Вести

24. 07. 2025.

Аутор: Катарина Стевановић Извор: Време

Прича руског фотографа: Зашто сам добио забрану уласка у Србију на годину дана

Јарославу Булавину, фотографу из Русије, Србија је пре две и по године постала нови дом који му је, како говори за „Време”, пружио низ могућности да развија сопствени таленат. Након објављивања снимака и фотографија из дрона с протеста 15. марта, обавештен је да мора да напусти земљу на годину дана

Стотине хиљада укључених блицева на телефонима обасјавају Трг Славија и околне улице док се дрон уздиже у небо и бележи кадар који је обишао свет.

Снимак „Све мир” дело је фотографа и сниматеља Јарослава Булавина забележен 15. марта током највећег студентског протеста у Београду.

Иако је тог и наредних неколико дана, по одлуци Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије важила забрана снимања из ваздуха у значајном делу Београда, Булавин је одлучио да подигне дрон.

Снимак је убрзо постао виралан, а после две недеље Јарославу је стигло обавештење да мора да напусти Србију у року од седам дана, уз једногодишњу забрану уласка на територију земље.

Неколико дана раније добио је и анонимну поруку о томе да је прекршио закон и да треба да уклони материјале и да ће, уколико то не уради, можда ући у озбиљан проблем.

Шта пише у наредби о напуштању Србије?

Булавин је у Србији имао јединствену дозволу за боравак и рад, која је решењем које је добио крајем марта престала да важи.

У наредби о напуштању земље, не помињу се снимци као разлог овакве одлуке, каже за „Време” његова адвокатица Татјана Пећаранин.

„Он је добио решење којим му престаје право на јединствену дозволу која му је издата у трећем продужењу привременог боравка и забрањен му је улазак у Србију у трајању од годину дана. Прво решење које му је уручено практично и не садржи разлоге, осим једне једине реченице да су полицијски службеници Управе за странце извршили контролу легалности боравка и да су утврдили да постоји оправдана сумња да он не користи одобрену јединствену дозволу у намеравану сврху”, каже Пећаранин.

Решeње му је уручено 31. марта, а по његовом добијању, адвокати које је ангажовао направили су жалбу.

„У жалби против првостепеног решења смо навели да није спроведен поступак, да нису утврђене чињенице, да нису изведени докази, да њему као лицу о чијим правима се одлучује, није дата могућност да се изјасни на чињенице и да пружи доказе којима би поткрепио своје наводе. Управни поступак практично није спроведен законито. У другостепеној одлуци по жалби сви наводи су одбијени као неосновани и они тврде да је на основу теренске провере коју су извршили 29. марта, а то је била субота, извршена контрола легалности боравка, да он није затечен на адреси становања и на адреси где је пријављено обављање делатности и то је то”, каже Печаранин.

Јарослав Булавин је затим одлучио да напусти Србију и да не покреће даљи поступак.

Тренутно се налази у Црној Гори.

Шта је Булавин урадио 15. марта?

Јарослав Булавин се у Београд доселио 2022. године.

Радио је као самостални фотограф и сниматељ, али му је главна активност била уметност, говори он за „Време”.

Школовао се за филмског редитеља у Санкт Петербургу и у Београду је одржао неколико самосталних изложби фотографија и видео садржаја, снимљених и у Русији и у Србији, као и креативна предавања и радионице.

„Мој уметнички живот је као потрага за благом, стална потрага за лепотом. У Србији сам тражио лепоту у поларној светлости, олујним облацима, подводном свету, људским лицима, као и у културним ритуалима и урбаним пејзажима, и креирао сам изложбе о томе”, говори он за „Време”.

Међутим, протести у земљи дали су му и нову могућност.

„Имао сам прилику да пронађем лепоту у масама људи на трговима. Живео сам близу Бранковог моста, и током пролец́а су се протести одржавали око моје куц́е. Документовао сам ове протесте за свој пројекат ‘Прозор на Београд’ где снимам све занимљиво што се дешава око моје куц́е. Али 15. марта је био заказан велики испит и имао сам само једну шансу да положим. Била је то луда, ретка прилика да искористим све своје уметничко искуство за ове јединствене околности и био сам спреман да ризикујем све што сам имао за то. Нисам марио за последице, јер би ми жаљење због пропуштене прилике било много болније”, каже Булавин.

Тако је, иако није имао све дозволе за снимање, и иако је снимање из дрона тог дана на делу подручја Београда било забрањено, Јарослав одлучио да лансира дрон, сматрајуц́и да је овај прекршај био безначајан у односу на важност догађаја, који је, говори Булавин за „Време”, као уметник морао да забележи.

„Моје личне жртве губе на значају у односу на потенцијалну историјску вредност документарног материјала који сам могао да добијем”, каже Булавин.

Након објављивања материјала, испоставило се да је уметничка вредност ових слика умножена њиховим политичким значајем, што је, каже, потпуно потценио и сазнао тек из коментара.

„Знао сам да јавност чека ове слике, али сам то потпуно потценио у другим могуц́им контекстима и значењима и нисам размишљао о последицама.”

Као одговор на популарност, поделио је све материјале за бесплатно преузимање, јер, како појашњава, „много више припадају Србима него мени”.

Није, каже он, био једини који је снимао Славију тог дана, али његов снимак који је назвао „Све мир” отишао је најдаље.

„Мислим да је поента виралности ‘Све мира‘ у мојој одлуци да направим сферну панораму са целим тргом у њој, јер ниски облаци нису дозвољавали дроновима да буду виши. А маса људи са лампама на овој слици изгледа као живи неурон или галаксија, тако да слика добија снажно симболичко значење које уједињује људе, и у том тренутку документовани снимак постаје уметност. Чуо сам да се људи чак и тетовирају са овом сликом. Такође сам добио понуду да одштампам фотографије на сувенирима, али нисам сматрао да је прикладно”, каже он.

