Вести

25. 08. 2025.

Извор: Н1

ИПИ: Напади на новинаре у Србији достигли невиђене размере – посебно на удару новинари United Media

Усред све насилнијег одговора државе на антивладине протесте у Србији последњих дана, напади и притисци на новинаре достигли су невиђене размере, продубљујући оно што је већ једна од најгорих криза слободе медија у Европи.

Претње смрћу и физички напади на новинаре и медијске раднике сада се дешавају готово свакодневно, док репортери и фоторепортери извештавају о насилним сукобима између интервентне полиције, хулигана које подржава власт и демонстраната предвођених студентима, објављено је на сајту Међународног прес института (ИПИ).

Ипак, док органи за спровођење закона и влада председника Александра Вучића коју предводи Српска напредна странка (СНС) појачавају репресију, а ванредна ситуација за новинаре се погоршава, многи у Србији имају осећај да најгоре тек долази.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) рекло је за ИПИ да је од почетка године до 22. августа забележило више од 232 различита напада.

Више од 42 напада на новинаре забележено је од првог дана августа, при чему се 10 десило током извештавања о масовним протестима 13. августа, када је широм земље избио најновији талас протеста са захтевима за нове изборе.

„Број укључује 52 случаја од марта до сада — нападе, претње, опструкцију од стране полиције или ситуације када полиција није реаговала — када припадници органа реда сведоче нападима, они се једноставно окрену и оду“, рекао је за ИПИ Раде Ђурић, правник у НУНС-у.

„Још нисмо убројали говор мржње и друге облике притиска. Ко зна колико их је остало испод радара“, додао је.

Овај висок број напада на новинаре — највећи икада забележен у модерној Србији — и изостанак одговорности починилаца имају застрашујући ефекат на медије, док покушавају да извештавају о актуелним протестима.

Ипак, иако тактике власти и полиције постају све очигледније, независни медији и цивилно друштво у Србији поново критикују реакције Европе као млаке и недовољне.

„За нас, у ауторитараном друштву, најдраматичније је то што упркос десетинама напада на новинаре дневно и много већем броју напада на грађане, ЕУ не одговара на смислен начин“, рекао је за ИПИ Веран Матић, председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ).

Он је додао да „грађани Србије месецима очекују адекватну реакцију Европске уније“.

„Нема одговарајућег одговора институција ЕУ, што охрабрује власт. Сваког дана имамо десетине нових напада на новинаре и то је нова нормалност“, оценио је Матић.

Праћење протестног покрета

Протести предвођени студентима почели су пре девет месеци, након урушавања надстрешнице на реновираној железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи. Првобитни захтеви за потпуним објављивањем информација и одговорност за трагедију проширили су се на небригу и позиве на окончање државне корупције.

Како су демонстрације прерасле у шири грађански покрет и највеће антивладине протесте у модерној Србији, професионални новинари и медијске организације које о њима извештавају све више су мета присталица власти и политичара, који су их означавали као „стране плаћенике“, „терористе“ и „анти-Србе“.

Поред провладиних медија и коментатора, ове вербалне дискредитације и клевете све чешће преузимају и понављају политичари СНС-а, па чак и из извршне власти, при чему је сам Вучић опасно означио медијске организације Н1 и Нову као „терористе“ и лажове који покушавају да сруше његову владу.

Како су се протести последњих дана поново разбуктали у Београду и градовима широм земље, српска полиција суочила се са осудама због несразмерне употребе силе против цивила и због прећутног допуштања напада на демонстранте од стране хулиганских група које подржава власт, што је довело до насилних сукоба и бројних повреда. Фоторепортери који документују полицијску бруталност често су први на удару ових напада и чине већи део повређених.

Поред напада од стране присталица СНС-а и хулигана, било је и бројних навода и у неким случајевима документованих примера да су медијски радници брутално нападани од стране полиције док су извештавали о сукобима, упркос јасним ознакама ПРЕС, што је навело новинаре и медијске организације у Србији да упозоре да је пређена црвена линија.

Скорашње полицијско насиље над новинарима

Дана 13. августа, новинарка Компаса Даница Илић нападнута је док је снимала председника Вучића како се обраћа својим присталицама испред просторија странке у Београду, када су је присталице СНС-а почеле вређати и понижавати, иако је носила прслук са ознаком ПРЕС.

„Све се то догодило пет метара од председника“, саопштила су удружења.

„Када је новинарка покушала да узме изјаву од њега, мушкарци који су га окруживали одузели су јој телефон. Још је забрињавајућа реакција полиције — уместо да помогне, саветовала ју је да се на такве ситуације навикне“, истичу новинарска удружења.

