Вести
20. 10. 2025.
Крстић: Функционалан РЕМ важан за будуће изборе, а и да исправи тренутну ситуацију у медијима
Процедура до које је сада доведен процес избора нових чланова РЕМ-а је једна дуготрајна борба, пре свега, цивилног друштва, да тај процес буде транапарентан, легалан и легитиман, изјавила је за Н1 професорка на Факултету политичких наука Александра Крстић.
Она каже и да је долазак председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен једна врста додатног притиска на то да се укаже да су ове ствари јако важне, јер је РЕМ важан за будуће изборе и начин на који се код нас разговара о медијском тржишту и слободи медија у Србији.
„Оно што је променило причу јесте улога ОЕБС-а у писању једног независног извештаја о проблемима који су препознати у те две најзначајније категорије чланова Савета РЕМ-а у којима је постојала сумња да се закон неће примењивати онако као у осталих седам. На основу тог извештаја, који је потврдио ставке цивилног сектора у вези са те две категорије, допринело се томе да се поједине организације као легитимни предлагачи, које су раније избачене из игре на седницама одбора, сада врате у игру и да се неке ставке боље идентификују“, наводи Крстић.
На последњем састанку је скупштински одбор прихватио измене и тумачење ОЕБС-а и то је било једно призњање читавом цивилном друштву и борби коју невладин сектор води већ годину дана, сматра професорка.
„Оно што је Урсула фон дер Лајен представила и оно што је по медијима протумачено као колаборација једне и друге стране је у ствари резултат јако велике бробе и инситирања цивилног друштва да овог пута овај процес не буде ни нелегитиман ни нелегалан, него да буде доведен у ситуацију да то може да буде транспарентно и да се испуњавају минимални услови закона“, истакла је Крстић.
Професорка ФПН-а истиче да је сада процес избора за чланове Савета РЕМ-а другачији јер је под будним оком ЕУ и ОЕБС-а.
„Много је јачи притисак на парламент и на Одбор за културу и информисање да не допусти одређене пропусте. Ту имају улогу и представници опозиције који алармирају јавност о томе шта се изнутра дешава. Постигнуто је то да се испоштује минимум поштовања Закона о електронским медијима. Суштински, оно што морам да подвучем је да ту на крају морају да буду кандидати који испуњавају све услове и што је још важније њихови предлагачи морају да испуњавају услове предвиђене законом“, каже Крстић додајући да је раније проблем са предлагачима био то што нису испуњавали законске норме или су били ГОНГО организације, које се представљају да су невладине, а заправо сарађују са властима.
Најважније је да грађани разумеју је да је јако важно да имамо функционалан Савет РЕМ-а који ће моћи да доноси одлуке и који ће моћи да крене да исправља ситуацију у медијима коју имамо тренутно, истакла је Крстић.
У понедељак и уторак ће, како каже, доћи до усаглашавања листе кандидата за Савет, односно финална листа од 18 кандиата иде на скупштински пленум и даље на гласање, након чега ће доћи до усаглашавања два финална кандидата за чланове Савета РЕМ-а. Крстић наводи да је увек отворено питање за кога ће посланици гласати, али да је најбитније да кандидати које је цивилно друштво преложило буду квалификовани људи и који ће у најбољем интересу грађана и тржишта електронских медија радити у јавном интересу.
„Долазак Фон дер Лајен једна врста додатног притиска“
Професорка каже и да је ЕУ на дуг прериод нефункционалности РЕМ-а до сада реаговала тако што пише годишње извештаје о напретку Србије.
„Сваке године у тим извештајима пише да Савет РЕМ-а није функционалан и независан. ЕУ врло пажљиво то прати, а овај долазак Фон дер Лајен је једна врста додатног притиска на то да се укаже да су ове ствари јако важне, јер је РЕМ важан за будуће изборе и начин на који се код нас разговара о медијском тржишту и слободи медија“, закључила је Крстић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.