Вести
07. 10. 2025.
Измене Кривичног законика претња за новинаре: могу отићи у затвор јер траже информације
Најављене измене Кривичног законика усмерене су на гушење протеста и покушај да се Српска напредна странка (СНС) очува на власти, али и на покушај спречавања новинара да истражују криминал и корупцију, оцењују саговорници КРИК-а. Истраживачке новинаре посебно угрожавају измене које се односе на снимање разговора, као и увођење новог кривичног дела због откривања података, истиче адвокатица Круна Савовић.
Министарство правде пре три дана затворило је јавну расправу о новом нацрту о изменама и допунама Кривичног законика. Предвиђене измене изазвале су бурне реакције у јавности првенствено јер су, како истичу стручњаци, усмерене на гушење студентских и грађанских протеста који трају већ готово годину дана.
Разлога за забринутост због промене закона, међутим, имају и новинари. Они могу да буду у проблему и да чак заврше у затвору само због тога што од институција траже информације и документа или снимају разговоре са саговорницима.
Уколико се постојећи нацрт закона усвоји, адвокатица Круна Савовић каже да постоји опасност да новинар који без сагласности сними разговор са својим саговорником буде кривично гоњен, без обзира на то што је разговор снимио само да би верно пренео речи свог саговорника.
„Једнако би био одговоран и уколико би му у снимљеном разговору саговорник претио, вређао, тражио мито и томе слично”, каже Савовић за КРИК.
Новинарима прети још једна опасност – увођење кривичног дела Одавање тајних података. Оно би, како тврди Савовић, државним органима омогућило да спрече објављивање одређених докумената или информација тако што би на њих ставили ознаке „интерно” или „строго поверљиво”. Практично, ово би омогућило институцијама да од грађана сакрију све што желе.
„Новинар који би до тих докумената дошао или би пробао да дође – рачунајући на право којим располаже у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја – потенцијално би био кривично одговоран, јер се предложеним чланом закона инкриминише већ и само прибављање тајних података”, каже Савовић.
„Ако државни орган неки податак означи тајним, терет доказивања тврдње да податак није могао (смео) бити означен тајним стоји на новинару. Последица је та да информација остаје или необјављена или бива објављена тек након што је изгубила актуелност”.
Да ће измене знатно ограничити рад и утицати на безбедност новинара сматра и Урош Јовановић из Грађанских иницијатива. Он каже да новинари због тога могу завршити и у затвору.
„Казна затвора је прописана за све који неовлашћено прибављају податке или документа, а која су означена степенима поверљивости од ‘интерно’ до ‘државна тајна’, што ће у суштини знатно ограничити истраживачке подухвате у области криминала и корупције”, каже Јовановић.
Наводи да је ова измена апсурд јер новинари могу бити процесуирани чак и кад траже податке или документа попут државних уговора са неком страном компанијом.
„Ово је јако битно ставити у контекст у коме државни органи стављају ознаке поверљивости на документа која би била доступна јавности да живимо у нормалној држави”, навео је Јовановић.
Саговорници КРИК-а истичу и да ове измене закона не само што могу да направе озбиљан проблем новинарима, већ ће потенцијално угушити протесте који се одржавају од пада надстрешнице са новосадске железничке станице у новембру прошле године.
„Чини ми се да су оне предложене из дневно-политичких дешавања, као креирање инструмената за потребе власти у сукобу са протестом студената и грађана”, наводи адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић.
Нова кривична дела: блокаде саобраћајница и саветовање за кривично дело
Адвокатица Љиљана Боровић Марјановић каже да је очигледно да се измене Кривичног законика врше готово искључиво због протеста студената и грађана. Сматра да је један од кључних циљева да се санкционишу сви који протестују и учествују у блокадама, те да се путем застрашивања и спровођења кривичних поступака одржи власт.
Да се закон мења због актуелних догађаја доказује, тврди Боровић Марјановић, увођење новине – да свака блокада пута представља кривично дело за које се може отићи у затвор и до годину дана.
„Јасно је да се овај члан мења да би се угушио протест незадовољних грађана и студената који се и блокадама путева боре да се чује њихов глас и испуне сасвим легитимни и оправдани захтеви”, оценила је она.
„То у пракси значи да 16-минутне блокаде могу потпасти под кривично дело, чак и ако на блокади ставимо неку препреку на пут. Ово је резултат свих оних најава политичара који су потенцирали те блокаде, па су тако настали блокадери и блокадери-терористи”, каже Урош Јовановић из Грађанских иницијатива.
Друга спорна потенцијална новина јесте то да кривично дело постаје објављивање материјала којима се дају савети, односно упутства како да се изврше кривична дела.
Родољуб Шабић каже да је индикативно да су међу кривичним делима која могу да се саветују она која се тичу устава и безбедности државе.
„Да ли роман Достојевског или Агате Кристи садржи упутства за извршење кривичног дела? Звучи да иронизирам, али заправо не. То је толико флуидно да злонамеран тужилац у било чему може да препозна то”, тврди Шабић.
Адвокатица Боровић Марјановић каже да нема сумње да је и овај члан додат са намером гушења протеста.
„На овај начин покушавају да уведу да свако предузимање било које радње којим би се тражила смена власти уствари представља кривично дело”, каже она.
„Сасвим је сигурно да се ни овим изменама не решава проблем који има власт јер радње које предузимају студенти нису радње позивања на насилно рушење уставног уређења”, категорична је Боровић Марјановић.
Своје коментаре и примедбе на нацрт о изменама и допунама Кривичног законика неки од саговорника КРИК-а упутили су Министарству правде. Оно ће до 15. октобра сачинити извештај о свим пристиглим примедбама и сугестијама и јавно га објавити. Даља процедура подразумева слање предлога закона Влади која га прослеђује скупштини на усвајање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.