Исте вечери, новинар портала 192 Никола Билић је претучен, а Жарко Богосављевић са портала Разглас ударен је пендреком у главу. Те вечери метом насиља биле су и новинарке из редакција Зоомер и Машина.

„На снимцима се јасно види да полицајци јуре и нападају фоторепортера“, рекао је Ђурић.

Такође, увече 13. августа, фоторепортер Гаврило Андрић нападнут је у Београду док је стајао стотинак метара од протеста у групи са другим новинарима, са јасно истакнутим прслуцима ПРЕС. Полицајац је потрчао ка Андрићу и ударио га пендреком по глави толико јако да је пао на земљу.

„Видео сам да ће ме ударити, па сам почео да се склањам. Ударио ме је толико јако да је део мог шлема пукао“, рекао је Андрић за ИПИ. Додао је: „Када полицајци нападају камере, порука је јасна.“

У северном граду Новом Саду, Марина Ненадовић, новинарка портала Зоомер, погођена је у ногу каменом и комадима пиротехнике 13. августа док је извештавала са протеста.

„Гађали су ме камењем из правца просторија Српске напредне странке“, рекла је Ненадовић за ИПИ.

„Присталице СНС-а таргетирале су све грађане, па су и новинари били погођени. Опекле су ме и ватрометне ракете и пиротехника коју су бацали на нас“, рекла је.

Ненадовић је наставила: „Сутрадан сам снимала једно хапшење у Новом Саду. Када је схватио да снимам, пришао ми је без представљања. Претпостављам да је био полицајац у цивилу. Држао ме је за руку и тражио од колеге да ме легитимише. Када сам показала да сам новинарка, рекао је да не смем да снимам службена лица док обављају дужност. Рекао је да ће ме сада пустити, али да то убудуће не смем да радим.“

НУНС је документовао да је прошлог петка фоторепортерку Марију Чолаковић полиција претукла пендрецима, због чега је задобила видљиве повреде на рукама и ногама, док је студента-фоторепортера Луку Пешића, који извештава за студентске медије, полиција два пута јурила док је покушавао да документује једно хапшење у Београду.

У другом истакнутом случају, 2. јула фоторепортер Алекса Станковић, сарадник недељника Радар, ухапшен је и наводно злостављан од стране полиције док је извештавао о протесту. Станковић тврди да га је полиција задржала, закључала у комби, а затим захтевала да обрише снимке које је направио, да обрише своје Инстаграм и Фејсбук профиле и да телефон врати на фабричка подешавања. Полицајци су га потом, наводно због снимака које је направио, претукли и поломили му меморијску картицу.

„Најпре полиција није заштитила новинаре, а данас активно учествује у њиховом застрашивању и пребијању“, рекла је генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић, обраћајући се на недавном скупу поводом наводног злостављања Станковића.

Станковић је покренуо правни поступак против полиције.

Током извештавања о протесту у Београду 15. августа, Вука Цвијића, новинара недељника Радар, који је стајао са колегама на улици, униформисани полицајац опремљен опремом за разбијање демонстрација пришао му је с леђа и испрскао га хемијским средством по врату.

„Напад је био усмерен само на њега, иако је био у друштву пријатеља и колега“, наводи се у саопштењу Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ).

„Он је један од најпознатијих и најбољих истраживачких новинара, чији рад покрива корупцију и злоупотребе у институцијама, укључујући полицију.“

Цвијићу је потом указана хитна медицинска помоћ због јаких болова и иритације очију.

Новинари United Media посебно на удару

Радар је део медијске групе United Media, чији су новинари са ТВ Н1 и ТВ Нова изложени континуираним физичким нападима на терену, ометању рада, претњама и притисцима.

Игор Божић, директор Н1, рекао је за ИПИ да се напади на новинаре ове медијске куће дешавају отворено у присуству припадника органа реда, који, како тврди, не интервенишу, не спречавају нападе нити приводе починиоце. Таква пасивност ефективно представља прећутно одобравање, рекао је, што је у супротности са домаћим законима и међународним стандардима заштите новинара.

Од новембра 2024, усред студентских протеста и одговора власти, забележено је више од 30 напада усмерених на новинаре Н1 док су обављали професионалне дужности, навео је Божић у недавном писму послатом европским институцијама и међународним медијским организацијама. Нагласио је да су новинари Н1 сада изложени свакодневним претњама смрћу и нападима.

Скорији пример догодио се у Врбасу, где је члан екипе Н1 која је извештавала о протесту повређен када су га активисти СНС-а гађали камењем. Протест се одржавао испред локалних просторија СНС-а, где су, како се тврди, активисти владајуће странке испаљивали ватромет и бацали камење и боце са водом на демонстранте. Према наводима Н1, полиција за разбијање демонстрација је била присутна и сведочила целом инциденту, али није интервенисала.

