одговорност, посебно имајући у виду друштвено-политичку кризу какву у Србији имамо последњих скоро годину дана, а која са собом носи и све чешћа прелажења црвених линија у медијском простору.
Новинар и председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оцењује за НИН да је садашњи процес другачији од претходног покушаја зато што се сагледава у пакету са Законом о јединственом бирачком списку, зато што је био једна од кључних тема током посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду и зато што је поларизација у друштву још дубља него током претходне процедуре избора.
"Притом се све одиграва у ишчекивању обележавања годишњице трагедије у Новом Саду као и годишњег извештаја Европске комисије о Србији. У светлу свих поменутих чињеница, мислим да ћемо овога пута добити нови Савет РЕМ-а. У вези са његовим саставом много тога ће бити јасније након усаглашавања предлагача, када ћемо имати јасније обрисе будућег односа снага у Савету регулатора. То ће утицати и на његову будућу функционалност јер није свеједно да ли ће двотрећинску већину имати независни чланови или они блиски властима. Или ће однос бити такав да нико нема потребну већину од шест гласова унутар деветочланог Савета РЕМ-а, што ће се рефлетковати на његову функционалост", каже Веран Матић.
Адвокатица УНС-а Гордана Константиновић наводи за НИН да је то удружење у претходном периоду у више наврата позивало надлежни скупштински одбор да покрене и спроведе поступак за избор чланова Савета РЕМ-а у складу са одредбама Закона о електронским медијима.
Она каже да поступак који је у току, иако задоцнео, представља позитиван помак, јер се чини да постоји воља да се спроведе до краја.
"УНС је од почетка инсистирао на доследној примени закона једнако према свима, независно од тога ко су овлашћени предлагачи и ко су кандидати. УНС се не слаже са појединим тумачењима законских одредби и датим препорукама, јер сматра да исте доводе до неједнакости учесника у поступку и на томе ће инсистирати до краја. Са друге стране, чини се да су сада сви учесници показали вољу да се овај процес заиста и оконча и да коначно изаберемо чланове Савета РЕМ. Састав чланова Савета РЕМ вероватно неће свима одговарати, што је и очекивано у сваком друштву, али оно што је важно јесте да нема и не сме бити преговора око одступања од законских одредби", каже Константиновић.
Подсетимо, претходном сазиву Савета РЕМ-а мандат је истекао 4. новембра прошле године, након чега се ушло у процедуру избора нових чланова, али је тај посао доживео крах.
У јануару је седам од 18 кандидата повукло кандидатуре, оцењујући да цео процес "није инклузиван и транспарентан", те да је "политичка честитост затајила у процедури за избор новог Савета РЕМ-а".
Ово питање потом такорећи нестаје из врха агенде власти. Тако је било све до априла, када су студенти у блокади у Београду организовали двонедељну блокаду Радио-телевизије Србије (РТС) у Таковској улици и на Кошутњаку захтевајући да се распише нови конкурс за чланове Савета РЕМ.
Скупштински Одбор за културу и информисање потом укида стари и расписује нови конкурс. Ових дана избор за РЕМ поново долази у фокус, што коинцидира са посетом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду.
Питање РЕМ-а, иначе, често помињу европски званичници, од известиоца Европског парламента за Србију Тонина Пицуле, европске комесарке за проширење Марте Кос, па до шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је у Београду поздравила напредак у вези са бирачким списковима и Саветом РЕМ-а, али је и позвала председника Александра Вучића у Брисел за месец дана да би се видело каква је ситуација по овим питањима. Из опозиције су оценили да су у избору чланова Савета РЕМ-а били важни управо притисак ЕУ и ОЕБС-а.
Тако бар тврди посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић. "Власт покушава да на те позиције постави људе који не заслужују да буду на том месту, како би преко њих остваривали контролу - да РЕМ не би радио, као и до сада. ОЕБС се укључио и рекао да процес не да није чист, како смо ми упозоравали, него је он доста проблематичан", рекао је Лазовић медијима.
Из власти, очекивано, стижу другачије оцене. Посланик СНС и члан скупштинског Одбора за културу и информисање Небојша Бакарец сматра да су оба поступка за избор чланова Савета РЕМ-а били "чисти као суза" и, како каже, легитимни, легални и инклузивни.
Додао је да ће бити обезбеђена максимална транспарентност избора за Савета РЕМ-а, као и да ће нови Савет бити независан и од власти, али и од опозиције и разних интересних група.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.