Вести
16. 09. 2025.
MFRR: Србија на првом месту у Европи према броју кршења медијских слобода
Платформа Media Freedom Rapid Response (MFRR) објавила је данас извештај о стању медијских слобода у Европи за период од јануара до јуна 2025. године, у којем се Србија нашла на првом месту према броју забележених кршења медијских слобода.
У Србији је, како се наводи, забележено укупно 96 кршења слободе медија, која су погодила 199 медијских радника. Иза Србије на листи су Грузија са 72 кршења, Турска са 64 , Украјина са 62 па Немачка са 57.
У извештају MFRR се наводи да од новембра 2024. медијски радници у Србији раде под незапамћеним притисцима и репресијом од стране власти.
Усред текућих антивладиних протеста и насилног одговора државе, новинари у Србији су се суочили са досад незабележеним бројем напада, укључујући кампање блаћења од стране власти, нападе током извештавања са протеста, уредничке притиске и неоправдане отказе, наводи се у извештају MFRR.
MFRR је изразио дубоку забринутост за безбедност новинара и медијских радника у Србији, који извештавају под огромним политичким притисцима, суочени са физичким насиљем, цензуром, кампањама блаћења, злоупотребама судских поступака и свакодневним претњама смрћу.
У првих шест месеци 2025. године, база података MapMF забележила је укупно 96 случајева кршења слободе медија против 199 медијских радника или субјеката. То су незапамћене бројке у поређењу са 84 случаја забележена током целе 2024. и 49 случајева током целе 2023.
Kршења су обухватила 19 случајева физичких напада, 19 напада на имовину (нпр. опрему), 57 случајева вербалног злостављања (нпр. претње, застрашивања, онлајн узнемиравање и кампање блаћења), 25 инцидената повезаних са мешањем у рад медија и осам судских поступака. Извештавање о студентским протестима поводом урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, нарочито је повећало притиске на новинаре, укључујући притиске државних представника и полиције, додаје се.
„Упркос снажној критици студентског покрета због извештавања и дугогодишње политичке контроле, и јавни сервис РТС био је изложен политичким притисцима председника Вучића и других високих званичника због наводног подстицања протеста. Председник је, на пример, оптужио РТС да је „имао посебну улогу у обојеној револуцији“, назвао новинаре „имбецилима“ и тврдио да је извештавање РТС-а о протестима „слично лову на вештице““, истиче се у извештају.
Према њиховим наводима, критички медији попут KРИK-а такође су били мете напада.
„Тврдње Вучића и других државних представника редовно преносе провладини таблоиди, чиме се додатно подстиче непријатељство према новинарима. MFRR је са забринутошћу забележио и кампању блаћења коју је покренуло новоформирано провладина Асоцијација новинара Србије (АНС) против Независног удружења новинара Србије (НУНС). Овај случај изазвао је бојазан да ће се организације користити као оружје против медијских представника“, оцењује се.
MFRR је такође забринут због све бруталнијих репресија полиције, која је прешла од пасивности до директних сукоба са новинарима који су извештавали са протеста. У првих шест месеци 2025. забележено је 12 инцидената са учешћем полиције или државне безбедности, који су погодили најмање 30 новинара.
Опширније у извештају MFRR на овом линку.#mce_temp_url#
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.