Неколико дана раније, на истом месту, новинару Н1 пришли су непознати људи који су правили гест „клања“ повлачењем прста преко грла и упућивали претње, рекао је Божић за ИПИ.

Истовремено, кампање блаћења новинара United Media континуирано се воде на провладином каналу ТВ Информер. Уживо у програму, водитељи и коментатори називали су Н1 и његове новинаре „фабрикама медијског отрова“, па чак и „терористичким организацијама“.

Новинарки Сањи Игњатовић Екер, дописници ТВ Нова, упућене су озбиљне претње на интернету након што је ТВ Информер известио о њеном извештавању о протестима у Новом Саду. Према наводима ТВ Нова, кампању блаћења појачали су и председник у телефонском позиву у програм ТВ Информера, а затим и министар унутрашњих послова на конференцији за новинаре исте вечери.

То је одмах било праћено претњама и увредама упућеним Игњатовић Екер и њеној породици, укључујући претње да ће „ликвидирати“ њено дете.

Можда најшокантнија претња догодила се 11. јула, када је у Н1 стигло анонимно писмо које се позивало на терористички напад 2015. на француски сатирични магазин Шарли ебдо, у којем је 12 новинара и медијских радника убијено. У писму се Н1 оптужује за „ширење пропаганде“ и вођење „антисрпске кампање“, уз наговештај да би новинари могли доживети исту судбину као они у Шарли ебдо.

У последњих 10 месеци, ниједан напад или претња против новинара United Media није адекватно истражен нити су починиоци процесуирани, према наводима Н1 и праћењу независних медијских група.

Истовремено, United Group потресле су турбуленције у управљању након што су већински власници, инвестициони фонд BC Partners, сменили Драгана Шолака са места председника Саветодавног одбора и Викторију Боклаг са места генералне директорке.

Уредници у United Media покренули су „Апел за заштиту независног новинарства“, изражавајући забринутост да овај потез „може значити да је БЦ Партнерс изложен политичким притисцима и да отвара простор за уређивачки утицај влада или интересних група, непријатељски настројених према слободи медија“.

„Још нисмо добили гаранције да можемо да наставимо да радимо као раније, независно и без притисака“, рекао је Божић, директор Н1.

Од тада је у United Group у Србији именован нови директор Владица Тинтор, који је стигао у пратњи адвоката повезаног са државним Телекомом Србија, што је изазвало растућу нелагоду међу запосленима.

Ирен Кан, специјална известитељка УН за слободу изражавања и мишљења, недавно је изнела забринутост због Вучићеве изјаве да ће Н1 и Нова бити угашени до краја године.

„Забринута сам што председник зна шта ће се догодити у новембру и то је знак мешања у независност медија и потпуно кршење закона у Србији, као и међународних стандарда“, рекла је известитељка УН.

Представник ОЕБС-а за слободу медија, амбасадор Јан Брату, изразио је посебну забринутост због таргетирања медија United Media, рекавши: „Систематско таргетирање медија који нису повезани са владом је свеприсутно. То укључује новинаре Н1 и Нове, који су посебно били изложени непријатељској реторици, застрашивању, ометању извештавања, па чак и физичким нападима.“

Слобода медија у дубокој кризи

Како се насилни протести настављају и како се захтева одржавање нових избора, новинари у Србији морали су да појачају мере безбедности док извештавају са улица.

Марина Ненадовић, новинарка портала Зоомер, присећа се да су током једног протеста у Новом Саду људи повраћали по улици због количине сузавца коју је користила полиција. Рекла је за ИПИ да су се до сада током протеста користиле обичне хируршке маске и физиолошки раствор, али да је редакција од сада одлучила да користи шлемове и заштитне наочаре.

Фотограф Гаврило Андрић, поред заштитне опреме, сада на терен носи и више фото-опреме, како би „био спреман ако ми камере буду оштећене и да могу да наставим да радим“.

У Војводини су и мањи локални медији, попут Маглочистача из Суботице и ИН медиа из Инђије, недавно примили претње смрћу упућене њима и њиховим породицама.

Ана Лалић Хегедиш, председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), рекла је за ИПИ да ситуација за рад новинара „никада није била гора“ него сада.

