Вести
07. 10. 2025.
Светски дан достојанственог рада: Новинари и даље у несигурним условима, жене ретко на челу редакција
“Рад у медијима обележавају несигурни облици ангажовања и ограничена радна права. Готово половина новинара ради на неодређено време, док скоро четвртина обавља послове хонорарно, често без права на боловање, плаћени одмор или социјално осигурање. Посебно су угрожени они ван радног односа, на привременим и повременим пословима или уговорима о делу, који често раде послове стално запослених без адекватне правне заштите”, показује извештај „Индикатор за ниво слободе медија и Индекс безбедности новинара 2024“, који је за Србију урадило Независно удружење новинара Србије (НУНС), у оквиру мреже SafeJournalists.
Управо због све лошијег социо – економског положаја новинара/ки и медијских радника у Србији у 2024. години резултат индикатора у овој области је још лошији 2,89 (прошле године је био 2,91).
На Светски дан достојанственог рада, 7. октобар 2025, синдикати широм света траже демократију која обезбеђује достојанствен рад и хитне мере против „корпоративног заробљавања“ јавних политика. У Србији, најновији налази о стању у медијима потврђују да су социјални и економски услови за новинаре и медијске раднике и даље изразито неповољни, да су политички и финансијски притисци и даље најчешћи облик угрожавања независног рада, а да су непрофитни медији и њихове редакције у последњим годинама најчешће мете увреда, таргетирања, претњи и различитих врста напада.
Новинари који објективно преносе информације о догадјајима и критички се односе према поступцима представника власти су посебно на удару, и у медијима у којима дрзава има велики утицај прети им се отказима.
Забележено је да је у Србији, већ неколико година, број СЛАПП тужби у порасту. НУНС је само у 2024. години забележио најмање 22 тужбе са елементима СЛАП-а. Новинари једнако страхују од финансијских претњи као од угрожавања безбедности и физичких напада.
У 2024. години постоје озбиљне сумње да је долазило до директних покушаја откривања извора или притисака на новинаре да изнесу информације о својим изворима. Према информацијама које су доступне, од новембра 2024. године до фебруара 2025. године, начињено је преко 750 покушаја праћења мобилних и других уређаја новинара, активиста и студената. Употребљавани су алати Целлебрите и Пегасус, након чега би долазило до инсталирања софтвера домаће српске производње НовиСпy.
Родна неравноправност
Сматра се да новинарке у Србији често раде у изазовнијим и тежим условима од својих мушких колега. Новинарке, посебно оне у истраживачким улогама или на руководећим позицијама, суочавају се с повећаним ризицима од узнемиравања, укључујући вербалне нападе на интернету, анонимне претње и клеветничке кампање. Новинарке често балансирају више улога које обухватају са једне стране важну породичну улогу и захтеве, а са друге стране обавезе у оквиру посла које укључују рад током празника или викенда.
Иако у медијима има више запослених жена, ипак су на вишим, уредничким позицијама заступљенији мушкарци.
Узнемиравање са посла прелива се на свакодневни живот: утиче на сан, односе и професионалну мотивацију.
Млади и фриленсери под највећим теретом
Млади новинари и новинарке су изложени сталном притиску хонорарног рада и финансијској неизвесности, што озбиљно утиче на ментално здравље. Фриленсери остају „невидљиви” за законодавство и функционишу у крајње несигурном статусу самозапослености, што их чини екстремно рањивом категоријом. У локалним срединама, многи новинари раде додатне послове како би обезбедили основну егзистенцију и наставили готово волонтерски рад у својим медијима.
Напомена: „Индикаторе“ и део који се бави безбедношћу новинара можете погледати овде
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.