Анонимна порука упозорења

Осим гомиле коментара, добио је и једну анонимну поруку упозорења.

„У близини војног комплекса и владиних објеката је строго забрањено фотографисање и снимање, посебно дроном за који нисте имали дозволу од ДЦВ ни за један лет који сте објавили, а посебно за снимање масовних окупљања када је законом забрањено коришћење беспилотних летелица. На нашој антидрон опреми ИД ваше летелице је од сад засигурно на црној листи, а ја вас упозоравам, у доброј намери, као пријатељ Руских државијана у Београду да уклоните снимке и наредне летове обавијате што даље од војних и владиних објеката, јер ако ови моји покрену процес против вас, неће изаћи на добро. Поздрав!”, гласила је порука коју је добио 25. марта.

У делу Београда, који је обухватао и подручје на коме се одржавао протест, важила је забрана снимања из ваздуха од 14. до 18. марта.

„Био је потпуно у праву и био сам захвалан на овом пријатељском упозорењу и сакрио сам вец́ину материјала које сам објавио, осим „Све мира“ јер вец́ није имало смисла да га кријем у том тренутку”, објашњава Булавин за „Време”.

Одлука Одељења за странце

Булавин је затим крајем марта добио позив из Одељења за странце. Питали су га зашто није на својој физичкој и правној адреси.

„Била је субота, и објаснио сам да сам ван Београда. Позван сам на разговор у понедељак, где су ме питали о мом послу. Одговорио сам да радим као фотограф и сниматељ и пружио доказе који потврђују легалност мог пословања. Изгледа да је инспектор био уверен да се моје активности обављају како треба. Ипак, на крају разговора, уручено ми је решење којим ми се забрањује улазак у Србију, уз захтев да напустим земљу у року од седам дана. Моја лична боравишна карта је исечена маказама”, појашњава саговорник „Времена”.

У том тренутку му је преостало још шест месеци пре него што је могао да добије право да поднесе захтев за стални боравак.

Како каже, сумња да је ова одлука била унапред припремљена и да није зависила од тога како је разговор протекао.

Пошто је добио одлуку, наступио је, говори он, потпуни хаос.

„Након десетина позива, нашао сам се између два супротна мишљења о мојој казни”, каже он.

Једно мишљење које му се мотало било је да је све је велика неправда, судска произвољност, „сматрајте ме жртвом која треба да остане у Србији и бори се за своја права, јер моји прекршаји нису довољни за протеривање”.

„Друго мишљење је било супротно: мој прекршај је много озбиљнији; можда сам у опасности; према мени нису поступали тако грубо јер нисам сматран претњом по националну безбедност, као што се обично ради са другим протеранима, треба да будем захвалан, да напустим земљу, да све обришем и да ц́утим. И то је такође исправно. Анонимна порука наводи забране које сам прекршио, и то су заиста веома озбиљни прекршаји. Био сам растрзан између ова два мишљења док нисам послушао своју савест, која је заузела став тачно по средини”, објашњава саговорник „Времена”.

Како каже, упркос чињеници да је формални разлог забране неправедан, сматрао је да је казна заслужена.

„Намерно сам ризиковао, био сам спреман да се жртвујем за ове снимке и требало би да будем одговоран за ову одлуку. Што значи да сам одговоран за прихватање казне уместо да покушавам да је избегнем. То је фер”, каже он.

Стога је, након што су жалба и захтев за одлагање одбијени, одлучио да замоли адвокате да одустану од даљег правног оспоравања.

Како додаје одлучио је да своју причу исприча јавности тек неко време након што је отишао – „када сви процеси буду завршени, како се моја порука не би могла протумачити као позив на промену одлуке или покушај да се изазове сажаљење”.

„Немам такав циљ, само желим да поделим причу о томе зашто сам одлучио да урадим ово снимање и како се завршило српско поглавље мог живота. Такође одбијам понуде за помоц́, иако сам им веома захвалан. То је мој став. Али сам заиста захвалан на великом таласу подршке коју добијам од Срба (и Руса такође). То доказује да све није било узалуд и инспирише ме вером у добру будуц́ност за све нас и подсец́а ме да нисам аутсајдер у Србији”, каже Булавин, више од четири месеца пошто је напустио Србију.

Када једногодишња забрана истекне, волео би да се врати у Београд.

„Вратићу се на неко време да посетим родитеље и брата који и даље живе тамо. Али да ли ц́у живети у Србији, зависиц́е од тога да ли ће ми поново бити одобрена боравишна дозвола и да ли ц́у се осец́ати безбедно као раније”, закључује Булавин.

Снимање дроном – каква су правила?

Снимање дроном у Србији је законски регулисано и захтева испуњење одређених услова.

Потребно је да дрон буде регистрован и осигуран, а оператер мора имати важећу дозволу за управљање. Постоје и посебни прописи за летење изнад насељених места, јавних скупова и у близини аеродрома. За снимање из ваздуха, често је потребна и посебна дозвола Министарства одбране.

Летење дронова је строго забрањено у кругу од пет километара око аеродрома због ризика од судара са ваздухопловима. Прекршаји овог правила доводе до озбиљних последица, укључујући високе казне.

Поред аеродрома, постоје и друге „зоне забране летења“, као што су војне базе, владине зграде, болнице и школе. Летење изнад таквих објеката без дозволе је строго забрањено.

У Србији је забрањено управљање дроном изван видног поља (БВЛОС) без специјалне дозволе. Ово значи да оператер мора у сваком тренутку да има визуелни контакт са дроном.