Вести

14. 10. 2025.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Када је тачно доста?

Шта још треба да се догоди новинарима у Србији да Европска комисија реагује у држави у којој је ниво насиља над новинарима неупоредив са било којом чланицом Европске уније, као што тврде најистакнутије европске медијске организације? Да ли ће нам председница Европске комисије то објаснити сутрра на конференцији за медије?

Када је тачно доста? Шта тачно треба да се догоди у Србији да би се Европска комисија заиста озбиљно позабавила угроженим медијским слободама и нападима на новинаре? Може ли председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен да види Србију у Европској унији са медијском сценом какву сада имамо?

Ово су нека од питања која би најнападанији медији у Србији и они који се медијским слободама баве, поставили председници Европске комисије током њене посете Београду.

Уочи туре Фон дер Лајен по Западном Балкану, девет најистакнутијих међународних новинарских удружења и организација, осврћући се на драстично погоршавање медијских слобода у нашем региону, а посебно подвлачећи Србију – позвали су председницу Европске комисије да током посете покрене питање безбедности новинара и заштите медијског плурализма код српских власти.

Истакнуто је да је Mapping Media Freedom (MapMF) регистровао 381 аларм који се односи на 617 новинара и медијских радника на Западном Балкану, од чега чак 222 случаја у Србији.

„Ниво насиља над новинарима у Србији јединствен је и неупоредив са било којом државом чланицом ЕУ или кандидатом”, подвлачи се у саопштењу.

Додаје се да су од почетка 2025. године Репортери без граница забележили 76 случајева физичких напада, а Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) утврђује да „како је влада заоштравала став према протестима, српски новинари су све чешће пријављивали да су били намерно мете полиције, нарочито када су извештавали о полицијском насиљу”.

Није познато да ли ће она на та питања одговорити и да ли ће о томе бити речи на заједничкој конфеенцији за медије Фон дер Лајен и Александра Вучића, или на састанцима ван очију јавности, али је чињеница да до сада нисмо видели никакве резултате у овој области – безбедност новинара и медијске слободе су под све жешћим нападима и притисцима.

Шта још треба да се деси?

„Питала бих Фон дер Лајен када је доста? Шта тачно треба да се догоди у Србији да би се Европска комисија заиста озбиљно позабавила питањем медијских слобода и напада на новинаре? Одавно смо прешли границу умерених извештаја о напретку и умерених забринутости који се изражавају с њихове стране. Потребно је да се са речи пређе на дела”, каже Ивана Стевановић, извршна директорка Фондације Славко Ћурувија и појашњава:

„Све је важно. Важна је шибицарска игранка која нам је приређена у вези са РЕМ-ом, која пре свега служи да замаже очи управо тим партнерима из Европске уније. Битна је ситуација са безбедношћу која се потпуно отела контроли. Бројке наведене у саопштењу јасно говоре колико је ситуација страшна и колико се тај перманентни напад на одређене људе и новинаре заоштрава и постаје све опаснији и опаснији.”

Питање за председницу Европске комисије је када мисле да реагују и на који начин, каже Стевановић и додаје:

„Кроз све разговоре са националним и локалним новинарима у Србији опште осећање је препуштеност самима себи. Медијска заједница, она која се труди да поштено ради свој посао, извештава у јавном интересу, осећа се остављено на ветрометини, незаштићена ни од кога. Крајне је време да због тога буде некаквих консеквенци”.

Гушење медија

Светске медијске организације наглашавају да су од почетка антикорупцијских протеста више пута указивале на проблеме и „тражиле од Европске комисије да пошаље јасан сигнал Београду о последицама које напади на медије, подршка руској пропаганди и системски пропусти у заштити новинара могу имати по процес приступања Европској унији и исплату средстава из ЕУ фондова”.

„Мисија МФРР-а у Београду у априлу 2025. изричито је упозорила на кризу слободе медија и издала хитне препоруке српским властима и Европској комисији. Од тог позива на акцију, притисци на независно извештавање и слободу медија само су се погоршали. У јуну је процес именовања нових чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поново спроведен нетранспарентно и дискриминаторно, чиме су ЕУ реформе доведене у питање”, каже се у саопштењу и наставља:

„Последњих недеља, медији Јунајтед групе – Н1 и Нова ТВ – суочили су се са озбиљним претњама њиховој независности, изазивајући нову забринутост због директног политичког мешања у телевизијско извештавање о протестима. Ови притисци такође све више доводе новинаре и редакције у финансијске потешкоће, а поједини медији су на ивици финансијског колапса.”

„Европски новинари су на прави начин формулисали проблеме у медијским слободама у овој земљи и ставили велики изазов пред председницу Европске комисије. Урсула фон дер Лајен не може да игнорише новинаре који раде у земљама Европске уније и уверен сам да ће морати нешто од овога да примени и да вероватно у тим својим разговорима у Србији и истакне као проблем. Европске федерације новинара и удружења врло пажљиво мониторишу оно што се дешава у Србији, а последице, уколико се нешто не промени, могле би бити трагичне по демократију у овој земљи”, каже за Цензоловку Игор Божић, програмски директор Н1.