„Новинарима се прети са свих страна“, рекла је. „И од полиције, и од Српске напредне странке (СНС) и од батинаша. Видели смо да се новинари нападају директно у живим програмима пред камерама, а полиција стоји неколико метара даље и не реагује.“

„У сукобима између присталица СНС-а и грађана који покушавају да протестују мирно, новинари су на средини и мета су пиротехничких средстава, каменица и палица. Као председница НДНВ-а, и на захтев колега, принуђена сам да тражим начин да као Удружење обезбедимо неку врсту панцира за новинаре који извештавају са терена у Војводини“, навела је она.

Лалић Хегедиш, која је и сама годинама лично изложена таргетирању и претњама смрћу, каже да не постоји безбедно место за новинаре у Србији, али не очекује реакцију надлежних.

„Као удружење, потпуно смо немоћни да заштитимо новинаре, јер у Србији нема институције којој можемо да се пожалимо и добијемо резултате. Што се нашег удружења тиче, једино што нас штити од физичког таргетирања на улицама јесте управо подршка коју добијамо од организација, како из Европе тако и међународно“, рекла је она.

Заробљени медијски екосистем

Тренутно насиље је само део проблема за слободу медија у Србији.

Истовремено, власт чини све да задржи чврсту контролу над медијским екосистемом, посебно над Регулаторним телом за електронске медије (РЕМ), кључним регулатором и институцијом која издаје дозволе телевизијским станицама за рад.

Иако је задатак РЕМ-а да прати медијско извештавање и санкционише кршења закона о информисању, он то систематски не чини, омогућавајући ширење дезинформација и неетичког и незаконитог понашања, посебно код провладиних емитера.

У међувремену, јавни сервис РТС и даље пати од ниског нивоа независности, високог нивоа притисака власти и мањка разноврсних мишљења, при чему је извештавање нагнуто ка праћењу линије власти.

Често се о антивладиним протестима уопште не извештава, или се у другим случајевима не наводе разлози протеста. Политички лидери и председник су се у неколико наврата изругивали РТС због извештавања о протестима, тврдећи да је њихово новинарство пристрасно и непрофесионално.

Група запослених у РТС-у која је тражила професионалније извештавање и захтевала оставке свих уредника и новинара у јавном сервису који не поштују Кодекс новинара суочила се са притисцима и у неким случајевима непродужавањем уговора.

Додатни удар на медијски плурализам у региону дошао је у јулу гашењем Ал Џазире Балканс, једног од ретких великих регионалних медија који је професионално извештавао о протестима и питањима људских права и демократије у земљи.

На другим местима, најмање 12 новинара и запослених у Еуроњуз Србија недавно је добило потврде о отказу уговора због наводног технолошког вишка. Тврдило се да су откази заправо изречени као одмазда због противљења запослених притисцима и променама у уређивачкој политици.

Други независни медији суочавају се са правним притисцима. Награђивани истраживачки портал КРИК, на пример, константно је мета и под притиском СЛАПП тужби. Најскорије, медији су били на мети у тужбама које је најавио министар здравља Златибор Лончар, оптужујући професионалне медије за ширење лажних вести и изазивање узнемирења и панике због њиховог извештавања о последицама наводне употребе соничног оружја против демонстраната.

Поглед ка ЕУ

Слобода медија и безбедност новинара у Србији и даље су у ванредном стању и дуготрајној кризи, а ситуација наставља да се погоршава како власт наставља са чврстим одговором на протесте.

Ипак, иако се притисак на слободу медија продубљује, а упозорења регионалних и међународних група за слободу медија расту, широко је распрострањен осећај да ЕУ не реагује онолико одлучно колико би требало на ове нападе на основне демократске вредности у земљи кандидату.

„Прва и најосновнија ствар коју Европска унија и друге међународне организације, попут Уједињених нација, треба да саопште овој влади јесте да је нормализовала погрешно уверење да су независни медији који критикују власт непријатељи државе“, рекао је Божић.

„Неко мора да их упозори да оваква земља, са оваквим притиском на независне медије, није цивилизована земља и да то морају да промене. И одмах. Декларативна подршка слободи и медијима нема ефекта на Вучића. Он наставља да ради оно што ради — Европљанима говори једно, а у Србији ради друго, и то бруталније него икад“, оценио је Божић.

Веран Матић, дугогодишњи симбол борбе за слободу медија у Србији, закључио је позивом на међународну солидарност: „Чињеница да је Европа на одмору не може никога аболирати. Не могу да разумем зашто европски политичари и мејнстрим медији нису реаговали на насиље над новинарима у Србији. Као и код масовних злочина над новинарима у Гази, ако не проговоримо и не помогнемо колегама, нико нас неће подржати ако се једног дана суочимо са истим. Морамо да се пробудимо и покажемо солидарност. За мене, некога ко је под нападима 40 година, видим поразну чињеницу да нам се прошлост у Србији враћа на најгори начин“.