Вести
01. 10. 2025.
Истекли законски рокови о јавним сервисима
Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, највероватније неће у законском року добити нове Програмске савете, а тиме ни Поверенике за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца, онако како предвиђа најновији Закон о јавним медијским сервисима.
Наиме, 25. септембра је истекао рок од 90 дана који је законом био одређен да Народна скупштина Србије и Скупштина аутономне покрајине Војводине донесу акт "којим се прописују правила о спровођењу јавног конкурса за избор кандидата за чланове Програмског савета".
Закон је усвојен 16. јуна, ове године, на XIV заседању Народне скупштине, председник државе га је потписао сутрадан, а ступио је на снагу 25. јуна.
Све је прецизирано посебним Законом о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, чији су самостални чланови, односно прелазне и завршне одредбе саставни део самог закона о јавним сервисима.
У датом року од три месеца, ништа се није догодило, нема услова конкурса за избор чланова Програмских савета у оба јавна сервиса, а према закону, у року од шест месеци престаје мандат садашњим члановима.
Нови закон је уважио разложну примедбу медијских стручњака да програмски савети, као репрезенти аудиторијума, дакле грађана, не могу да буду бирани унутар јавних сервиса од управних одбора, како је било по старом закону, већ да је нужан њихов екстерни избор. То у будуће траба да буде ингеренција скупштинских одбора који се баве јавним информисањем.
Иако има саветодавну улогу, Програмски савет је важан орган јер он треба да допринесе доследнијем остваривању законских, пре свега програмских, обавеза јавних сервиса и да омогући њихову јавну контролу, што је до сада била једна од највећих регулаторних, али и практичних мањкавости.
Управо зато је законом предвиђено да, за разлику од осталих лица која су именовамна или изабрана на разне фукције у јавним сервисима, а која остају на својим местима до истека мандата, члановима Програмских савета мандат истиче у року од шест месеци од ступања на снагу закона, без обзира када су бирани.
Пропуштен рок угрожава правовремени избор Програмских савета, али је проблем већи јер је новим законом уведена институција Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца, а ове инокосне органе треба да бирају управо Програмски савети.
Ако нема савета, нема ни повереника и тиме се наставља пракса веома лоше, скоро непостојеће комуникације са слушаоцима и гледаоцима, који имају право да на дневном нивоу постављају питања, дају предлоге и сугестије, траже одговоре и објашњења и тиме обављају јавну контролу над програмима јавних сервиса, што им закон гарантује и што је један од важних стандарда у демократским медијским системима.
Још једна важна обавеза је пропуштена. Регулатору електронских медија, РЕМ-у, закон је прописао да, такође у року од 90 дана, донесе "акт којим ће ближе уредити поступак именовања чланова Управних одбора јавних медијских сервиса", јер су критеријуми за избор чланова ових тела измењени у складу са захтевима Медијске стратегије.
У овом тренутку, и не зна се колико још, РЕМ нема Савет који доноси одлуке, па ће се законска конфузија и у односу на Регулатора и у односу на јавне сервисе наставити.
Закон обавезује и јавне сервисе РТС и РТВ да у року од шест месеци ускладе своја акта са одредбама новог закона, за шта још има времена, али до сада нема индиција да се на троме ради.
Недемократичност, недоследност, заправо хибридност актуелног режима, потврђује се свакодневно. Вишегодишње примедбе, апели, истраживања, сведоче о медијској транзицији која иде у контрасмеру, све то резултирало је Медијском стратегијом, а она је предвидела измене сва три медијска закона.
Власт није могла да негира да у медијској сфери много тога није добро, па је пристала на измену медијских закона, али је онда одуговлачила са њиховом припремом и доношењем и настојала да се што мање реформских решења и стандарда демократског света у њих унесе.
Тако су у петогодишњем периоду од 2020. до 2025. тек крајем 2023. усвојени Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима а потом су на њих стигле примедбе из Брисела, па су тек почетком ове године мењани и допуњавани на брзину, без јавне расправе. Закон о јавним медијским сервисима је добио нови облик тек крајем прошле године, о њему расправа вођена у јануару, а усвојен, са остала два, у јуну.
Овакав след догађаја доказује да режим и кад пристане да се поједине квалитетне реформске одредбе унесу у законе, онда избегава њихово остваривање и то бескрупулозно, пропуштањем рокова које је сам одредио. Текућа година обилује таквим примерима, од драстичног кашњења, а заправо системског одуговлачења, да се по закону изаберу чланови Савета РЕМ-а до примене Закона о јавним медијскиом сервисима.
О толерисању прекомерне медијске концентрације, угрожавању медијског плурализма и постојању медијског монопола, да и не говоримо. Наивно би било мислити да тиме власт показује небригу према медијском систему и јавном комуницирању. Н
апротив, то је смишљени приступ да се у хаотичним релацијама приграби што више медијског простора за себе, проналажењем ad hoc, волунтаристичких решења, јавно неконтролисаних и без регулагторног надзора.
Аутор је члан радне групе за припрему Закона о јавним медијским сервисима Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.