Од почетка протеста, медијска кућа је забележила најмање 40 напада и притисака на новинаре Јунајтед медије.

Крајем августа мрежа ОЦЦРП и КРИК објавили су разговор генералног директора Јунајтед групе Стена Милера и генералног директора Телекома Србија Владимира Лучића у којем се говори о плановима за слабљење медијског пословања Јунајтед групе у Србији и, како је наведено – жељи председника Србије да се смени директорка Јунајтед медије Александра Суботић.

Божић оцењује да и новинари и медији који раде у Србији имају утисак да Европска комисија недовољно пажње посвећује проблемима са којима се суочавају. Упитан на шта би Фон дер Лајен, по његовом мишљењу, требало да обрати пажњу, каже:

„Пре свега бих желео да Урсула фон дер Лајен не прихвата као чињеницу изјаве Александра Вучића које су до сада важиле као мантра да не види никакав проблем са слободном медија и ду су медији у Србији слободни. Чињеница које износе независни новинари има много више, оне показују праву истину. Не сме да не дозволи да се том истином манипулише у тим разговорима. Односно, да не дозволи манипулацију од стране власти у Србији, која не види никакав проблем у медијској ситуацији, зато што њима одговара медијска сцена потпуно на страни власти и они ништа ту не би мењали. Планирају и да је погоршају, што видимо из ових најновијих турбуленција које се дешавају у Јунајтед групи.”

Фон дер Лајен бих питао: „Да ли Србију може да види у Европској унији са оваквом медијском сценом какву сада имамо?”

Опасне оптужбе за тероризам

Мрежа Media Freedom Rapid Response (МФРР) забележила је 315 физичких, вербалних и других напада на новинаре, медије и новинарска удружења од 1. новембра 2024. године, односно од почетка студентских протеста.

„Ове нападе подстичу честе неосноване оптужбе против медија које, између осталих, износи и сам председник Србије Александар Вучић. Само у септембру 2025. Фондација Славко Ћурувија регистровала је 141 случај вербалних напада на новинаре и медије од стране високих државних функционера и чланова скупштинске већине”, навели су светски новинари у саопштењу уочи посете Фон дер Лајен.

Када је Фондација први пут 2021. године побројала нападе високих државних званичника на независне медије, током четири месеца која су посматрали забележили су – 67 таквих напада. 

„Тада је то била огромна бројка за нас и за све друге. Ево, неколико година касније, на месечном нивоу имамо више него двоструко у односу на тадашња четири месеца. Пратили смо три таблоида која најчешће крше Кодекс новинара Србије и 10 налога на друштвеним мрежама званичника. Напада је свакако било много више”, каже Ивана Стевановић, извршна директорка СЋФ.

Додаје да су наративи напада на независне критичке медије дуго били исти – страни плаћеници, издајници, тајкунски медији, а сада се новинари и медији окривљују за најтежа кривична дела:

„За рушење уставног државног поретка, за тероризам, за командовање протестантима на улицама… То је огроман скок и више задршке. У цитатима за септембар су такве речи да смо се питали да ли уопште да стављамо у њузлетер. Ипак, сматрали смо да је важно да се зна шта народни посланици причају о тим телевизијама”, појашњава Ивана Стевановић и додатно подвлачи:

„Оптужбе за тероризам и за најтежа кривична дела указују на опасну тенденцију. У овој години имамо најмање три пута да председник државе директно прети тужиоцима и судијама због тога што критички новинари нису процесуирани.”

Драстично погоршање

„Неуспех да се ефикасно супротстави властима у Србији поставља забрињавајући преседан за друге земље кандидате, посебно оне у региону. Медији и њихова публика морају знати да ће процес проширења ЕУ суштински допринети стварању безбедног окружења за новинаре и гарантовати право јавности на веродостојне информације на Западном Балкану, са Србијом као најочитијим примером. Слобода медија остаје кључни услов за изградњу здравих демократија и промоцију европских вредности у региону”, наведено је у саопштењу.

Потписане организације „зато позивају председницу Фон дер Лајен да упути јасне захтеве властима у вези са заштитом слободе медија и безбедности новинара, посебно председнику Србије Александру Вучићу”.

„Инструменти који су на располагању Комисији, укључујући и обуставу ЕУ фондова, треба да буду примењени како би се послала јасна порука о посвећености Европске уније независном новинарству и слободи медија у региону“, закључује се у саопштењу које су потписали: Слободна штампа без граница (Free Press Unlimited), Европска федерација новинара, Европски центар за слободу штампе и медија, Опсерваторија Балкан – Кавказ – Трансевропа (Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa),Репортери без граница, Члан 19 Европа (ARTICLE 19 Europe), Индекс цензуре, Међународни институт за штампу и Комитет за заштиту новинара.